Dopis Sindikata pravosuđa Srbije Ministarstvu finansija Republike Srbije

S obzirom na to da je u toku priprema Budžeta za 2018. godinu, sindikat pravosuđa moli Ministarstvo finansija da razmotri mogućnost i, pre svega, stavi van snage zabrane za isplatu svih oblika nagrada predviđenih zakonima i kolektivnim ugovorima, odnosno da planira sredstva za isplatu prava zaposlenih u pravosuđu prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika. Posebno je ministarstvo zamoljeno da planira više sredstava za nameštenike koji su godinama diskriminisani jer nemaju pravo na napredovanje, s tim što im je zbog štednje ukinuta nameštenička nagrada, kao i pravo na odgovarajuću zaradu.

U daljem tekstu dopisa navedeno je:

„Pošto verujemo da ste omaškom izuzeli nosioce pravosudnih funkcija od povišice, podsećamo vas da oni nisu dobili povišicu od 2014. godine kada je uvedena štednja.

Naime, član 104. Zakona o radu trebalo bi da garantuje pravo na odgovarajuću zaradu, odnosno zarada bi morala da bude odgovarajuća radu. Iako je zarada pravo iz radnog odnosa, zarada se ostvaruje radom, na osnovu vrednosti rada, radnog učinka i vremena provedenog na radu. Rad veće vrednosti daje pravo na veću zaradu. Međutim, stav 2. tog člana zaposlenima garantuje jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti. Razlike u zaradi za rad iste vrednosti mogu da postoje ali kod drugih poslodavaca na tržištu rada. No, to ne sme da se događa kod istog poslodavca, a posebno ne smeju da postoje različita pravila kod budžetskih korisnika.

S tim u vezi, obaveštavam vas da su poslovi u pravosuđu podeljeni na glavne i sporedne. Glavne obavljaju zaposleni u zvanju državnih službenika zbog kog zvanja se ocenjuju i na osnovu ocene finansijski napreduju a drugi obavljaju sporedne poslove u zvanju nameštenika bez prava na napredovanje. Međutim, ni u jednom propisu nisu precizirani glavni i sporedni poslovi a u stvarnosti i jedni i drugi rade iste poslove u pravosudnim organima a različito su plaćeni. Zbog toga su nameštenici demotivisani i ogorčeni a međuljudski odnosi dodatno se narušavaju.

I na kraju, u prilogu vam dostavljam tabelarni pregled osnovica za obračun i isplatu zarada u pravosuđu, iz kojeg se jasno vidi razlika u visini cene sata koja se isplaćuje u pravosuđu i cene sata koju utvrđuje Socijalno-ekonomski savet. Iz toga sledi da osnovica za obračun i isplatu zarada, u delatnosti koja ima koeficijent 1, ne bi smela da bude ispod minimalne zarade. Naglašavam da Socijalno-ekonomski savet ne utvrđuje visinu minimalne zarade nego visinu minimalne cene sata za najjednostavniji rad. Zbog nakaradnog načina obračuna zarada, u pravosuđu je cena sata viša kada zaposleni radi manje sati a niža kada zaposleni radi više sati, odnosno nije odgovarajuća radu, obavljenom poslu i vremenu provedenom na radu“.

Izvor: Saj Sindikata pravosuđa Srbije.