Kome pripada topli obrok i regres

Clanom 118. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima;
4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
5) za ishranu u toku rada;
6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Pored navedeng Zakona, pitanje toplog obroka i regresa regulise i Opšti kolektivni ugovor u cl.32. koji je objavljen u “Službenom glasniku RS”, broj 50/2008, 104/2008-aneks I i 8/2009-aneks II, koi u ovom delu nikada nije primenjen. U medjuvremenu, on je u celini prestao da vazi posto je isteklo tri godine od njegove primene. Dakle, posto se učesnici ugovora nisu drugacije sporazumeli, (najkasnije 30 dana pre isteka važenja/, a ugovor je stupio na snagu 17. maja 2008. god, (učesnici se za sada nisu drugačije dogovorili u vezi sa njegovom primenom/, onda je ugovor prestao da važi 17. maja 2011. god.
Prema navedeom clanu Opsteg kolektivnog ugovora, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu troškova, i to:
– dolazak i odlazak sa rada najmanje u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju;
– ishranu za vreme provedeno na službenom putu u zemlji (dnevnica za službeno putovanje u zemlji), u visini od 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, troškove noćenja prema priloženom računu, osim u hotelu luks kategorije, s tim što se putni troškovi prevoza priznaju u celini prema priloženom računu;
– vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu pod uslovima i na način utvrđen odgovarajućim propisima;
– dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana zaposlenom i na naknadu troškova smeštaja i ishrane;
– korišćenje sopstvenog automobila u službene svrhe do iznosa 30% cene jednog litra super benzina po pređenom kilometru;
– mesečnu ishranu u toku rada za dane provedene na radu u visini 15% prosečne mesečne zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
– regres za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana, u visini 75% od prosečne mesečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a srazmeran deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana;
– ostale naknade troškova, u skladu sa opštim aktom.
Naknadu za ishranu u smislu stava 1. tačka 6) ovog kolektivnog ugovora, poslodavac može ugovoriti i sa licem koje vrši privremene ili povremene poslove.
Regres u smislu stava 1. tačka 7) ovog člana, isplaćuje se, u principu, pri odlasku zaposlenog na godišnji odmor, a najkasnije do 31. decembra tekuće godine.

Takozvani topli obrok i regres su do sada, cemu smo i sami svedoci, bili samo mrtvo slovo na papiru. Tako da se postavlja i pitanje iznosa zarade, ako nam je ono sto nam pripada, uskraceno.

Redakcija Profi Sistema.