Pravni Portal meni

profi sistem com

Novi ZIO

Hronološki prikaz izmena odredbi o uslovnom otpustu

>> dana Apr 27, 2017 | 0 komentara

 Od donošenja Krivičnog zakonika 2005. godine odredbe čl. 46. Zakona su jedne od odredaba koje su pretrpele najviše izmena, najčešće u pravcu olakšavanja uslova za njihovu primenu. Navedeno je naročito važno prilikom određivanja relevantnog zakona za odluku o uslovnom otpustu ako uzmemo u obzir činjenicu da se na učinioca krivičnog dela primnjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja dela a posebno da se primena najblažeg zakona za učinioca, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, odnosi na sve materijalno pravne odredbe krivičnog zakonodavstva, pa i na institut uslovnog otpusta. U vezi navedenog prilažemo deo obrazloženja rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž2 Po2 51/2012 od 26. novembra 2012. god: „Odredbom člana 5 stav 1 i 2 Krivičnog zakonika je propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja...

Detaljnije

Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor

>> dana Mar 27, 2017 | Comments Off on Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor

I Pojam Zakon o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017-OUS) u čl. 76. propisuje pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor na sledeći način: „8) Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“ Podsećanja radi, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 75/2014) od 21. jula 2014. god.  izmenjen je naziv pododeljka i čl. 76. Navedeni član je pre izmena glasio: „8) Naknada štete Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini...

Detaljnije

Karakter poklona za 8. mart

>> dana Mar 2, 2017 | Comments Off on Karakter poklona za 8. mart

U susret predstojećem prazniku pozabavili smo se pitanjem poklona za Dan žena odn. 8. mart kod poslodavca, kako sa stanovišta osnova, tako i sa stanovišta poreskog tretmana i njegove eventualne zabrane kako bismo objasnili prava i obaveze na strani zaposlenih odn. poslodavaca. Osnov Zakonom o radu u čl. 120. propisano je da poslodavac može opštim aktom, odnosno ugovorom o radu da utvrdi pravo zaposlenih na druga primanja. Dakle, poslodavac može opštim aktom odnosno ugovorom o radu predvideti davanje poklona zaposlenim ženama za 8. mart. Najčešće je posebnim kolektivnim ugovorima predviđeno davanje poklona zaposlenim ženama. U nastavku navodimo neke relevantne odredbe nekih od njih: Poseban kolektivni ugovor za Elektroprivredu Srbije (“Sl. glasnik RS”, broj 15/2015) u čl. 60 stav 1 propisuje: „Poslodavac je dužan da obezbedi sredstva za finansiranje: … – poklona zaposlenim ženama za 8. mart – Dan žena.“...

Detaljnije

Prava zaposlenih u dane državnih praznika

>> dana Feb 8, 2017 | Comments Off on Prava zaposlenih u dane državnih praznika

– Državni i verski praznici – U skladu sa čl. 1. Zakona o državnim praznicima u Republici Srbiji (Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011.)(U daljem tekstu: Zakon) Sretenje- Dan državnosti Srbije praznuje se 15. I 16. februara. „Državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje – Dan državnosti Srbije, spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdan i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Serbije.“ U susret ovom prazniku pozabavićemo se pitanjem državnih praznika u Republici Srbiji i pravima zaposlenih u vreme državnih praznika. U skladu sa čl. 3 Zakona o državnim praznicima u Republici Srbiji : „U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na...

Detaljnije

Pravo na godišnji odmor za vreme mirovanja radnog odnosa

>> dana Feb 6, 2017 | Comments Off on Pravo na godišnji odmor za vreme mirovanja radnog odnosa

Često se u praksi postavlja pitanje prava na godišnji odmor za vreme mirovanja radnog odnosa, te ćemo se ovom prilikom potruditi da rešimo ovu nedoumicu. Na prvom mestu krenućemo od osnovnih pojmova a nakon toga pokušati da damo rešenje navedenog problema. I GODIŠNJI ODMOR Godišnji odmor je regulisan Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) u delu VI. ODMORI I ODSUSTVA. I.1. Sticanje prava na godišnji odmor Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni se ne može odreći  prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom,...

Detaljnije

Ugovor u formi javnobeležničkog zapisa kao podobna isprava za upis prava svojine

>> dana Jan 25, 2017 | Comments Off on Ugovor u formi javnobeležničkog zapisa kao podobna isprava za upis prava svojine

U praksi je postavljeno pitanje: Da li zaključeni ugovor o prometu nepokretnosti može da bude osnov za upis prava svojine, ako ima oblik javnobeležničkog zapisa? Jedan deo stručne javnosti zauzima stav da ovakav ugovor ne predstavlja ispravu podobnu za upis prava svojine uzimajući u obzir čl. 4. Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015) po kome se ugovori o prometu zaključuju u obliku javnobeležničke potvrđene (solemnizovane) isprave, da je za ovaj pravni posao isključivo nadležan javni beležnik na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost; i da ugovor koji nije zaključen na način iz stava 1. do 3. ne proizvodi pravno dejstvo, kao i čl. 87. Zakona o državnom premeru i katastru (“Sl. glasnik RS”, broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015-OUS i 96/2015) po kome privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, pored opštih uslova koji važe...

Detaljnije

Delovi zgrade- prava i obaveze vlasnika

>> dana Jan 12, 2017 | Comments Off on Delovi zgrade- prava i obaveze vlasnika

Pojam U skladu sa Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/2016)(u daljem tekstu: Zakon) koji se primenjuje se od 31. decembra 2016. god:  Poseban deo zgrade predstavlja posebnu funkcionalnu celinu u zgradi koja može da predstavlja stan, poslovni prostor, garažu, garažno mesto ili garažni boks. Zajedničkim delovima zgrade smatraju se delovi zgrade koji nisu određeni kao posebni ili samostalni. U cilju boljeg razumevanja novog Zakona, u nastavku će biti razjašnjeni pojedini pojmovi kao i ovlašćenja, prava, obaveze, odgovornosti i sankcije vlasnika delova zgrada koji proizlaze iz odredaba Zakona. Pravo svojine Na posebnom delu zgrade može postojati isključiva svojina jednog lica, susvojina ili zajednička svojina u skladu sa zakonom. Sticanjem prava svojine na posebnom delu zgrade stiče se i: – pravo svojine nad zajedničkim delovima zgrade, – pravo učešća u upravljanju stambenom zajednicom i – pravo...

Detaljnije

Registracija stambenih zajednica

>> dana Jan 4, 2017 | Comments Off on Registracija stambenih zajednica

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/2016)(u daljem tekstu: Zakon) primenjuje se od 31. decembra 2016. godine. Stambenoj zajednici, kao organizaciji vlasnika posebnih delova iz razloga definisanja mogućnosti da bude nosilac svih prava i obaveza u pravnom saobraćaju daje se svojstvo pravnog lica. Stambenu zajednicu čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, a pravni status stambena zajednica stiče trenutkom kada najmanje dva lica postanu vlasnici dva posebna dela. U slučaju da zgrada ima više celina sa zasebnim ulazom, propisano je kako se može formirati stambena zajednica ulaza, kao i način odlučivanja po pitanjima nadziđivanja, korišćenja i održavanja zemljišta za redovnu upotrebu. Stambena zajednica se upisuje u registar stambenih zajednica, ima matični broj, PIB i tekući račun. Registraciju stambenih zajednica će vršiti jedinice lokalne samouprave. Članom 19. I 20. Zakona propisani su granice ovlašćenja Registratora kao i...

Detaljnije
3 proizvoda po ceni 1
Profi Sistem baner