Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor
I Pojam Zakon o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017-OUS) u čl. 76. propisuje pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor na sledeći način: „8) Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“ Podsećanja radi, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 75/2014) od 21. jula 2014. god. izmenjen je naziv pododeljka i čl. 76. Navedeni član je pre izmena glasio: „8) Naknada štete Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini...
Detaljnije
Odgovornost pravnih lica za krivična dela
Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela (u daljem tekstu: Zakon), objavljen u “Sl. glasniku Republike Srbije”, br. 97/2008, stupio je na snagu i primenjuje se od 4. novembra 2008. godine. Ovim zakonom uređuju se uslovi odgovornosti pravnih lica za krivična dela, krivične sankcije koje se mogu izreći pravnim licima i pravila postupka u kojem se odlučuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivičnih sankcija, donošenju odluke o rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvršenju sudskih odluka. Iako je donet odavno, ovaj zakon nije doživeo neku široku primenu. Zašto? U prvom delu ćemo se baviti postavkom stvari a onda u narednim delovima prezentvati rešenja iz Zakona. 1. Razlozi i osnov za donošenje zakona Donošenje ovog zakona je bilo potrebno (prema obrazloženju predlagača) da bi se stvorili svi neophodni uslovi za rad državnih organa, radi ispunjenja obaveza...
Detaljnije
Troškovi angažovanja punomoćnika ili branioca van sedišta kancelarije, odnosno van sedišta postupajućeg suda
-Razlika između krivičnog i parničnog postupka u pogledu dosuđivanja ovih troškova- Kada su u pitanju troškovi za prevoz i odsustvovanje iz kancelarije punomoćnika-advokata u parničnom postupku, naši sudovi strankama ne priznaju iste kao potrebne, odnosno nužne troškove postupka. Ovaj stav sudova nije nov, ali na aktuelnost pitanja u vezi sa dosuđivanjem ovih troškova ukazuje i to da je u junu 2016. godine na zajedničkom sastanku predstavnika Građanskih odeljenja i Odeljenja za radne sporove apelacionih sudova, usvojen “novi” zaključak. S druge strane, kada je u pitanju krivični postupak okrivljenom se ovi troškovi priznaju. I. Relevantne odredbe Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-OUS, 74/2013-OUS i 55/2014) u članu 154. propisuje: “Sud će prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome...
Detaljnije
Povratak instituta odlaganja izvršenja
Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 106/2015) koji počeo da se primenjuje 1. jula 2016. godine u izvršni postupak ponovo uvodi institut odlaganja izvršenja. Prethodni Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, broj 31/2011, 99/2011-dr.zakon, 109/2013-OUS, 55/2014 i 139/2014) propisivao je da u postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije. Za razliku od zakona iz 2011. godine, Zakon o izvršnom postupku (“Sl. list SFRJ”, br. 20/78,… i Sl. list SRJ”, br. 27/92,… i 24/94), Zakon o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/00, 73/00 i 71/01) i Zakon o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) predviđali su ovaj institut. S obzirom da prethodni zakon nije predviđao mogućnost odlaganja, navešćemo i određene stavove sudova po Zakonu o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, broj 125/2004) (u daljem tekstu: ZIP),...
Detaljnije
Elektronska komunikacija i računanje rokova u javnim nabavkama i upravnom postupku
I Uvod Posle donošenja Zakona o javnim nabavkama(„Sl. glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015, u daljem tekstu ZJN), ove godine došlo je i do usvajanja novog Zakona o opštem upravnom postupku ( “Sl. glasnik RS”, br. 18/2016), koji će sem određenih odredbi početi da se primenjuje 2017. god. Kako se u nekim slučajevima u postupku nabavki supsidijerno primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 33/97, 31/2001 i “Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, u daljem tekstu ZOUP), doći će i do izmena u obaveznosti postupanja tokom vremena i početka primene novih odredbi Zakona. Ovde dolazi do primene više zakona koji se međusobno razlikuju u odredbama i vremenskom važenju što će dovesti do različitog postupanja organa (novi ZOUP za razliku od starog poznaje i uvodi pojam elektronske komunikacije). U javnim nabavkama se prvi put uvodi mogučnost komunikacije i...
Detaljnije
Zabrana reklamiranja javnih beležnika putem interneta
Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Odgovor Stručnog saveta Javnobeležničke komore Srbije od 18. maja 2016. god. na konkretno pitanje koje je glasilo: “Da li javni beležnik sme da ima svoju internet-prezentaciju?”. Navedeni odgovor i obrazloženje istog, najpre ćemo preneti u celosti a zatim analizirati i dati mišljenje. Na gore postavljeno pitanje Stručni savet Javnobeležničke komore Srbije (u daljem tekstu: Savet) dao je sledeći odgovor: “Javni beležnik ne sme da ima svoju internet-prezentaciju.”, uz sledeće obrazloženje: “Zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da reklamiranje javnog beležnika predstavlja disciplinski prestup. Zakon o oglašavanju uređuje šta predstavlja oglašavanje (reklamiranje), kao i koji su načini oglašavanja, šta su oglasna sredstva, ko su prenosioci oglasnih poruka i slično. U skladu s navedenim zakonom, oglašivač je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, čije se poslovono ime, ličnost, aktivnost ili usluga preporučuje, a oglašavanje...
Detaljnije
Informacije od javnog značaja u slučaju “Savamala”
Na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti objavljeno je obaveštenje o prema kojem ne postoje razlozi za isključenje prava na pristup traženim informacijama predviđeni Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u vezi sa slučajem „Savamala“. Naime, rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Pi.br.86/16 od 25.10.2016. godine odbijen je zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kojim je tražilac M.D. tražio dostavljanje informacija u vezi sa postupanjem S.Đ, zamenice javnog tužioca, u skladu sa članom 44. Zakonika o krivičnom postupku, odnosno dokumente u kojima su iste sadržane iz kojih se mogu saznati: – delovodni brojevi dokumenata kojima je imenovana, zbog odbijanja policije da postupi po upućenim zahtevima i urgencijama, obavestila javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ministra unutrašnjih poslova, Vladu i nadležno telo Narodne skupštine Republike Srbije, kao i -delovodni...
Detaljnije
Da li biciklista sme da bude pod uticajem alkohola?
Na pitanje postavljeno u naslovu logičan odgovor je naravno da ne, ali nakon čitanja i analize odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014 i 96/2015-dr.zakon) – u daljem tekstu: ZOBS, to i nije tako sigurno. Ovde je reč ponovo o istoj stvari kojom smo se već toliko puta bavili, loše napisan propis i loše tumačenje istog. Bicikliste smo uzeli kao pokazni primer, ali nedoumice u vezi njih važe i za neke druge učesnike u saobraćaju, npr. pešake, vozače zaprežnih vozila, ili pak jahače, za koje ZOBS decidno kaže da se za njihovo kretanje po kolovozu shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se primenjuju za kretanje bicikala. I. O biciklima i biciklistima uopšte Najpre da damo neke odrednice, odnosno definicije radi razumevanja problematike. U članu 7. ZOBS rečeno je da izrazi...
Detaljnije
Objavljena odluka o neustavnosti odredbi o posledicama upisa u registar novčanih kazni
U „Sl. glasniku RS“, br. 98/2016 objavljena je Odluka Ustavnog suda, broj IUz-367/2013, kojom je utvrđeno da odredbe člana 336. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 65/13 i 13/16) nisu u saglasnosti sa Ustavom. Ustavni sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji preduzetih na osnovu odredaba navedenog Zakona. (predmet IUz-367/2013). Odredbe člana 336. prestale su da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Sl. glasniku RS“, br. 98/2016, odnosno 8. decembra 2016. godine. Predmet uređenja i izmene člana 336. Naime, članom 336. uređene su posledice upisa u registar novčanih kazni. Ovaj član izmenjen je u celosti Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 13/2016) koji je stupio na snagu 27. februara 2016. god. Pre navedenih izmena ovaj član je glasio: U svrhu naplate izrečene novčane kazne, troškova postupka, i...
Detaljnije
Rokovi zastarelosti potraživanja
U prethodnim tekstovima, objavljenim u časopisu Advokatska kancelarija, bavili smo se opštim pitanjima koja su od značaja za materiju zastarelosti potraživanja i tokom vremena potrebnog za nastupanje zastarelosti potraživanja. Podsećamo da, kako se zastarelost vezuje za protek vremena, od presudnog značaja za tok i nastupanje zastarelosti su: – Početak toka zastarelosti – trenutak u vremenu od koga rokovi potrebni za zastarelost počinju teći. Obično se vezuju za neki događaj (dan dospelosti obaveze, dan nastanka štete, itd) ili za određeni datum ukoliko su određeni propisom; – Nastupanje zastarelosti – zastarelost nastupa kad protekne poslednji dan zakonom određenog vremena; – Uračunavanje vremena prethodnika – kod zastarelosti potraživanja u vreme koje je zakonom određeno za zastarelost računa se i vreme koje je proteklo u korist dužnikovih prethodnika (i kod univerzalne i kod singularne sukcesije); – Zastoj zastarelosti – vreme kada zastarelost ne...
Detaljnije
Servisne informacije
Propis Soft – za olakšanu primenu propisa
