Pravni Portal meni

profi sistem com

ZOSOV

Izbori zamenika javnog tužioca i ocena zakonitosti Pravilnika o kriterijumima i merilima

Izbori zamenika javnog tužioca i ocena zakonitosti Pravilnika o kriterijumima i merilima

Ustavni sud Srbije je 19. jula pokrenuo postupak za ocenu zakonitosti Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja za izbor za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju u javnom tužilaštvu i obustavio od izvršenja pojedinačne akte i radnje preduzete na osnovu osporenog Pravilnika.

Pravilnik je donelo Državno veće tužilaca (DVT) 2016. godine u pokušaju da učini što objektivnijim postupak izbora zamenika javnih tužilaca. Pred Ustavnim sudom je, inače, od ranije i inicijativa za ocenu zakonitosti sličnog pravilnika koji je, za izbor sudija na prvi mandat, doneo Visoki savet sudstva (VSS). Za USS je sporno to što je DVT čitav postupak sprovođenja ispita, umesto da to radi sam, poverio komisijama, što se u razgovoru sa kandidatima proveravaju i stručna znanja, što se može smatrati dodatnim vanzakonskim kriterijumom.

Koliko je poznato, inicijativu za ocenu zakonitosti četiri člana Pravilnika početkom godine podneo je Alumni klub Pravosudne akademije, čiji su članovi pravnici koji su završili Akademiju. Iako je USS 19. jula objavio samo suvoparnu informaciju o tome, a svoje rešenje dostavio učesnicima tek 24. jula, detaljno saopštenje pojavilo se na sajtu inicijatora već uveče 19. jula. Suprotno pojedinim viđenjima, rešenje USS još uvek ne znači da je Pravilnik protivzakonit. Netačno je i to da odluke USS važe retroaktivno, već onaj kome je povređeno pravo pojedinačnim aktom donetim na osnovu opšteg akta za koji je odlukom USS utvrđeno da nije u saglasnosti s zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet, a u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja inicijative nije proteklo više od dve godine.

Čini se da je USS zadocnio u pokušaju da obustavi postupak izbora 18 zamenika tužilaca, pošto je u momentu donošenja rešenja, koje proizvodi pravno dejstvo od dostavljanja učesnicima, DVT svoj rad već bio završio 14. jula kada je Narodnoj skupštini dostavio predlog kandidata.

Skupština dalje postupa po Zakonu o Narodnoj skupštini i ne primenjuje navedeni Pravilnik, pa se rešenje USS ne primenjuje na nju. Štaviše, nadležni skupštinski Odbor prihvatio je 24. jula predlog DVT. Postupak prvog izbora sudija i javnih tužilaca, suprotno pojedinim stavovima iznetim u javnosti, nije upravni akt, niti su VSS, DVT ili Narodna skupština, organi uprave da bi se njihove odluke smatrale (vezanim) upravnim aktom, po prirodi ili po tome što više organa, u vezi sa izborom, donosi odluke, jer svako od njih odlučuje zasebno, na osnovu zasebnih propisa i u zasebnim postupcima.

Jasno je da je i Srbiji neophodno da u pravosuđe “ulaze” sudije i javni tužioci koji su stručni i od integriteta, što je vezano za pitanje početne obuke pravnika za koju ne postoji jedinstveni evropski standard. Osim mentorskog sistema, koji se kod nas oduvek primenjivao, a koji i danas postoji u Nemačkoj ili Austriji, postoji i sistem obuke u akademiji, tipičan za Francusku, Portugaliju ili Španiju, ali i kombinovani sistem, kao u Holandiji i Italiji, i svi su oni podjednako funkcionalni i primenjivi, zavisno od tradicije i ekonomskih mogućnosti pojedinih država.

Kao naslednik Pravosudnog centra, koga su zajednički osnovali 2001. godine Društvo sudija i Vlada Republike Srbije, Pravosudna akademija počela je sa radom 1. januara 2010. godine, s tim što je za program početne obuke dobila saglasnost VSS i DVT tek 2015. godine. Ona još uvek nema dovoljne kapacitete, niti pouzdane kriterijume za izbor komisija, mentora i predavača, između ostalog. Pravosudni zakoni “nalagali” su da VSS (DVT), u postupku predlaganja kandidata za imenovanje na funkciju sudije ili zamenika tužioca, prioritet daju polaznicima koji su završili Akademiju, “zaboravljajući”na skoro 2.000 pomoćnika koji su u pravosuđe ušli do 2010. godine i legitimno očekivali da će biti izabrani na sudijsku ili javnotužilačku funkciju. Pošto je USS ove odredbe 2014. godine oglasio neustavnim, 2015. godine izmenjeni su zakoni i propisano da se stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira proverava na ispitu koji organizuje VSS (DVT), koji ne polaže kandidat koji je završio obuku na Akademiji. Na osnovu toga su i VSS i DVT uredili način polaganja ispita pravilnicima čija je zakonitost osporena.

Tako se nastavlja pravosudna saga u kojoj političari, svesni da će prilikom predstojeće izmene Ustava morati da se odreknu ovlašćenja da biraju sudije i zamenike tužilaca u Skupštini, traže “pogodan” način za nastavak uticaja na pravosuđe, preko Akademije koju EU, na zadovoljstvo naših političara, neoprezno i birokratski površno preporučuje svim preostalim državama-kandidatima. Dozvoljavajući da su polaznici Akademije kvalitetni pravnici, sadašnji položaj i funkcionisanje Akademije kojoj nedostaju neophodne garancije nezavisnosti, može se negativno odraziti na nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva.

Obnovljen krajem prošle godine sa deset novih sudija, u osmočlanom Velikom veću sa polovinom “starih” sudija, USS iznenadio je brzinom i aktivizmom. Vreme će pokazati da li je bio posebno zainteresovan samo za pravosudne izbore ili će održati standarde koje je sam sebi nametnuo ovakvim postupanjem.

Izvor: Izvod iz zakona i pravilnka preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”Redakcija Profi Sistema Com-a.

Izvor: Sajt Društva sudija Srbije.

 

Shares

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Upišite broj * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

ZOUP

Profi Sistem baner