Pravni Portal meni

profi sistem com

Krivični zakonik

Kakve posledice je izazvala dekriminalizacija klevete?

>> dana Jul 18, 2017 | 0 komentara

U Krivičnom zakoniku (u daljem tekstu: KZ) objavljenom u „Sl. glasniku RS“, br. 85/2005, sve do izmena iz 2012. godine postojalo je krivično delo „Kleveta“. Navedeno delo bilo je propisano u Glavi sedamnaest „KRIVIČNA DELA PROTIV ČASTI I UGLEDA“, članom 171. koji je glasio: „(1) Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu, kazniće se novčanom kaznom od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti novčanom kaznom od šezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od trideset do trista hiljada dinara. (3) Ako je ono što se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do teških posledica za oštećenog, učinilac...

Detaljnije

Da li provalna krađa može biti sitna?

>> dana Jun 16, 2017 | 0 komentara

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Presuda broj Kzz 304/2016 Vrhovnog kasacionog suda (u daljem tekstu: VKS), od 30. marta 2016. god. u kojoj je VKS praktično dao pozitivan odgovor na pitanje postavljeno u naslovu. U obrazloženju presude VKS navedeno je (citat): „[…] kada je krivično delo teška krađa izvršena provaljivanjem ili na drugi način predviđen u članu 204. stav 1. tačka 1. KZ može se tretirati kao krivično delo sitne krađe samo ukoliko je utvrđeno da je učinilac išao za tim da protivpravno oduzme tuđu stvar u vrednosti koja je označena u stavu 2. člana 210. KZ […]“. Dakle, po VKS krivično delo provalna krađa (teška krađa izvršena provaljivanjem ili sledstveno tome i bilo koja teška krađa), može se tretirati kao krivično delo sitna krađa ukoliko je učinilac išao za tim da protivpravno oduzme tuđu stvar u...

Detaljnije

Svrha iznošenja odbrane u kaznenom postupku

>> dana May 18, 2017 | 0 komentara

Povod za pisanje ovog komentara je nešto na šta je autor ovog teksta nailazio u mnogim kaznenim postupcima (krivičnim i prekršajnim). U pitanju je rečenica koja se parafrazirana ili u celosti može pročitati u mnogim presudama, a koja glasi: „Po oceni Suda odbrana okrivljenog/ih lica ne može se prihvatiti jer je ista data isključivo u svrhu izbegavanja (oslobođenja od) odgovornosti“. Ne znamo ko je i kada prvi upotrebio navedenu konstrukciju u obrazloženju presude, ali veoma je široko korišćena a da niko izgleda ne razmišlja šta se time poručuje. Osim što je u potpunosti besmislena ako se logički analizira, pravno nutemeljena, u suprotnosti sa svim procesnim zakonima, ona nam govori da u našem pravosuđu postoji mnogo veliki problem. Zato, da krenemo redom. Jedna napomena pre svega, izrazi kao što su: “okrivljeni, okrivljeno lice” i sl. upotrebljavani su generečki, kao opšti...

Detaljnije

Problem kredita indeksiranih u CHF

>> dana Apr 20, 2017 | 0 komentara

Neposredni povod za pisanje ovog komentara je Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž.1781/16 od 1. septembra 2016. god. kojom je odbijena žalba tuženog (banke) i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu broj P.27/2015 od 11. februara 2016. god. kojom se (citat): „usvaja tužbeni zahtev tužilaca […], pa se ugovor o dugoročnom stambenom kreditu broj […] zaključen dana […] godine između tužilaca […] i tužene […] . raskida usled bitno promenjenih okolnosti“. I sada, udruženja zaduženih u „švajcarcima“ na sva zvona objavljuju kako su banke pobeđene, te kako je doneta presuda na osnovu koje će se svi zaduženi u „švajcarcima“ osloboditi „dužničkog ropstva“ itd., kako banke i NBS sada moraju da ispune njihove zahteve… O čemu je reč? U osnovi priče je problem koji imaju dužnici po stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima (CHF), izazvan prvenstveno rastom kursa...

Detaljnije

Odgovornost pravnih lica za krivična dela

>> dana Mar 23, 2017 | 0 komentara

Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela (u daljem tekstu: Zakon), objavljen u “Sl. glasniku Republike Srbije”, br. 97/2008,  stupio je na snagu i primenjuje se od 4. novembra 2008. godine. Ovim zakonom uređuju se uslovi odgovornosti pravnih lica za krivična dela, krivične sankcije koje se mogu izreći pravnim licima i pravila postupka u kojem se odlučuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivičnih sankcija, donošenju odluke o rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvršenju sudskih odluka. Iako je donet odavno, ovaj zakon nije doživeo neku široku primenu. Zašto? U prvom delu ćemo se baviti postavkom stvari a onda u narednim delovima prezentvati rešenja iz Zakona. 1. Razlozi i osnov za donošenje zakona Donošenje ovog zakona je bilo potrebno (prema obrazloženju predlagača) da bi se stvorili svi neophodni uslovi za rad državnih organa, radi ispunjenja obaveza...

Detaljnije

Zabrana reklamiranja javnih beležnika putem interneta

>> dana Jan 20, 2017 | 0 komentara

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Odgovor Stručnog saveta Javnobeležničke komore Srbije od 18. maja 2016. god. na konkretno pitanje koje je glasilo: “Da li javni beležnik sme da ima svoju internet-prezentaciju?”. Navedeni odgovor i obrazloženje istog, najpre ćemo preneti u celosti a zatim analizirati i dati mišljenje. Na gore postavljeno pitanje Stručni savet Javnobeležničke komore Srbije (u daljem tekstu: Savet) dao je sledeći odgovor: “Javni beležnik ne sme da ima svoju internet-prezentaciju.”, uz sledeće obrazloženje: “Zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da reklamiranje javnog beležnika predstavlja disciplinski prestup. Zakon o oglašavanju uređuje šta predstavlja oglašavanje (reklamiranje), kao i koji su načini oglašavanja, šta su oglasna sredstva, ko su prenosioci oglasnih poruka i slično. U skladu s navedenim zakonom, oglašivač je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, čije se poslovono ime, ličnost, aktivnost ili usluga preporučuje, a oglašavanje...

Detaljnije

Da li biciklista sme da bude pod uticajem alkohola?

>> dana Dec 20, 2016 | 0 komentara

Na pitanje postavljeno u naslovu logičan odgovor je naravno da ne, ali nakon čitanja i analize odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014 i 96/2015-dr.zakon) – u daljem tekstu: ZOBS, to i nije tako sigurno. Ovde je reč ponovo o istoj stvari kojom smo se već toliko puta bavili, loše napisan propis i loše tumačenje istog. Bicikliste smo uzeli kao pokazni primer, ali nedoumice u vezi njih važe i za neke druge učesnike u saobraćaju, npr. pešake, vozače zaprežnih vozila, ili pak jahače, za koje ZOBS decidno kaže da se za njihovo kretanje po kolovozu shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se primenjuju za kretanje bicikala. I. O biciklima i biciklistima uopšte Najpre da damo neke odrednice, odnosno definicije radi razumevanja problematike. U članu 7. ZOBS rečeno je da izrazi...

Detaljnije

Rokovi zastarelosti potraživanja

>> dana Nov 23, 2016 | 1 komentar

U prethodnim tekstovima, objavljenim u časopisu Advokatska kancelarija, bavili smo se opštim pitanjima koja su od značaja za materiju zastarelosti potraživanja i tokom vremena potrebnog za nastupanje zastarelosti potraživanja. Podsećamo da, kako se zastarelost vezuje za protek vremena, od presudnog značaja za tok i nastupanje zastarelosti su: – Početak toka zastarelosti – trenutak u vremenu od koga rokovi potrebni za zastarelost počinju teći. Obično se vezuju za neki događaj (dan dospelosti obaveze, dan nastanka štete, itd) ili za određeni datum ukoliko su određeni propisom; – Nastupanje  zastarelosti – zastarelost nastupa kad protekne poslednji dan zakonom određenog vremena; – Uračunavanje vremena prethodnika – kod zastarelosti potraživanja u vreme koje je zakonom određeno za zastarelost računa se i vreme koje je proteklo u korist dužnikovih prethodnika (i kod univerzalne i kod singularne sukcesije); – Zastoj zastarelosti – vreme kada zastarelost ne...

Detaljnije

ZOUP

Profi Sistem baner