Pravni Portal meni

profi sistem com

Krivični zakonik

Sporazum o priznanju prekršaja

>> dana Oct 11, 2017 | 0 komentara

Važeći Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016-OUS) u daljem tekstu: ZoP, predviđa mogućnost sklapanja sporazuma o priznanju prekršaja u Glavi XXVI, čl. 233-238. O pomenutoj mogućnosti mediji su naveliko počeli da govore tek nakon izmena i dopuna zakona objavljenih u „Sl. glasniku RS“, br. 13/2016, iako je navedena mogućnost postojala i ranije. Po tumačenju medija, navodno su tek navedenim izmenama i dopunama zakona otklonjene manjkavosti koje su onemogućavale punu primenu ove mogućnosti. Kako je donešen ovakav zaključak nije jasno. Navedene izmene su slobodno možemo reći kozmetičke prirode, mala dorada procesnih pravila. A u vezi odredbi ZoP o mogućnosti sklapanja sporazuma o priznanju prekršaja zaista postoji par problema kojima ćemo se pozabaviti u ovom tekstu. Inače, istine radi, navedena mogućnost postojala je čak i pre donošenja aktuelnog ZoP. U prethodnom Zakonu o prekršajima („Sl. glasnik...

Detaljnije

Naknada nematerijalne štete vlasniku motornog vozila

>> dana Sep 8, 2017 | 0 komentara

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Pravni zaključak usvojen na zajedničkom sastanku predstavnika Građanskih odeljenja i Odeljenja za radne sporove apelacionih sudova od 10. juna 2016. god. koji u celini glasi: „Osiguranik-vlasnik motornog vozila koji nije upravljao vozilom u momentu nastanka štetnog događaja ima pravo na naknadu nematerijalne štete pričinjene upotrebom tog vozila od osiguravača po osnovu ugovora o osiguranju od autoodgovornosti, u smislu odredbe čl. 929. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima i čl. 21. st. 1. tač. 1. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Službeni glasnik RS” br. 51 /2009 i 78/2011).“. Dakle, prema ovom stavu, vlasnik motornog vozila koji je osiguran od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima ima pravo na naknadu nematerijalne štete pričinjene upotrebom tog vozila od osiguravača i kada nije upravljao vozilom u momentu nastanka štetnog događaja. I pored sve dobre volje,...

Detaljnije

Kakve posledice je izazvala dekriminalizacija klevete?

>> dana Jul 18, 2017 | 0 komentara

U Krivičnom zakoniku (u daljem tekstu: KZ) objavljenom u „Sl. glasniku RS“, br. 85/2005, sve do izmena iz 2012. godine postojalo je krivično delo „Kleveta“. Navedeno delo bilo je propisano u Glavi sedamnaest „KRIVIČNA DELA PROTIV ČASTI I UGLEDA“, članom 171. koji je glasio: „(1) Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu, kazniće se novčanom kaznom od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti novčanom kaznom od šezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od trideset do trista hiljada dinara. (3) Ako je ono što se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do teških posledica za oštećenog, učinilac...

Detaljnije

Da li provalna krađa može biti sitna?

>> dana Jun 16, 2017 | 0 komentara

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Presuda broj Kzz 304/2016 Vrhovnog kasacionog suda (u daljem tekstu: VKS), od 30. marta 2016. god. u kojoj je VKS praktično dao pozitivan odgovor na pitanje postavljeno u naslovu. U obrazloženju presude VKS navedeno je (citat): „[…] kada je krivično delo teška krađa izvršena provaljivanjem ili na drugi način predviđen u članu 204. stav 1. tačka 1. KZ može se tretirati kao krivično delo sitne krađe samo ukoliko je utvrđeno da je učinilac išao za tim da protivpravno oduzme tuđu stvar u vrednosti koja je označena u stavu 2. člana 210. KZ […]“. Dakle, po VKS krivično delo provalna krađa (teška krađa izvršena provaljivanjem ili sledstveno tome i bilo koja teška krađa), može se tretirati kao krivično delo sitna krađa ukoliko je učinilac išao za tim da protivpravno oduzme tuđu stvar u...

Detaljnije

Svrha iznošenja odbrane u kaznenom postupku

>> dana May 18, 2017 | 0 komentara

Povod za pisanje ovog komentara je nešto na šta je autor ovog teksta nailazio u mnogim kaznenim postupcima (krivičnim i prekršajnim). U pitanju je rečenica koja se parafrazirana ili u celosti može pročitati u mnogim presudama, a koja glasi: „Po oceni Suda odbrana okrivljenog/ih lica ne može se prihvatiti jer je ista data isključivo u svrhu izbegavanja (oslobođenja od) odgovornosti“. Ne znamo ko je i kada prvi upotrebio navedenu konstrukciju u obrazloženju presude, ali veoma je široko korišćena a da niko izgleda ne razmišlja šta se time poručuje. Osim što je u potpunosti besmislena ako se logički analizira, pravno nutemeljena, u suprotnosti sa svim procesnim zakonima, ona nam govori da u našem pravosuđu postoji mnogo veliki problem. Zato, da krenemo redom. Jedna napomena pre svega, izrazi kao što su: “okrivljeni, okrivljeno lice” i sl. upotrebljavani su generečki, kao opšti...

Detaljnije

Problem kredita indeksiranih u CHF

>> dana Apr 20, 2017 | 0 komentara

Neposredni povod za pisanje ovog komentara je Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž.1781/16 od 1. septembra 2016. god. kojom je odbijena žalba tuženog (banke) i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu broj P.27/2015 od 11. februara 2016. god. kojom se (citat): „usvaja tužbeni zahtev tužilaca […], pa se ugovor o dugoročnom stambenom kreditu broj […] zaključen dana […] godine između tužilaca […] i tužene […] . raskida usled bitno promenjenih okolnosti“. I sada, udruženja zaduženih u „švajcarcima“ na sva zvona objavljuju kako su banke pobeđene, te kako je doneta presuda na osnovu koje će se svi zaduženi u „švajcarcima“ osloboditi „dužničkog ropstva“ itd., kako banke i NBS sada moraju da ispune njihove zahteve… O čemu je reč? U osnovi priče je problem koji imaju dužnici po stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima (CHF), izazvan prvenstveno rastom kursa...

Detaljnije

Odgovornost pravnih lica za krivična dela

>> dana Mar 23, 2017 | 0 komentara

Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela (u daljem tekstu: Zakon), objavljen u “Sl. glasniku Republike Srbije”, br. 97/2008,  stupio je na snagu i primenjuje se od 4. novembra 2008. godine. Ovim zakonom uređuju se uslovi odgovornosti pravnih lica za krivična dela, krivične sankcije koje se mogu izreći pravnim licima i pravila postupka u kojem se odlučuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivičnih sankcija, donošenju odluke o rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvršenju sudskih odluka. Iako je donet odavno, ovaj zakon nije doživeo neku široku primenu. Zašto? U prvom delu ćemo se baviti postavkom stvari a onda u narednim delovima prezentvati rešenja iz Zakona. 1. Razlozi i osnov za donošenje zakona Donošenje ovog zakona je bilo potrebno (prema obrazloženju predlagača) da bi se stvorili svi neophodni uslovi za rad državnih organa, radi ispunjenja obaveza...

Detaljnije

Zabrana reklamiranja javnih beležnika putem interneta

>> dana Jan 20, 2017 | 0 komentara

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Odgovor Stručnog saveta Javnobeležničke komore Srbije od 18. maja 2016. god. na konkretno pitanje koje je glasilo: “Da li javni beležnik sme da ima svoju internet-prezentaciju?”. Navedeni odgovor i obrazloženje istog, najpre ćemo preneti u celosti a zatim analizirati i dati mišljenje. Na gore postavljeno pitanje Stručni savet Javnobeležničke komore Srbije (u daljem tekstu: Savet) dao je sledeći odgovor: “Javni beležnik ne sme da ima svoju internet-prezentaciju.”, uz sledeće obrazloženje: “Zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da reklamiranje javnog beležnika predstavlja disciplinski prestup. Zakon o oglašavanju uređuje šta predstavlja oglašavanje (reklamiranje), kao i koji su načini oglašavanja, šta su oglasna sredstva, ko su prenosioci oglasnih poruka i slično. U skladu s navedenim zakonom, oglašivač je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, čije se poslovono ime, ličnost, aktivnost ili usluga preporučuje, a oglašavanje...

Detaljnije

ZOUP

Profi Sistem baner