Ko može tražiti naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor

Pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor propisano je članom 76. Zakona o radu.

Prema toj odredbi:

“U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora”.

“Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete”.

Kako je u Zakonu jasno određeno, zaposleni ima pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor samo u slučaju prestanka radnog odnosa, jer prema Zakonu o radu čl.68.st.4. Zaposleni nema pravo da se odrekne godišnjeg odmora ili da primi novčanu naknadu za neiskorišćeni godinji odmor, osim u slučaju prestanka radnog odnosa.

Imajući u vidu navedeno, obaveza poslodavca je da zaposlenom obezbedi korišćenje godišnjeg odmora.

Prema ranije važećoj odredbi  člana 76. istog Zakona bilo je propisano da ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu.

Takođe, organizacioni razlozi ne mogu biti razlog da se zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor, a posebno imajući u vidu obavezu poslodavca da zaposlenom obezbedi korišćenje godišnjeg odmora.

Članom 275. stav 1. tačka 3) Zakona je predviđeno da će se novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje uređuju godišnji odmor. Takođe, za ovaj prekršaj kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica novčanom kaznom od 10.000 dinara (član 275. stav 2. Zakona).

Pored toga, zaposleni eventualno može da pokrene postupak za naknadu štete u skladu sa članom 164. Zakona, po opštim pravilima za naknadu štete.

Takođe, s obzirom na to da su prava iz radnog odnosa lična prava, a imajući u vidu osnov prestanka radnog odnosa, odnosno da je radni odnos prestao smrću zaposlenog, kao i da zaposleni za života nije stekao pravo na isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, poslodavac nije u obavezi da isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor njegovim naslednicima.

Dakle, poslodavac je dužan da zaposlenom za neiskorišćeni godišnji odmor isplati novčanu naknadu, bez obzira koji je osnov prestanka radnog odnosa.

Značajno je istaći da naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor nema karakter zarade, tako da se na naknadu štete ne obračunava porez i socijalni doprinosi. Na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor se obračunava porez po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova.

Poslodavac ima obavezu da u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.

Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor se isplaćuje za sve dane godišnjeg odmora za tekuću godinu koje je ostvario zaposleni, i za prestale dane godišnjeg odmora za prethodnu godinu ukoliko je prestao radni odnos do 30. juna tekuće godine na koje je imao pravo.

Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor se obračunava prema prosečnoj zaradi u prethodnih 12 meseci.

Izvor: Redakcija “Profi Sistema”.