Delo malog značaja prema najnovijim izmenama Krivičnog zakonika

Najnovije izmene Krivčnog zakonika objavljene su u „Sl. glasniku RS“, br. 94/2016 od 24. novembra 2016. god.

Kako je u ranijem komentaru navedeno, a prema završnoj odredbi ovih izmena i dopuna, izmene i dopune stupaju na snagu 1. juna 2017. godine, izuzev odredaba člana 24, člana 27. i čl. 35. do 38. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. marta 2018. godine i odredaba člana 41. koje stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Prema sada važećoj odredbi:

Delo malog značaja

Član 18

(1) Nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja.

(2) Delo je malog značaja ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.

(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana mogu se primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna.

Dakle, umesto ranije odredbe da je stepen krivice učinioca nizak, sada je to drugačije formulisano rečima:„stepen krivice nije visok”.

Jasno je zakonodavac uočio problem kod primene ovog institututa, posebno za krivična dela koja se u suštini ne mogu izvšiti nehatno, na primer krivično delo Krađe iz čl.203.KZ, kao i druga krivična dela protiv imovine.

Za najviši stepen krivice, direktan umišljaj ranije se nije mogao primeniti ovaj institut.. Pitanje je kako će praksa tumačiti uslov da stepen krivice nije visok, te da li će to značiti da i eventualni umišljaj nije visok stepen krivice. Nehat svakako nije visok stepen krivice.

Značajna novina ovog instituta je izmena u pogledu granice zaprećene kazne na koje se moze primeniti. Sada je primena ove odredbe  pridvidjena za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine, a po ranije važećoj, bilo je pet godina.

Inače, delo malog značaja je jedan od osnova isključenja postojanja krivičnog dela, čija primena omogućava rešavanja problema sitnog kriminaliteta kroz materijalnopravnu odredbu. Njegova svrha u suštini je odustajanje od krivičnopravne intervencije za bagatelna, zanemarljiva ostvarenja bića krivičnog dela.

Delo malog značaja objektivno-subjektivna kategorija, što znači da su za ocenu njegovog postojanja relevantne okolnosti koje su vezane kako za delo, tako i za učinioca, odnosno delo mora biti bagatelno kako u objektivnom, tako i u subjektivnom smislu.

Krivica kao jedini subjektivni element opšteg pojma krivičnog dela se može stepenovati, te se njen stepen za potrebe instituta dela malog značaja može pre svega manifestovati kod oblika krivice, odnosno taj nizak stepen postoji najčešće kod nehatnih, a ređe kod umišljajnih krivičnih dela, s tim da se u okviru svakog od navedenih oblika krivice opet može stepenovati, u zavisnosti od inteziteta svesti i volje kod umišljaja, odnosno stepena nepažnje kod nehata.

Drugi uslov za primenu ovog instituta tiče se štetnosti posledica krivičnog dela, odnosno odsutnosti ili neznatnosti istih.

Naime, za utvrđivanje ovog uslova u prvom planu je škodljivi učinak ostvarenog neprava tj. ne radi se o posledici koja predstavlja obeležje bića krivičnog dela čiju ostvarenost treba prethodno konstatovati da bi se uopšte govorilo o dovršenom delu. U pitanju je ocena štetnog efekta učinjenog dela u odnosu na zaštićeno dobro i pasivnog subjekta.

Treći uslov da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije je prilično uopšteno formulisan i u velikoj meri njegova ispunjenost u konkretnom slučaju zavisi od procene suda. Naime, opšta svrha krivičnih sankcija je propisana članom 4. stav 2. Krivičnog zakonika Republike Srbije kao suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom. Iz ovoga se vidi da je opšta svrha krivičnih sankcija istovetna sa osnovnim ciljem krivičnog prava, a to je da se putem generalne i specijalne prevencije suzbijaju ona dela kojima se povređuju ili ugrožavaju određene vrednosti tj. da se pruži krivičnopravna zaštita osnovnim dobrima u društvu.

Izvor: Izvod iz Zakona preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”-Redakcija Profi Sistema Com-a.

Budite spremni za značajne i obimne izmene Krivičnog zakonika!!!

Krivični zakonik sa prikazom i komentarom izmena i dopuna zaključno sa 2016.

 Autor prikaza i komentara: Prof. dr Nedeljko Jovančević

DETALJNIJE