Pravni Portal meni

profi sistem com

ZOSOV

Odgovornost za štetu koju pretrpi lice zaposleno kod podizvođača radova

>> dana Jan 22, 2018 | Comments Off on Odgovornost za štetu koju pretrpi lice zaposleno kod podizvođača radova

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Pravni zaključak usvojen na zajedničkom sastanku predstavnika Građanskih odeljenja i Odeljenja za radne sporove apelacionih sudova od 10. juna 2016. god. koji u celini glasi: „Investitor i izvođač radova su solidarno odgovorni za štetu koju na radu pretrpi lice u radnom odnosu kod podizvođača radova.“. Prvo što upada u oči kod ovog zaključka je manir pisanja, kratko, jasno i bez obrazloženja. Nema pozivanja ni objašnjenja primenom kojih odredbi i kojih propisa je ovo zaključeno? Da je navedeno neko obrazloženje imali bismo bar neku predstavu o načinu razmišljanja i razlozima za ovakav zaključak, te možda videli odakle ide greška. Kako god, osnovno pravilo je da se na pravne odnose primenjuju propisi koji važe u trenutku dešavanja, odnosno da u određenom trenutku važi određena verzija propisa zaključno sa nekim glasilom. Ako se navode glasila,...

Detaljnije

Karakter postupka kojim se prouzrokuje šteta od strane organa pravnog lica

>> dana Dec 22, 2017 | Comments Off on Karakter postupka kojim se prouzrokuje šteta od strane organa pravnog lica

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je stav koji se može naći u mnogim presudama. Recimo, Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž 7885/2012 od 6. decembra 2012. god., gde je sud zauzeo sledeće stanovište: „Pravno lice je odgovorno za štetu koju njegovi organi nanesu trećima u vršenju ili vezi sa vršenjem svojih funkcija, u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ali postupak organa kojim je šteta izazvana treba da ima karakter delikta, osim ako je u pitanju korišćenje opasnih stvari ili obavljanje opasnih delatnosti, s tim što i u slučaju odgovornosti pravnog lica treba da postoji adekvatna uzročna veza između radnji organa pravnog lica i nastale štete.“. Dakle, prema iznetom stavu, da bi postojala odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuju njegovi organi, potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi: – da je šteta nastala, odnosno...

Detaljnije

Neovlašćeno pružanje platnih usluga ili ispunjenje obaveze za drugog?

>> dana Dec 4, 2017 | Comments Off on Neovlašćeno pružanje platnih usluga ili ispunjenje obaveze za drugog?

Povod za pisanje ovog komentara/tumačenja je „Dopis E-BANKING” od 7. jula 2017. god. u maniru uputstva za postupanje (u daljem tekstu: Uputstvo), koje je poslovnim bankama prosledila Narodna banka Srbije – Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama – Sektor za kontrolu poslovanja banaka (u daljem tekstu: NBS), a koje uputstvo je, što je nažalost veoma čest slučaj kod nas, u potpunosti zakonski neutemeljeno. Navedeno Uputstvo ćemo prvo preneti u celosti, a zatim analizirati, uz napomenu da je originalno pisano ćirilicom zbog obavezne upotrebe ćiriličkog pisma u korespodenciji državnih i organa lokalnih samouprava, ustanova, javnih preduzeća i javnih službi i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja, prema Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama („Sl. glasnik RS“, br. 45/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 101/2005 i 30/2010). Uputstvo, u celini, glasi: „Poštovani,  Proverom pružanja platnih usluga bez dozvole Narodne banke Srbije koja...

Detaljnije

Sporazum o priznanju prekršaja

>> dana Oct 11, 2017 | Comments Off on Sporazum o priznanju prekršaja

Važeći Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016-OUS) u daljem tekstu: ZoP, predviđa mogućnost sklapanja sporazuma o priznanju prekršaja u Glavi XXVI, čl. 233-238. O pomenutoj mogućnosti mediji su naveliko počeli da govore tek nakon izmena i dopuna zakona objavljenih u „Sl. glasniku RS“, br. 13/2016, iako je navedena mogućnost postojala i ranije. Po tumačenju medija, navodno su tek navedenim izmenama i dopunama zakona otklonjene manjkavosti koje su onemogućavale punu primenu ove mogućnosti. Kako je donešen ovakav zaključak nije jasno. Navedene izmene su slobodno možemo reći kozmetičke prirode, mala dorada procesnih pravila. A u vezi odredbi ZoP o mogućnosti sklapanja sporazuma o priznanju prekršaja zaista postoji par problema kojima ćemo se pozabaviti u ovom tekstu. Inače, istine radi, navedena mogućnost postojala je čak i pre donošenja aktuelnog ZoP. U prethodnom Zakonu o prekršajima („Sl. glasnik...

Detaljnije

Naknada nematerijalne štete vlasniku motornog vozila

>> dana Sep 8, 2017 | Comments Off on Naknada nematerijalne štete vlasniku motornog vozila

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Pravni zaključak usvojen na zajedničkom sastanku predstavnika Građanskih odeljenja i Odeljenja za radne sporove apelacionih sudova od 10. juna 2016. god. koji u celini glasi: „Osiguranik-vlasnik motornog vozila koji nije upravljao vozilom u momentu nastanka štetnog događaja ima pravo na naknadu nematerijalne štete pričinjene upotrebom tog vozila od osiguravača po osnovu ugovora o osiguranju od autoodgovornosti, u smislu odredbe čl. 929. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima i čl. 21. st. 1. tač. 1. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Službeni glasnik RS” br. 51 /2009 i 78/2011).“. Dakle, prema ovom stavu, vlasnik motornog vozila koji je osiguran od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima ima pravo na naknadu nematerijalne štete pričinjene upotrebom tog vozila od osiguravača i kada nije upravljao vozilom u momentu nastanka štetnog događaja. I pored sve dobre volje,...

Detaljnije

Kakve posledice je izazvala dekriminalizacija klevete?

>> dana Jul 18, 2017 | Comments Off on Kakve posledice je izazvala dekriminalizacija klevete?

U Krivičnom zakoniku (u daljem tekstu: KZ) objavljenom u „Sl. glasniku RS“, br. 85/2005, sve do izmena iz 2012. godine postojalo je krivično delo „Kleveta“. Navedeno delo bilo je propisano u Glavi sedamnaest „KRIVIČNA DELA PROTIV ČASTI I UGLEDA“, članom 171. koji je glasio: „(1) Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu, kazniće se novčanom kaznom od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti novčanom kaznom od šezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od trideset do trista hiljada dinara. (3) Ako je ono što se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do teških posledica za oštećenog, učinilac...

Detaljnije

Da li provalna krađa može biti sitna?

>> dana Jun 16, 2017 | Comments Off on Da li provalna krađa može biti sitna?

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Presuda broj Kzz 304/2016 Vrhovnog kasacionog suda (u daljem tekstu: VKS), od 30. marta 2016. god. u kojoj je VKS praktično dao pozitivan odgovor na pitanje postavljeno u naslovu. U obrazloženju presude VKS navedeno je (citat): „[…] kada je krivično delo teška krađa izvršena provaljivanjem ili na drugi način predviđen u članu 204. stav 1. tačka 1. KZ može se tretirati kao krivično delo sitne krađe samo ukoliko je utvrđeno da je učinilac išao za tim da protivpravno oduzme tuđu stvar u vrednosti koja je označena u stavu 2. člana 210. KZ […]“. Dakle, po VKS krivično delo provalna krađa (teška krađa izvršena provaljivanjem ili sledstveno tome i bilo koja teška krađa), može se tretirati kao krivično delo sitna krađa ukoliko je učinilac išao za tim da protivpravno oduzme tuđu stvar u...

Detaljnije

Svrha iznošenja odbrane u kaznenom postupku

>> dana May 18, 2017 | Comments Off on Svrha iznošenja odbrane u kaznenom postupku

Povod za pisanje ovog komentara je nešto na šta je autor ovog teksta nailazio u mnogim kaznenim postupcima (krivičnim i prekršajnim). U pitanju je rečenica koja se parafrazirana ili u celosti može pročitati u mnogim presudama, a koja glasi: „Po oceni Suda odbrana okrivljenog/ih lica ne može se prihvatiti jer je ista data isključivo u svrhu izbegavanja (oslobođenja od) odgovornosti“. Ne znamo ko je i kada prvi upotrebio navedenu konstrukciju u obrazloženju presude, ali veoma je široko korišćena a da niko izgleda ne razmišlja šta se time poručuje. Osim što je u potpunosti besmislena ako se logički analizira, pravno nutemeljena, u suprotnosti sa svim procesnim zakonima, ona nam govori da u našem pravosuđu postoji mnogo veliki problem. Zato, da krenemo redom. Jedna napomena pre svega, izrazi kao što su: “okrivljeni, okrivljeno lice” i sl. upotrebljavani su generečki, kao opšti...

Detaljnije

ZOUP

Profi Sistem baner