Koliko Srbiju koštaju oslobađajuće presude

Posle spektakularnih hapšenja, velike nedokazane afere kao što su mala Kolubara, slučajevi protiv Gorana Kneževića, Mihalja Kertesa, Marije Rašete, Stanka Subotića i drugi… predstavljaju veliki trošak za državni budžet ali i urušavaju ugled pravosuđa
Jovan Prokopljević

Još jedna velika afera koja je javnosti svojevremeno predstavljena kao uspešna borba protiv korupcije, slučaj mala Kolubara, okončana je oslobađajućom presudom. Dragan Tomić, bivši direktor rudarskog basena nije kriv za zloupotrebe prilikom prodaje gvoždja, kojima je pričinjena šteta od 58 miliona dinara, presudjeno je u pravnosnažnoj presudi Apelacionog suda.

Iako ga suđenje za zloupotrebe prilikom zakupa mašinau ugljenokopu tek čeka, Dragan Tomić sa svojim saradnicima sada je na sve dužem spisku onih koji će od države moći da traže odštetu.

Lista šefova i članova kriminalnih udruženja koji su kasnije pred sudom oslobođeni, kao i spisak optužnica koje su se na sudu rušile, čini se, sve je duža.

Poseban problem je urušavanje ugleda srpskog pravosuđa u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Sud je svojevremeno oslobodio bivšeg gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića optužbi za zločinačko udruživanje i zloupotrebe sa građevinskim zemljištem, čime je državni budžet navodno oštećen za oko 150 miliona dinara. Knežević je, ispostavilo se, neosnovano proveo u pritvoru 13 meseci zbog čega ima pravo na odštetu. Povreda ugleda mogla bi takođe da bude osnov za naknadu štete. Ukupno 22 osobe oslobođene su po svim tačkama optužnice u ogromnom i basnoslovno skupom sudskom postupku.

Sud svakom braniocu čiji je klijent oslobođen isplaćuje tarifu koja može biti od 100 do 250 evra po danu suđenja, a posebno su visoke tarife u predmetima pred Specijalnim sudom. Na to treba dodati i pisanje žalbi, raznih podnesaka, prisustvovanje veštačenjima. Posebno veliki izdatak u ovakvim procesima su finansijka veštačenja koja se često ponavljaju.

U advokatskim krugovima priča se da su branioci, njih 17, u predmetu Gorana Kneževića od države dobili po 50.000 evra na ime oslobađajuće presude. Prema nezvaničnim procenama, slučaj Knežević koštao je državu najmanje dva miliona evra.

Suđenje je trajalo skoro četiri godine, saslušano je 120 svedoka, pregledane su hiljade dokumenata, saslušani veštaci, preslušani telefonski razgovori da bi sud utvrdio da nikakvo zločinačko udruženje nije postojalo.

Knežević je uhapšen kao kadar DS, a kasnije je prešao u SNS. Uhapšen je 1. oktobra 2008. godine, a u pritvoru je proveo 13 meseci. Posle oslobađajuće presude, Knežević je izjavio da neće tužiti državu jer ne želi da građani ispaštaju zbog grešaka pravosuđa. Da je odlučio drugačije, imao bi prava na ogromnu naknadu štete za svaki dan proveden u pritvoru, za pretrpljen stres i duševni bol, ali i zato što za to vreme nije bio zaposlen.

Tužilaštvo je optužilo, ali je sud oslobodio Mariju Rašetu Vukosavljević, bivšu ministarku u vladi Zorana Đinđića u aferi Aerodrom. Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam oslobođen je za ubistvo hrvatskog novinara, vlasnika Nacionala, Ive Pukanića. Stanko Subotić nepravnosnažno je oslobođen da je bio šef duvanske mafije, za šta mu se sudilo sedam godina. Mihalj Kertes bivši direktor carine oslobođen je pravnosnažno u aferi Kipar, koja je trebalo da razotkrije kako je režim Slobodana Miloševića opljačkao državu iznoseći novac u koferima. Bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić oslobođen je u aferi pancir, a uslovno je osuđen u aferi barkas pošto je i u tom predmetu dva puta bio prvostepeno oslobođen. Sva ova pitanja i afere ne samo da su ostala su bez pravosudnog odgovora, već je krivičnim postupcima pokrenutim bez čvrstih dokaza državni budžet dodatno oštećen za ogromne sume novca.

-Problem je u tužilaštvu. Uticaj politike na pokretanje nekog krivičnog postupka uvek postoji i svakome se može naći dlaka u jajetu. Međutim, kada se ljudima pripiše da su članovi neke mafije, da su zločinačko udruženje, kada se protiv njih godinama vode postupci koji se na kraju završe oslobađanjem, posledice su nesagledive. Zadatak tužilaštva je da bude stručan i da postupa na osnovu dokaza i taj posao bi trebalo da se radi odgovornije-mišljenje je jednog sudije Vrhovnog kasacionog suda koji nije želeo da o ovom problemu govori javno.

Beogradski advokat Zoran Ateljević, branilac u mnogim poznatim predmetima organizovanog kriminala, kaže da je problem sa nedokazanim krivicama mnogo širi od finansijskog jer dovodi u pitanje kredibilitet i međunarodni ugled države.

-U Srbiji postoje montirani politički procesi ili je reč o nekompetentnosti pravosuđa, koje se godinama reformiše. Za ljude koji su mesecima držani u pritvoru, I bili izloženi medijskom linču i krivičnom progonu ne može biti satisfakcija naknada od države. Ovakvi slučajevi uništavaju ljudske živote i ovaj ozbiljan problem zaslužuje širu raspravu, a ne samo medijsku pažnju. Pritvor mora da se određuje mnogo restriktivnije jer postoje drugi mehanizmi obezbeđenja prisustva, kaže advokat Ateljević.

Srpsko pravosuđe trenutno procesuira veliki broj predmeta koji su javnosti prikazani kao uspesi vlasti u borbi protiv korupcije. To su predmeti protiv Miroslava Miškovića, Predraga Bubala, slučajevi Agrobanka, Galenika, Azotara i mnogi drugi, čiji se sudski ishodi s nestrpljenjem očekuju.

Šta su sudski troškovi?

Prema zakonu, troškovi krivičnog postupka obuhvataju troškove za svedoke, veštake, stručne savetnike, prevodioce, tumače i troškove uviđaja, prevoza okrivljenog, dovođenje na suđenje i lečenje dok je u zatvorskoj ustanovi. Tu se ubrajaju i nagrade veštaku, stručnom savetniku, prevodiocu, tumaču kao i troškovi odbrane. U svakoj presudi sud odlučuje i o troškovima. Kad sud okrivljenog oglasi krivim, presudom ga obavezuje da plati sudske troškove. Ako se krivični postupak obustavi, optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, svi ovi troškovi padaju na teret budžeta.

Izvor: www.politika.rs