Kolektivna tužba

Ako neko proda loš proizvod ili ponudi nepravičan ugovor, jedini način da se potrošači obeštete jeste kolektivna tužba. – Nacionalna organizacija potrošača podneće zahtev i za vraćanje prekršajnih naloga u Zakon o zaštiti potrošača kako bi nesavesni trgovci plaćali kazne na licu mesta.

Stanovnici jednog dela Sremskih Karlovaca bili su nedavno neprijatno iznenađeni kada im je stigla opomena za neplaćene račune kablovskom operateru u iznosu od 80.000 dinara, bez kamate. Dug se, kako je navedeno, odnosio na period od potpisivanja ugovora pre nekoliko godina, što ne bi bilo nelogično da su ovi korisnici za sve te godine imali kablovsku televiziju. Međutim, iz tehničkih razloga signal nikada nije bio dovoljno jak za kvalitetnu sliku, pa usluga praktično nije ni isporučena, zbog čega nezadovoljni građani nisu ni plaćali kablovsku TV koju nisu ni imali. Međutim, apsurdna situacija u kojoj su se našli, u stvari, nije nimalo jednostavna.. Jer, u međuvremenu, niko od njih nije raskinuo ugovor sa operaterom, a osim nebrojenih susreta sa tehničarima na terenu koji su pokušavali da pojačaju signal, pa na kraju odustali, nemaju ni čvrst dokaz da su u pravu i da dug ne moraju da plate. Sa druge strane, operater je ćutao. Ugovor koji nije raskinut je, pretpostavljamo, validan, računi su se gomilali i kada je došlo vreme za naplatu – nisu mnogo razmišljali.

Ovaj slučaj su redakciji Potrošača ispričali korisnici iz Sremskih Karlovaca koji traže pravni način da reše problem, ali ovaj primer postavlja pitanje na koje godinu dana od stupanja na snagu Zakona o zaštiti potrošača niko nema odgovor. Zašto do sada niko nije podneo predlog da se u Zakon o zaštiti potrošača vrati kolektivna tužba kao najefikasniji način rešavanja ovakvih problema? A prema podacima iz potrošačkih organizacija, mnogo je pritužbi potrošača upravo na usluge kablovskih operatera i operatera mobilne telefonije (čak 30 odsto ukupnih prijava jesu one koje se odnose na telekomunikacije), kao i na druge usluge kao što su grejanje, električna energija…

– Kolektivna tužba je postojala u nacrtu zakona o zaštiti potrošača, međutim ona je iz Zakona o obligacionim odnosima izbačena ranije kao neustavna (zbog loše formulacije), tako da je u trenutku usvajanja Zakona o zaštiti potrošača ta klauzula takođe izbačena. Ona je veoma bitna i posle gotovo godinu dana, koliko je na snazi novi propis, mi iz potrošačkih organizacija najbolje znamo koliko potrošači time gube. Jer ako je neko prodavao loš proizvod, na primer, ili je ponudio loš ugovor, a iste usluge je koristilo mnogo potrošača, jedini način da se efikasno povede spor i da se ti potrošači obeštete jeste kolektivna tužba. Uz tu mogućnost, siguran sam, vrlo brzo bismo videli rezultate na tržištu. Potrošači bi lakše ostvarivali svoja prava, a tržište bi eliminisalo loše proizvođače ili trgovce koji na nepošten način ostvaruju protivpravnu dobit – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Najviše žalbi na operatere

Umesto tužbe u propisu koji je na snagu stupio u septembru prošle godine ostala je zaštita kolektivnih interesa potrošača, što u praksi funkcioniše sporo i neefikasno. Tako ukoliko se najmanje deset potrošača požali na trgovca ili neku kompaniju koja im je pružila uslugu jer su njihova prava povređena na isti način, potrošačka organizacija u tom slučaju podnosi zahtev Ministarstvu trgovine da pokrene upravne mere. Na kraju tog procesa trgovac može biti kažnjen zabranom daljeg rada ili novčano, ali potrošač čija su prava povređena obeštećenje može da traži samo pojedinačnom tužbom na sudu.

– Važno je da građani znaju da su svi sporovi do 500.000 dinara neopterećeni taksom, dakle mogu da tuže besplatno, ali opet svima je jasno da je reč o dugim procesima u koje se potrošači jednostavno ne upuštaju – kaže Papović.

Nacionalna organizacija potrošača će, inače, podneti zahtev za pokretanje prekršajnih naloga, što bi u praksi značilo da svaki trgovac zbog nepoštovanja zakona može biti kažnjen na licu mesta. Po zakonu oni i sada mogu biti kažnjeni novčano od 300.000 do dva miliona dinara, ali NOPS insistira na uvođenju kazni koje bi bile manje – predlažu od 50.000 do 100.000 dinara, ali bi sudovi bili rasterećeni, a sredstva od kazni mogla bi dobro da se iskoriste.

– Svaki prekršaj trgovca sada ide na sud. To je mnogo slučajeva koji po pravilu zastarevaju i nikada ne budu naplaćeni. U nacrtu sadašnjeg Zakona o zaštiti potrošača postojao je prekršajni nalog, međutim, kada je ukinuta kolektivna tužba, a i zbog žurbe da se zakon usvoji u predviđenom roku, ostali smo i bez ove klauzule, jer nije bilo vremena da se preciznije odredi i definiše koji bi prekršaji bili sankcionisani. Već smo imali neke razgovore sa predstavnicima ministarstva i postoji ideja da se ovakve prijave uvedu i u turizmu – kaže naš sagovornik.

Preostaje da se predloži i lista prekršaja, a za sada je izvesno da bi se u ovom slučaju našle i one situacije u kojima trgovac ne odgovori na reklamaciju u roku od osam dana ili ne želi da potrošaču da broj reklamacije – ili nije istakao pravu cenu na proizvodu… Svakako, lista prekršaja koji se i dalje često dešavaju svim građanima. Predlog NOPS-a je da se deo novca od kazni preusmeri u zaštitu potrošača i bezbednost hrane, a deo da ide u budžet.

Izvor: Politika.