Neustavne odredbe Zakona o prekršajima o posledicama upisa u registar novčanih kazni
Ustavni sud Republike Srbije na 18. sednici održanoj 3. novembra 2016. godine utvrdio da odredbe člana 336. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/2013 i 13/2016), nisu u saglasnosti sa Ustavom. Ustavni sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji preduzetih na osnovu odredaba navedenog Zakona. (predmet IUz-367/2013). Predmet uređenja i izmene člana 336. Naime, članom 336. uređene su posledice upisa u registar novčanih kazni. Ovaj član izmenjen je u celosti Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 13/2016) koji je stupio na snagu 27. februara 2016. god. Pre navedenih izmena ovaj član je glasio („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013): U svrhu naplate izrečene novčane kazne, troškova postupka, i drugih dosuđenih novčanih iznosa koji su evidentirani u registru novčanih kazni, kažnjenom licu dok u potpunosti ne izmiri dugovani iznos neće...
Detaljnije
Tok vremena potrebnog za nastupanje zastarelosti potraživanja
U prethodnom tekstu objavljenom u časopisu Advokatska kancelarija, bavili smo se opštim pitanjima koja su od značaja za materiju zastarelosti potraživanja. Tada smo istakli da, kako se zastarelost vezuje za protek vremena, od presudnog značaja za tok i nastupanje zastarelosti su: – Početak toka zastareolsti – trenutak u vremenu od koga rokovi potrebni za zastarelost počinju teći. Obično se vezuju za neki događaj (dan dospelosti obaveze, dan nastanka štete, itd.) ili za određeni datum ukoliko su određeni propisom; – Nastupanje zastarelosti – zastarelost nastupa kad protekne poslednji dan zakonom određenog vremena; – Uračunavanje vremena prethodnika – kod zastarelosti potraživanja u vreme koje je zakonom određeno za zastarelost računa se i vreme koje je proteklo u korist dužnikovih prethodnika (i kod univerzalne i kod singularne sukcesije); – Zastoj zastarelosti – vreme kada zastarelost ne teče iz određenih razloga predviđenih propisima...
Detaljnije
Konačna odluka Ustavnog suda o ustavnosti zakonske odredbe o obaveznom penzionisanju u javnom sektoru ispunjenjem uslova za starosnu penziju
U „Sl. glasniku RS“, br. 81/2016 od 5. oktobra 2016. objavljena je Odluka Ustavnog suda br. IUz-244/2015, kojom je odlučeno o ustavnosti spornog čl. 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS”, broj 68/15). Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru kojim se utvrđuje način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih do dostizanja utvrđenog maksimalnog broja zaposlenih, ili ukratko, kojim se sprovodi racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru u R. Srbiji u čl. 20. propisuje: „Zaposlenom u javnom sektoru za vreme primene ovog zakona prestaje radni odnos kada navrši godine života i staž osiguranja koji su propisani zakonom za odlazak u starosnu penziju. Zaposleni iz stava 1. ovog člana ostvaruje pravo na otpremninu u skladu sa propisima kojima se uređuje njegov radno-pravni...
Detaljnije
Zastarelost potraživanja
U mnogim komentarima i temama koje smo obrađivali do sada pominjali smo zastarelost potraživanja, kao jedan od ključnih elemenata koji utiče na prirodu i pravni tretman obaveza. Kako je reč o obimnoj temi, u ovom tekstu ćemo izvršiti podsećanje na sam pojam zastarelosti i osnovna pravila, dok ćemo se u sledećim tekstovima baviiti tokom zastarevanja (zastoj, prekid), i samim rokovima potrebnim za nastupanje zastarelosti. 1. O zastarelosti uopšte – pojam Šta je zastarelost? Zastarelost je stari pravni istitut, poznat u svim granama prava. Zastarelost proizlazi iz proteka vremena, kao značajne činjenice, koje, samostalno ili zajedno sa drugim okolnostima, proizvodi vrlo značajna pravna dejstva, koja se ogledaju u nastanku ili prestanaku određenih pravnih odnosa, odnosno prava. U pravnoj nauci se govori o zastarelosti u širem smislu (praescriptio), i pod ovim pojmom se podrazumeva kako gubitna zastarelost, odnosno zastarelost u užem...
Detaljnije
Odricanje od otpremnine
1. Uvodna razmatranja Otpremnina u našem zakonodavstvu nema definiciju, što i nije čudno budući da je zakonodavac propustio da definiše i većinu drugih pojmova radnog prava. Otpremnina se u Zakonu o radu pominje u dva konteksta: kao obaveza poslodavca pri odlasku u penziju zaposlenog; kao obaveza poslodavca kod prestanka radnog odnosa zaposlenog ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla tj. slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom. Na ovom mestu pozabavićemo se pitanjem odricanja od otpremnine, kao uvek aktuelnom i u skladu sa tim otpremninom u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom, jer je upravo to situacija kada se u praksi pojavljuju razni modaliteti odricanja od otpremnine u celini ili njenom delu. Razlozi za odricanje od odpremnine su različiti a najčešće se odricanje sprovodi u formi „sporazuma“ poslodavca sa zaposlenim...
Detaljnije
Evropski sud za ljudska prava: Oslobađanje od krivične optužbe policajca koji je dobio otkaz
U 20. broju časopisa “Advokatska kancelarija” – april 2016, objavili smo Odluku Ustavnog suda od 19. novembra 2015. god, u kojoj je ovaj sud zauzeo stav u vezi sa otkaznim razlogom predviđenim kada su u pitanju zaposleni u Ministarstva unutrašnjih poslova, propisanim članom 45. ranije važećeg Zakona o unutrašnjim poslovima (“Sl. glasnik RS”, br. 44/91, 79/91, 54/96 i “Sl. list SRJ”, br. 27/2000 – odluka SUS i 5/2001 – odluka SUS i “Sl. glasnik RS”, br. 106/2003 – odluka USRS i 101/2005 – dr. zakon). Naime, ovim članom je bilo propisano da radniku Ministarstva unutrašnjih poslova prestaje radni odnos ako se naknadno utvrdi da nije ispunjavao uslov iz člana 34. stav 1. tačka 2. ovog zakona, odnosno da se protiv njega vodi krivični postupak. Brojni sporovi su vođeni u onim slučajevima kada je kasnije doneta oslobađajuća presuda u odnosu...
Detaljnije
Promena stava u vezi sa dospelošću novčane rente?
Uvod Naknada u obliku novčane rente propisana je članom 188. Zakona o obligacionim odnosima. Povod za ovaj tekst je nova odluka Vrhovnog kasacionog suda u kojoj je zauzet drugačiji stav nego u u dosadašnjoj sudskoj praksi, a odnosi se na dospelost potraživanja novčane rente. Članom 188. ZOO propisano je: “(1) U slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada se određuje, po pravilu, u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme. (2) Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred, ako sud ne odredi što drugo. (3) Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente, osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano. (4) Ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina određuje prema...
Detaljnije
Račun za utrošenu električnu energiju kao verodostojna isprava podobna za izvršenje
Više tekstova o ovoj temi objavljeno je u raznim izdanjima, jer se ovom temom autor ovog komentara bavi već skoro čitavu deceniju. Usvajaju se novi propisi, prestaju da važe stari, neki novi postaju stari i ukidaju se, ali osnov problema ostaje i niko ga ne rešava, niti pokazuje takvu nameru. Situaciju trenutno aktuelizuje novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 106/2015) – u daljem tekstu: ZIO, koji počinje da se primenjuje od 1. jula 2016. god., iako je i po trenutno (još uvek) važećem zakonu problem identičan. Problem je postao posebno zanimljiv uvođenjem u priču tzv. “privatnih” izvršitelja, odnosno javnih izvršitelja kako se zaista zovu, koji, ispostavilo se, dosta efikasno sprovode izvršenja (ili prinudne naplate kako ih još zovu) potraživanja naknade za utrošenu električnu energiju. 1. O izvršnom postupku Na početku ćemo prezentovati šta je predvideo...
Detaljnije
Pretnja pri narušavanju javnog reda i mira
Pre nekog vremena u časopisu Advokatska kancelarija (br. 14 od 4. oktobra 2015. god.) objavili smo tekst pod nazivom “Pretnja i ugrožavanje sigurnosti”, koji se bavio nepostojanjem definicije pretnje u domaćem pozitivnom zakonodavstvu. Tekst je potom objavljen i na Pravnom portalu u okviru rubrike Teme za razmišljanje. Primećeno je da odgovor na pitanje šta je pretnja, nije dat u Krivičnom zakoniku (“Sl. glasnik RS”, br. 85/05, 88/05-ispr., 107/05-ispr., 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) – u daljem tekstu: KZ, niti u ranijim zakonima, Krivičnom zakonu Republike Srbije (“Sl. glasnik SRS”, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i “Sl. glasnik RS”, br.16/90, 49/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 80/02, 39/03 i 67/03) i Osnovnom krivičnom zakonu (“Sl. list SFRJ”, br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90 i “Sl. list...
Detaljnije
Aktivna legitimacija u postupku zaštite prava i upravnom sporu
I Uvod Početkom primene Zakona o javnim nabavkama (u daljem tekstu ZJN) i uvođenjem obaveze sprovođenja postupaka javnih nabavki od strane naručioca, određena je i mogućnost zaštite i kontrole zakonitosti prilikom sproviđenja istih. Zaštita prava se može ostvariti u toku celog postupka javne nabavke i to protiv svake radnje naručioca. Zahtev za zaštitu prava podnosi se naručiocu, a ukoliko je podnosilac nezadovoljan odlukom naručioca, postupak zaštite se može nastaviti i pred posebnim organom – Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: RK), koja je samostalan i nezavisan organ Republike Srbije, koji obezbeđuje zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Protiv odluke RK se ne može izjaviti žalba ali se može pokrenuti upravni spor. Upravni spor se može pokrenuti i u slučaju „ćutanja uprave“, kada RK nije donela i dostavila odluku u zakonskim rokovima. Za upravne...
Detaljnije
Servisne informacije
Propis Soft – za olakšanu primenu propisa
