Godinu dana primene novog Zakona o prekršajima

Saopštenje Udruženja sudija prekršajnih sudova povodom godinu dana primene Zakona o prekršajima:

“Od 1. marta 2014. , odnosno od početka primene novog ZOPa, samo pred dežurne sudije je privedeno oko 14.000 hiljada lica, koja su na licu mesta osuđena i kojima su naplaćene novčane kazne u iznosu od oko 160 miliona dinara, izrečeno im je 12.000 meseci zabrane vožnje, pa se može reći da je tim licima zabranjeno da upravljaju motornim vozilima narednih 900 godina, a jedan broj lica je pored ovih sankcija osuđen i na izdržavanje kazne zatvora u trajanju od 15.000 dana odnosno na 41 godinu zatvora. Što je manje od 10% od ukupnog broja počinjenih prekršaja u Srbiji, koji su svoj epilog našli pred sudovima, samo u protekloj godini.

Važno je reći da se ovakve i druge analize i statistike do sada nisu radile na ovakav način jer nisu postojale tehničke mogućnosti, zbog milionskog broja predmeta, ali od ove godine uspostavljen je i novi informacioni sistem prekršajnih sudova (SIPRES), koji uključuje i program za vođenje jedinstvenih registara na nivou cele Republike Srbije i jedan od njegovih zadataka je da obezbedi preciznu evidenciju kažnjenih lica i izrečenih kazni, a protekom vremena i količinom unetih podataka moći će da se izrađuju ozbiljne analize koje bi nam precizno ukazale na kritične tačke na koje treba obratiti posebnu pažnju kod donošenja drugih zakona ili izmena postojećih, kako bi se povećala sigurnost građana, bez obzira da li se radi o opštoj bezbednosti, odnosno narušavanju javnog reda i mira, robnoj i finansijskoj sigurnosti ili o bezbednosti učesnika u saobraćaju, a samim tim, ceo sistem prekršajnog pravosuđa biće još efikasniji u zaštiti građana.

Tokom proteklog meseca završeni su određeni tehnički radovi, kojima je omogućeno priključivanje prekršajnom sistemu od strane drugih državnih organa (poput Poreske uprave, Uprave Carina itd.), a u prvom redu Ministarstva unutrašnjih poslova, tako da višestruki povratnici neće više moći da računaju na olakšavajuće okolnosti koje se mogu primeniti na lica koja su iz nehata ili prvi put počinila neki lakši prekršaj, već će sada sudije ali i policija pri vršenju svojih zadataka tačno znati da li se radi o licima koja su više puta uzastopno kažnjavana i za koji prekršaj, a ona lica koja izbegavaju sudske pozive, što je samo po sebi prekršaj, biće odmah priveđena sudiji, jer je otklonjen veliki broj zakonskih nedostataka koji je takvim ljudima omogućavao da čine prekršaj za prekršajem, a da zloupotrebom prava izbegavaju pravdu.

Ako je suditi na osnovu izrečenih kazni, naši građani moraju da menjaju svoju svest ako žele da budu bezbedni, jer i pored najboljeg Zakona, statistika kaže da bi po jedan policajac trebalo da bude na svakih 500 metara, a po jedan sudija na svakih 5 kilometra, jer ni Zakoni, ni policija, ni sud ne služe da kažnjavaju građane, već da ih štite.

Najveći napredak ostvaren 2014. godine i u prvom kvartalu 2015. je smanjenje prekršaja u saobraćajnoj oblasti prekršajne materije i značajno smanjen broj poginulih na srpskim putevima, i pored velikih tragedija koje su protekle godine potpuno nepotrebno odnele više mladih života. Poslednjih 20 godina, skoro 20 hiljada ljudi je nastradalo, što je poređenja radi jednako broju stanovnika jednog manjeg grada.

U vezi rezultata rada prekršajnog pravosuđa kao celine, može se zaključiti protokom 12 meseci od primene novog Zakona o prekršajima da je njegova svrha celishodna i da su većoj meri ispunjena očekivanja zakonskih izmena. Očekuje se da će se izmenom i dopunom ostalih zakonskih i podzakonskih akata i njihovim usaglašavanjem sa novim ZOP postići potpunost u primeni ZOPa što će se svakako odraziti i na efikasnost u radu prekršajnog pravosuđa.

Treba napomenuti da je institut prekršajnog naloga doprineo smanjenju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u smislu rasterećenja sudova i efikasnijeg rešavanja prekršaja, što se najbolje ogleda u oblasti saobraćaja gde je u toku posmatranog perioda izdato 560.000 prekršajnih naloga i gde su građani većinom iskoristili svoje pravo i u skladu sa novim ZOP u roku od osam dana platili samo polovinu novčane kazne, dok su potpisivanjem i slanjem sudu prekršajnog naloga građani tražili zaštitu suda u samo 3854 slučaja, što je oko 1% od izdatih prekršajnih naloga.

Iz analize rada prekršajnih sudova u protekloj godini možemo zaključiti da sudovi imaju u radu 990.000 postupaka, da je svaki od 504 sudija u proseku zadužen sa 1964 predmeta godišnje, odnosno 163 predmeta mesečno. Važno je reći da je i pored smanjenog broja postupajućih sudija broj nerešenih predmeta iz prošle godine manji za oko 30.000 u odnosu na posmatrani period iz 2013/2014 godine.

Najveća očekivanja, odnose se na potpunu primenu Sistema prekršajnih sudova (SIPRES) koji bi u narednom periodu trebalo da omogući ne samo brži, efikasniji i jeftiniji postupak pred sudom, već i da omogući detaljnije statističke podatke po materijama i na taj način omogući dublje analitičke izveštaje koji bi mogli da daju smernice u odnosu na neke buduće izmene i dopune zakonskih akata koji sadrže prekršajne odredbe, jer jedan od ciljeva kazne je da počinioca prekršaja odvrati od ponovnog činjenja istog i podizanje društvene odgovornosti pojedinaca o štetnosti učinjenog prekršaja, ali i ostalih građana na koji način zakoni i prekršajne odredbe štite njihova prava.”

Izvor: Sajt Udruženja sudija prekršajnih sudova