Da li se kapara može dati prilikom zaključenja predugovora ili se daje uz ugovor?

Da li se kapara može dati prilikom zaključenja predugovora ili je neophodno da se daje uz ugovor s obzirom na to da postoji praksa sudova sa stanovištem da se kapara koja je data prilikom zaključenja predugovora vraća ako glavni ugovor nije zaključen i da se u tom slučaju ne primenjuju zakonska pravila o kapari, sa obrazloženjem da je prema odredbi člana 73. ZOO („Službeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – USJ i 57/89, „Službeni list SRJ”, broj 31/93 i „Službeni list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja) kapara akcesoran, sporedan ugovor koji se zaključuje u trenutku zaključenja ugovora (u prilogu presuda Višeg suda u Pančevu Gž. 1077/11 od 18. oktobra 2011. godine)?

Predugovor je vrsta ugovora. NJegovim zaključenjem, ako sadrži bitne sastojke budećeg glavnog ugovora, nastaju prava i obaveze između stranaka. Otuda se njegovo izvršenje može obezbediti svakim sredstvom obezbeđenja ili učvršćenja ugovora, pa i kaparom. Obaveza koju stvara predugovor je specifična: to je obaveza na zaključenje drugog, glavnog ugovora. Otuda, ako strana koja je pri zaključenju predugovora dala kaparu odbije da zaključi glavni ugovor, neće imati pravo na njen povraćaj, a ako je za neizvršenje odgovorna strana primalac kapare, ona će dugovati povraćaj dvostruke kapare.

U našem pozitivnom pravu obaveza na zaključenje glavnog ugovora ne može se prinudno izvršiti na način poznat u uporednom pravu – tako što će sudska odluka zameniti glavni ugovor, ali sud može naložiti da se pristupi zaključenju glavnog ugovora – član 45. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Formulacija: „pristupanje zaključenju” sugeriše da se radi o obligaciji sredstava, a ne rezultata, pa je pitanje koliko je kapara efikasna za učvršćenje predugovorne obaveze. Naime, da bi nastupile posledice neispunjenja, potrebno je dokazati da ne postoje standardni napori jedne strane da se saglasnost volja postigne, što je teško, izuzev u ekstremnom slučaju, tj. kada jedna strana odbija da dalje pregovara.

Takođe, po prirodi stvari, kapara se u ovom slučaju ne može uračunati u ispunjenje, ni dobrovoljno, ni prinudno, ali može u nakanadu štete, ako ta šteta ona bude utužena u iznosu višem od kapare. Mogućnost ugovaranja kapare predugovorom koja je sredstvo učvršćenja obaveze na zaključenje glavnog ugovora ne treba, kao što se to u praksi čini, i kao što je to slučaj u postavljenom pitanju, mešati s pokušajem da se predugovorom učvrsti izvršenje, a ne zaključenje glavnog ugovora.

O ovome su se sudovi izjašnjavali, pa i nedavno, i povodom (pred)ugovora zaključenih u javnobeležničkoj formi. Obavezu iz glavnog ugovora, npr. kuporodajnog moguće je učvrstiti kaparom samo ako se kapara da prilikom njegovog zaključenja, a ne prilikom zaključenja predugovora. U delu u kome nalažu da se vrati kapara data za izvršenje obaveze iz glavnog ugovora prilikom zaključenja predugovora, sudovi dakle ispravno postupaju, a uzgredne napomene o apsolutnoj nemogućnosti da se ugovori kapara kako bi se obezbedile predugovorne obaveze ne stoje.

Izvor: Izvod iz zakona preuzet je iz programskog paketa „Propis Soft“-Redakcija Profi Sistema-Com-a.

Izvor: Javnobeležnička komora Srbije.