Pravni Portal meni

profi sistem com

Krivični zakonik

Restriktivno tumačenje prava države da nasleđuje

>> dana Oct 11, 2017 | 0 komentara

Presudom Rev 402/2016 od 15.12.2016. god. smatrajući da postoji potreba za novim tumačenjem prava, odnosno odredaba Zakona o nasleđivanju koje regulišu pravo države da nasleđuje u vezi sa odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa koje regulišu održaj, Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav o pravu države da nasleđuje, kao restriktivnom. Navedenom presudom je sud prihvatio odlučivanje o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3200/15 od 15.10.2015. godine kao izuzetno dozvoljenoj, navodeći da iako se tužilac u reviziji poziva na potrebu da se ujednači sudska praksa kao osnov za posebnu reviziju, a pri tome ne ukazuje na drugačije sudske odluke u sličnim činjenično-pravnim situacijama, čime eliminiše taj osnov za posebnu reviziju, po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju za reviziju po članu 404. ZPP postoji drugi pravni osnov. To je potreba za novim tumačenjem prava, odnosno...

Detaljnije

Fikcija postojanja radnog odnosa

>> dana Sep 12, 2017 | 0 komentara

I Pojam Fikcija postojanja radnog odnosa predviđena je čl. 32. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017-OUS). Sama konstrukcija „fikcija postojanja radnog odnosa“ je proizvod teorije i prakse dok zakon u pomenutoj odredbi navodi sledeće: „Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.“ Postojanje fikcije zasnivanja radnog odnosa je često proizvod neznanja, ali najčešće je pokušaj izigravanja propisa, ugovaranja probnog rada kao svojevrsnog samostalnog ugovora, najčešće usmenog, i sličnih konstrukcija čime  se žele zaobići prava i obaveze koje proističu pre svega iz ugovora o radu, ali i drugih ugovornih odnosa kojima se ne zasniva radni odnos....

Detaljnije

Šta donosi Nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti

>> dana Aug 25, 2017 | 0 komentara

Na ovom mestu pozabavićemo se rešenjima koje nudi Nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu: Nacrt), odnosno njegovim osnovnim institutima, merama za ostvarivanje i unepređenje rodne ravnopravnosti, oblastima u kojima se te mere sprovode i sl. Prema čl. 1. Nacrta zakonom se uređuju uslovi i način ostvarivanja i unapređivanja rodne ravnopravnosti, određuju se mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti i obezbeđuje stvaranje jednakih mogućnosti za učešće žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, određuju vrste planskih akata u oblasti rodne ravnopravnosti i uređuje način izveštavanja o realizaciji planskih akata, utvrđuju obaveze organa javne vlasti i drugih lica koje se odnose na zaštitu i unapređivanje rodne ravnopravnosti, određuju oblasti u kojima se utvrđuju i preduzimaju posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, uređuje sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama, određuje institucionalni okvir...

Detaljnije

Zakonski minimum godišnjeg odmora

>> dana Jul 20, 2017 | 0 komentara

1.Pogodnost U poslednje vreme su vrlo često uočljivi oglasi za posao, koji bez obzira na radno mesto, pored ostalih (ne)pogodnosti kao što su plata, klizno radno vreme, putovanja isl., sadrže i podatak o punih 20 radnih dana godišnjeg odmora kao svojevrsnu pogodnost koju nude. U čemu je problem? Zaboravlja se činjenica da 20 radnih dana godišnjeg odmora ne predstavlja nikakvu pogodnost koju nudi konkretna firma, već obavezu tog i bilo kog drugog poslodavca na teritoriji R. Srbije sa jedne strane i pravo zaposlenog da iste iskoristi sa druge strane. Da se razumemo, nema ničeg netačnog, nekorektnog ili neprofesionalnog u konkretnim oglasima za posao, bar kad je navođenje broja dana godišnjeg odmora u pitanju, ali stiče se utisak da navedeno predstavlja benefit, odnosno pogodnost svojevrsnu baš za tog ili za mali krug poslodavaca odnosno radnih mesta. Navedeno se nikako ne...

Detaljnije

Problemi u primeni PKU u predškolskim ustanovama

>> dana Jun 8, 2017 | 0 komentara

U „Sl. glasniku RS“, br. 43/2017 objavljen je dugo očekivani Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: PKU) koji se primenjuje od 13. maja. 2017. godine i važi tri godine. Naše iskustvo u dugogodišnjem tumačenju kolektivnih ugovora i uopšte propisa iz oblasti radnih odnosa govori u prilog činjenici da su bez obzira na jasnost odredaba pojedinih članova, problemi u praksi koji se javljaju prilikom njihove primene su brojni. Cilj navedenog komentara nije da se nipodaštava nečije znanje ili umeće, već da se ukaže na probleme koji se javljaju u praksi kao i rešenje za njihovo prevazilaženje. Problemi koji se javljaju u praksi a tiču se najopštijih odredaba najčešće se tiču primene PKU, odnosno pitanja u praksi da li se na pojedine...

Detaljnije

Uloga obrazovno-vaspitnih ustanova u sprečavanju nasilja

>> dana Jun 8, 2017 | 0 komentara

Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016), koji se primenjuje od 1. juna 2017. god  uređuje se sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici. Ovaj zakon ne primenjuje se na maloletna lica koja učine nasilje u porodici. Među ustanovama koje imaju obavezu postupanja u skladu sa ovim zakonom učestvuju i ustanove u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Sprečavanje nasilja u porodici sastoji se od skupa mera kojima se otkriva da li preti neposredna opasnost od nasilja u porodici i skupa mera koje se primenjuju kada je neposredna opasnost otkrivena. Neposredna opasnost od nasilja u porodici postoji kada iz ponašanja mogućeg učinioca i drugih okolnosti proizlazi da je on spreman da u vremenu koje neposredno predstoji po prvi put učini...

Detaljnije

Hronološki prikaz izmena odredbi o uslovnom otpustu

>> dana Apr 27, 2017 | 0 komentara

 Od donošenja Krivičnog zakonika 2005. godine odredbe čl. 46. Zakona su jedne od odredaba koje su pretrpele najviše izmena, najčešće u pravcu olakšavanja uslova za njihovu primenu. Navedeno je naročito važno prilikom određivanja relevantnog zakona za odluku o uslovnom otpustu ako uzmemo u obzir činjenicu da se na učinioca krivičnog dela primnjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja dela a posebno da se primena najblažeg zakona za učinioca, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, odnosi na sve materijalno pravne odredbe krivičnog zakonodavstva, pa i na institut uslovnog otpusta. U vezi navedenog prilažemo deo obrazloženja rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Kž2 Po2 51/2012 od 26. novembra 2012. god: „Odredbom člana 5 stav 1 i 2 Krivičnog zakonika je propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja...

Detaljnije

Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor

>> dana Mar 27, 2017 | 0 komentara

I Pojam Zakon o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017-OUS) u čl. 76. propisuje pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor na sledeći način: „8) Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“ Podsećanja radi, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 75/2014) od 21. jula 2014. god.  izmenjen je naziv pododeljka i čl. 76. Navedeni član je pre izmena glasio: „8) Naknada štete Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini...

Detaljnije

ZOUP

Profi Sistem baner