Javni tužilac nije organ otkrivanja, već gonjena

Kod visokoosetljivih, visokoprofilisanih predmeta nastaju problemi u odnosu sa policijom, kojih po pravilu nema u redovnom funkcionisanju, rekao je danas zamenik republičkog tužioca Goran Ilić, uz napomenu da je tužilac organ gonjenja, a ne otkrivanja.
Policajac s jedne strane radi u predistražnom postupku za tužilaštvo, ali za svoj rad odgovora starešinama unutar svog sistema, podsetio je Ilić na konferenciji posvećenoj položaju tužilaštva u Ustavu i potrebi da se on promeni.
Kad se desi nekakva kritična situacije, šta mislite, koga će policajac da posluša – svog starešinu ili tužioca. Tužilac nema ni disciplinsku ni personalnu vlast nad njim, a njegov starešina ima, rekao je Ilić govoreći o politički osteljivim predmetima.
Ilustrujući odnos tužilaštva i policije, on je citirao izreku iz Nemačke da je tužilac glava i telo bez ruku i nogu, dodajući da mu se čini da to važi i za Srbiju, jer “nam je dat predistražni postupak i istraga, a nemamo delove policije nad kojima imamo efektivnu kontrolu”.
Možda bi to bio odgovor na vaše pitanje zašto još nije rasvetljen slučaj Savamala, rekao je Ilić, dodajući da tužilac nije organ otkrivanja, već gonjena.
On je naveo i da posle izmene Zakonika o krivičnom postupku u velikom broju tužilaštava imaju tako veliki priliv predmeta da je to nesavladivo, a to je onda direktno povezano sa ažurnošću.
Ilić je podsetio da je Državno veće tužilaca (DVT) pre više od dva meseca uputilo Vladi listu kandidata za tužioce, a ona je u tom periodu odlučivala o suštinskim, ali i o tehničkim pitanjima.
Međutim, kaže, to nije bilo na dnevnom redu, iako se radi o skoro 30 tužilaca i kandidatima za neka veoma važa tužilaštva, kao što je Tužilaštvo za ratne zločine.
Moguće je da nisu zadovoljni predloženim kandidatima ili da to, po njihovom uverenju, nije značajno pitanje, pa nije ni došlo na dnevni red, rekao je Ilić, koji je član DVT i predsednik Udruženja tužilaca.
Bez obzira koji je razlog u pitanju, to govori da Vlada ne bi trebalo da ima ovlašćenja u postupku izbora tužilaca, rekao je Ilić.
Komentarišući činjenicu da je predviđena izmena Ustava do kraja naredne godine, Ilić je rekao da kad već nisu izvršene neophodne pripreme, ne treba previše da se žuri.
Apelujem na one koji odlučuju o tempu ustavnih promena da ne dođemo u situaciju ustavnog stampeda i dobijanja oktroisanog Ustava, upozorio je Ilić.
On je napomenuo da pristupanje Evropskoj uniji nije administrativni već vrednosni čin, tako da nije potrebno samo promeniti Ustav, već ga učiniti boljim.
Član Beogradskog centra za ljudska prava Gojko Pantović je naglasio da prema važećim zakonskim odredbama tužilac ima veoma malo mogućnosti da na bilo koji način reaguje ako policija ne postupi po njegovom nalogu.
Pantović je rekao da tužilac može da obavesti nadležnog starešinu u policiji i neka druga tela, a može i da zahteva pokretanje disciplinskog postupka, ali on u njemju neće učestvovati, nego ga vodi starešina policije.
Kao eventualna rešenja, Ilić je naveo da se, na primer, tužilaštvu pripoji deo kriminalističke policije, ili da se formira takozvana pravosudna policija.
Predstavljanju analize koju je sačinio Beogradski centar za ljudska prava prisutvovao je u publici i advokat Vladimir Vučinić, poznat javnosti kao sudija Specijalnog suda koji je na početku vodio postupak protiv biznismena Miroslava Miškovića.
Suština je da se institucionalno izborimo da svako funkcionalno bude ono što jeste – da tužilac bude tužilac, da sudija bude sudija, a zdravstveni radnik da bude zdravstveni radnik, rekao je Vučinić, pozdravivši nastojanje da se tužilaštvo izbori za nezavisnost.
Vučinić je istakao da su to teške borbe, jer je, “na žalost, u ovom društvu najteže ostati i biti svoj”, dodajući da se on potrudio da u ime sudijske funkcije bude svoj i zato danas više nije sudija nego advokat.
(Izvor: Danas, Fonet).