Krivična dela protiv privrede prema najnovijim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika

Prema odredbi čl.42. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni Glasnik RS“,br.94/2016 od 24.11.2016.godine): „Ovaj zakon stupa na snagu 1. juna 2017. godine, izuzev odredaba člana 24, člana 27. i čl. 35. do 38. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. marta 2018. godine i odredaba člana 41. koje stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Dakle, odredbe koje menjaju i dopunjuju odredbe u sada važećoj  glavi krivičnih dela protiv privrede, stupaju na snagu 1. marta 2018. godine.

Bez obzira na vremensku distancu do stupanju  ovih odredbi na pravnu snagu, zbog brojnih izmena i dopuna, potrebno je da se ranije upoznamo sa njihovim sadržajem i namerom zakonodavca.

Prema navodima zakonodavca, data je nova sistematika krivičnih dela protiv privrede, odnosno njihov redosled i grupisanje izvršeno je prema određenim kriterijumima od kojih je najvažniji njihova srodnost. Predlog zakona predviđa 29 krivičnih dela protiv privrede, dok ih prema važećem Krivičnom zakoniku u glavi dvadeset drugoj sada ima 25.

Izmenama i dopunama Zakonika predviđeno je sedam novih krivičnih dela, uz dekriminalizaciju tri postojeća krivična dela u ovoj glavi Krivičnog zakonika. Kod nekih se menja zakonski opis, dok se kod drugih ne predlažu  izmene osim što je promenjen njihov redosled, odnosno mesto u okviru glave.

 

Vrlo je značajno na samom početku istaći i to a da je bilo  neophodno izmeniti i precizirati zakonski opis krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica koje je i inače viđeno samo kao prelazno rešenje. Iako razlike u odnosu na ranije krivično delo zloupotrebe službenog položaja (član 359. Krivičnog zakonika), kada je ono obuhvatalo i odgovorno lice kao izvršioca svakako nisu beznačajne (umesto bilo kakve koristi neophodno je sticanje protivpravne imovinske koristi), i iako bi i ovo krivično delo prema opštim pravilima o prividnom idealnom sticaju trebalo da bude supsidijarno u odnosu na druga krivična dela protiv privrede, čini se da ono nije bitno promenilo situaciju u sudskoj praksi. Umesto da bude supsidijarno, ono je u primeni i dalje primarno u slučaju kada su ostvarena obeležja i nekog drugog krivičnog dela. NJegovoj restriktivnijoj primeni nije doprinelo ni teleološko i sistematsko tumačenje  koje bi se oslonilo na činjenicu da je to sada pravo krivično delo protiv privrede, što znači da bi i u konkretnom slučaju trebalo poći od toga da se ovim štite privredni odnosi i da je cilj inkriminacije da obuhvati ponašanja štetna po privredu, a ne i ona koja predstavljaju socijalno adekvatna ponašanja u oblasti privrede. Zato se trajnije rešenje mora tražiti u donekle izmenjenoj inkriminaciji. Osim odustajanja od odgovornog lica kao izvršioca (što je učinjeno i kod skoro svih krivičnih dela protiv privrede) propisan je i tzv. zakonski supsidijaritet. To znači, da primena ove inkriminacije dolazi u obzir samo u slučaju da nisu ostvareni elementi nekog drugog krivičnog dela. Potpuno odustajanje od postojeće inkriminacije bez njene zamene nekom novom, uže postavljenom i sa preciznijim zakonskim opisom predstavljalo bi u ovom momentu radikalan potez zakonodavca za koji nije izvesno da ima realnu podlogu i opravdanje. Iako je jedan od glavnih ciljeva drugačijeg postavljanja i propisivanja krivičnih dela protiv privrede bio i taj da se primena  relativno široko i neodređeno postavljenog zakonskog opisa krivičnog dela iz člana 234. Krivičnog zakonika svede na minimum, nije izvesno da se tim drugim inkriminacijama mogu obuhvatiti sva društveno štetna ponašanja u privredi. Problem predstavlja i to, što je i u praksi potrebno da se u izvesnom prelaznom periodu sve više prelazi na primenu specifičnih inkriminacija koje su primerenije činjeničnom stanju u konkretnom slučaju (npr. poreska utaja), a sve više sužava primena ove opšte inkriminacije. Iako u Krivičnom zakoniku, u glavi protiv privrede, postoji čitav niz krivičnih dela koja se mogu upotrebiti za kvalifikovanje različitih nedozvoljenih ponašanja, i dalje se najčešće koristi krivično delo iz člana 234. Krivičnog zakonika. Praksa ne doživljava ovo krivično delo kao supsidijarno, što je na osnovu pravila o prividnom idealnom sticaju i određenih metoda tumačenja nesporno, već kao glavno delo protiv privrede. Zato je neophodno da se u zakonu izričito predvidi da je ovo krivično delo supsidijarno. Tako bi se ograničila primena navedenog krivičnog dela samo na one slučajeve kada je to zaista nužno, odnosno samo ukoliko kriminalna zona ni jednog drugog krivičnog dela ne može da zaštiti privredni sistem.

 

            Značajna izmena u ovoj glavi jeste i dekriminalizacija dva krivična dela. Prvo je zloupotreba ovlašćenja u privredi, a drugo izdavanja čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića, iz razloga što bankama stoje na raspolaganju tehničke i organizacione mogućnosti kojima se može onemogućiti korišćenje kreditnih i debitnih kartica bez pokrića, odnosno može se obezbediti druga vrsta sankcija, tako da krivičnopravna zaštita u tom pogledu nije nužna.

 

Dakle, najnovijim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Glava dvadeset druga menja se i glasi:

 

KRIVIČNA DELA PROTIV PRIVREDE

 

Prevara u obavljanju privredne delatnosti

 

Član 223.

 

(1) Ko u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

 

Iz definicije ovog krivičnog dela zaključuje se da svako može biti učinilac ovog krivičnog dela. Međutim, to svako ima jednu dopunu koja se ogleda “U obavljanju privredne delatnosti”. Ovo je u suštini krivično delo protiv privrede koje kao način izvršenja ima prevarnu radnju. Posledica dela u vidu štete, umanjenja imovine mora se odnositi na imovinu privrednog subjekta, a taj prevareni može biti lice koje radi za tog ošt. privrednog subjekta, ili drugo pravno lice.

Značajno je napomentuti da, prema interpretativnim odredbama Krivičnog zakonika čl.112. stav 21a, privredna delatnost je svaka delatnost proizvodnje i prometa roba, vršenje usluga i obavljanje drugih delatnosti na tržištu, radi sticanja dobiti ili ostvarivanja nekog drugog ekonomskog interesa.

Dakle,osim preispitivanja postojećih, postoji i potreba uvođenja nekih novih krivičnih dela protiv privrede. Tako, bilo je potrebno predvideti krivično delo prevare u obavljanju privredne delatnosti (predloženi član 223. Krivičnog zakonika), krivično delo zloupotrebe poverenja u obavljanju priredne delatnosti (predloženi član 224a), krivično delo zloupotrebe u postupku privatizacije (predloženi član 228a). Dok su prva dva krivična dela poznata kao opšta krivična dela protiv imovine ali koja se u oblasti privrednih odnosa gotovo da nisu primenjivala, treće je sasvim novo krivično delo i odraz je potrebe da se inkriminišu zloupotrebe u postupku privatizacije koje su do sada uočene. U pogledu prva dva krivična dela potrebno je naglasiti sledeće: praksa često kvalifikuje nedozvoljena  ponašanja kao krivično delo iz člana sloupotrebe položaja odgovornog lica, iako se zapravo radi o krivičnim delima protiv imovine, kao što su npr. krivično delo prevare (član 208. Kririvičnog zakonika) ili krivično delo zloupotrebe poverenja (član 216. Krivičnog zakonika). Na ovakve stavove uticala je i pravna tradicija, kao i stav sudske prakse, da nije moguća prevara između pravnih lica. Zato je opravdano da se  izvrši određena specijalizacija krivičnih dela prevare i zloupotrebe poverenja, čime bi se Krivični zakonik dopunio novim krivičnim delom prevare u obavljanju privredne delatnosti i krivičnim delom zloupotrebe poverenja u obavljanju privredne delatnosti. Time bi se naše krivično zakonodavstvo približilo i krivičnom delu ,,Untreue” koje, sa određenim razlikama, postoji u nemačkom, švajcarskom i austrijskom krivičnom pravu.

 

            Takva specijalizacija uz modifikacije primerene privrednim odnosima predlaže se i u odnosu na određena krivična dela iz glave protiv službene dužnosti (pronevera, davanje i primanje mita) kada su izvršena u obavljanju privredne delatnosti. Osim širih mogućnosti za adekvatnu krivičnopravnu reakciju u oblasti privrede, tako se realizuje i zahtev da se razdvoje ova dela u javnom i privatnom sektoru.

 

Prevara u osiguranju

 

Član 223a

 

(1) Ko u nameri da od društva za osiguranje naplati ugovorenu sumu, uništi, ošteti ili sakrije osiguranu stvar, pa zatim prijavi štetu,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko u nameri da od društva za osiguranje naplati ugovorenu sumu za slučaj telesnog oštećenja, telesne povrede ili narušenja zdravlja, prouzrokuje sebi takvo oštećenje, povredu ili narušenje zdravlja, pa zatim podnese zahtev osiguravajućem društvu.

(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljenja imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljenja imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

 

Krivično delo prevare u osiguranju, koje je uvedeno Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine, sasvim je drugačije postavljeno u izmenama i dopunama KZ, tj. onako kako je to uobičajeno i u uporednom zakonodavstvu, što inače opravdava propisivanje ovog krivičnog dela kao posebnog krivičnog dela (za razliku od prevare ovde je kriminalna zona znatno šire postavljena i nije potrebno dovođenje ili održavanje u zabludi pasivnog subjekta).  

 

Pronevera u obavljanju privredne delatnosti

 

Član 224.

 

(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja,

kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

 

Zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti

 

Član 224a

 

(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prouzrokuje imovinsku štetu subjektu privrednog poslovanja čije imovinske interese zastupa ili o čijoj imovini se stara,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

 

Poreska utaja

 

Član 225.

 

(1) Ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi petsto hiljada dinara,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.

 

            Zakonski opis više krivičnih dela iz ove glave je značajno promenjen. Kod nekih je to samo posledica toga što se više ne propisuje da izvršilac može biti odgovorno lice, već svako lice koje ostvari radnju izvršenja i ostala obeležja krivičnog dela. Kod određenih krivičnih dela su uočeni izvesni problemi u primeni što je za posledicu imalo njihovu ređu primenu i češće pribegavanje sudske prakse krivičnom delu zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. Krivičnog zakonika. Zato su nužne određene izmene njihovog zakonskog opisa što bi, osim ispravnije primene krivičnog prava, za posledicu imalo i sužavanje primene krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. Krivičnog zakonika. U vezi s tim, posebno treba ukazati na jednu u zakonodavno tehničkom smislu sitnu intervenciju kod krivičnog dela poreske utaje (predloženi član 225), ali u suštinskom smislu značajnu izmenu koja će olakšati u praksi primenu ovog krivičnog dela. Reč je o tome, da se više u zakonskom opisu ovog krivičnog dela ne zahteva davanje lažnih podataka o ,,zakonito stečenim prihodima” odnosno njihovo neprijavljivanje. To svakako ne znači da će obaveza plaćanja poreza postojati i u odnosu na nezakonito stečene prihode, već da se to više neće utvrđivati kao bitno obeležje krivičnog dela, što je u praksi do sada izazivalo ozbiljne probleme.

 

Neuplaćivanje poreza po odbitku

 

Član 226.

 

(1) Odgovorno lice u pravnom licu – poreskom placu, kao i preduzetnik – poreski platac koji, u nameri da izbegne plaćanje poreza po odbitku, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po odbitku ili drugih propisanih dažbina, ne uplati iznos koji je obračunat na ime poreza po odbitku, odnosno doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po odbitku, na propisani uplatni račun javnih prihoda ili ne uplati druge propisane dažbine,

kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

(2) Ako iznos obračunatog, a neuplaćenog poreza, odnosno doprinosa iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(3) Ako iznos obračunatog, a neuplaćenog poreza, odnosno doprinosa iz stava 1. ovog člana prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

 

Radi se o krivičnom delu koje postoji prema još važećem Krivičnom zakoniku. Odredbe su mu istovetne važećoj odredbi. Nikakve izmene i dopune nisu učinjene.

 

Zloupotreba položaja odgovornog lica

 

Član 227.

 

(1) Odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

 

Ranije propisano u čl.234, sada pod novim članom, sa razlikom u prvom članu koja se ogleda u dopuni odredbe da: “ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela”. Na ovaj način zakonodavac jasno ukazuje na nužnu potrebu da se radnje krivičnog dela prevashdno pravno ocenjuju kao glavna krivična dela, čije su definicije date u ovoj glavi, a na kraju, ako nema takvih dela, tek ovog krivično delo kao supsidijarno i opšte krivično delo protiv privrede.

 

Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom

 

Član 228.

 

(1) Ko u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se protivno zakonu dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje u naručiocu javne nabavke iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama i time prouzrokuje štetu javnim sredstvima.

(3) Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa javnom nabavkom čija vrednost prelazi iznos od sto pedeset miliona dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(4) Učinilac iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na lažnim podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima, ili da je preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca pre nego što on donese odluku o dodeli ugovora, može se osloboditi od kazne.

 

Sada je određeno da izvršilac ovog krivičnog dela može  biti svako lice, a ranije, samo odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik. Jasno je da je primećeno  da ne mora biti direktor preduzeća, ili drugo odgovorno lice, jedino koje u vezi sa javnim nabavkama podnosi punudu, to može biti i drugo lice. Zbog takvog svojstva lica postojao je problem kada drugo lice, a ne odgovorno lice podnese ponudu, a isto nije moglo biti učinilac ovog krivičnog dela.Na ovaj način se izbegavala krivica za ovo krivično delo, a sama radnja i posledica je I dalje bila društveno opasna.

 

Zloupotreba u postupku privatizacije

 

Član 228a

 

(1) Ko u postupku privatizacije podnošenjem ponude zasnovane na lažnim podacima, ili dogovaranjem protivno zakonu sa drugim učesnicima u postupku privatizacije ili preduzimanjem druge protivpravne radnje utiče na tok postupka ili donošenje odluke organizacije nadležne za sprovođenje postupka privatizacije,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se službeno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o privatizaciji i time prouzrokuje štetu kapitalu ili umanji imovinu koja je predmet privatizacije.

(3) Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa privatizacijom kapitala ili imovine čija procenjena vrednost prelazi iznos od trista miliona dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

 

Potpuno novo krivično delo. Prema mom mišljenju, a sobzirom da se najveći deo privatizacije preduzeća okončao, ovo je zakasnela inkriminacija. Svejedno, zakonodavac na isti način kao i za prethodno krivično delo,  propisuje da učinilac može biti svako lice koje u postupku privatizacije podnošenjem ponude zasnovane na lažnim podacima, ili dogovaranjem protivno zakonu sa drugim učesnicima u postupku privatizacije ili preduzimanjem druge protivpravne radnje utiče na tok postupka ili donošenje odluke organizacije nadležne za sprovođenje postupka privatizacije. Drugim stavom ovog člana propisan je kvalifikovan oblik ovog krivičnog dela s obzirom na svojstvo učinioca krivičnog dela-službeno lice, a trećim stavom, propisan je kvalifikovani i najteži oblik ovog krivičnog dela s obzirom na vrednošću kapitala ili imovine čija se privatizacija sprovodi.

 

Zaključenje restriktivnog sporazuma

 

Član 229.

 

(1) Ko u subjektu privrednog poslovanja zaključi restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja, odnosno vrši podela tržišta,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji ispunjava uslove za oslobađanje od obaveze utvrđenom merom zaštite konkurencije u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, može se osloboditi od kazne.

 

Potpuno novo krivično delo, čiji izvršilac može biti svako lice koje u subjektu privrednog poslovanja zaključi restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja, odnosno vrši podela tržišta.

 

Primanje mita u obavljanju privredne delatnosti

 

Član 230.

 

(1) Ko pri obavljanju privredne delatnosti za sebe ili drugog, neposredno ili posredno, zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili ko primi obećanje poklona ili druge koristi da zaključi ugovor ili postigne poslovni dogovor ili pruži uslugu ili da se uzdrži od takvog delovanja ili kršenjem drugih dužnosti u obavljanju privredne delatnosti na štetu ili u korist subjekta privrednog poslovanja ili drugog pravnog lica za koje ili u kojem radi ili drugog lica,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(2) Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji, posle zaključenja ugovora ili postizanja poslovnog dogovora ili posle pružene usluge ili uzdržavanja od takvog delovanja, za sebe ili drugog zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili prihvati obećanje poklona ili druge koristi,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(3) Primljeni poklon i imovinska korist oduzeće se.

 

Davanje mita u obavljanju privredne delatnosti

 

Član 231.

 

(1) Ko učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist licu da ono pri obavljanju privredne delatnosti, zaključi ugovor ili postigne poslovni dogovor ili pruži uslugu ili se uzdrži od takvog delovanja ili krši druge dužnosti u obavljanju privredne delatnosti na štetu ili u korist subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili na štetu ili u korist drugog pravnog ili fizičkog lica ili ko posreduje pri ovakvom davanju poklona ili druge koristi,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji je dao poklon ili drugu korist na zahtev lica da ono pri obavljanju privredne delatnosti zaključi ugovor, postigne poslovni dogovor, pruži uslugu ili krši dužnost, a delo je prijavio pre nego što je saznao da je ono otkriveno, može se osloboditi od kazne.

(3) Dati poklon i imovinska korist oduzeće se.

 

Opet potpuno dva nova krivična dela specifična za privredu, odnosno privredno poslovanje. Izvršilac ovog krivičnog dela može biti svako lice. Značajno je istaći da se ovo krivično delo čini pri obavljanju privredne delatnosti,  za sebe ili drugog, neposredno ili posredno, zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili ko primi obećanje poklona ili druge koristi da zaključi ugovor ili postigne poslovni dogovor ili pruži uslugu ili da se uzdrži od takvog delovanja ili kršenjem drugih dužnosti u obavljanju privredne delatnosti na štetu ili u korist subjekta privrednog poslovanja ili drugog pravnog lica za koje ili u kojem radi ili drugog lica,

 

Prouzrokovanje stečaja

 

Član 232.

 

Ko u subjektu privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica, neracionalnim trošenjem sredstava ili njihovim otuđenjem u bescenje, prekomernim zaduživanjem, preuzimanjem nesrazmernih obaveza, lakomislenim zaključivanjem ugovora sa licima nesposobnim za plaćanje, propuštanjem blagovremenog ostvarivanja potraživanja, uništenjem ili prikrivanjem imovine ili drugim radnjama koje nisu u skladu sa savesnim poslovanjem prouzrokuje stečaj i time drugog ošteti,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

 

Prouzrokovanje lažnog stečaja

 

Član 232a

 

(1) Ko u subjektu privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica, u nameri da taj subjekt izbegne plaćanje obaveza prouzrokuje stečaj tog subjekta prividnim ili stvarnim umanjenjem njegove imovine, na način što:

1) celu ili deo imovine subjekta privrednog poslovanja prikrije, prividno proda, proda ispod tržišne vrednosti ili besplatno ustupi;

2) zaključi fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostojeća potraživanja;

3) poslovne knjige koje je subjekt privrednog poslovanja obavezan da vodi po zakonu prikrije, uništi ili tako preinači da se iz njih ne mogu sagledati poslovni rezultati ili stanje sredstava ili obaveza ili ovo stanje sačinjavanjem lažnih isprava ili na drugi način prikaže takvim da se na osnovu njega može otvoriti stečaj,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice za poverioca,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

 

            Kod ovih krivičnih dela, Prouzrokovanje stečaja i Prouzrokovanje lažnog stečaja, proširen je krug mogućih izvršilaca time što je za razliku od ranije definicije da učinilac može biti: “Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica”, sada je propisano da to može biti onaj: “Ko u subjektu privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica”.Radnje izvršenja su na istovetan način propisane, s tom razlikom što se više Prozrokovanje stačaja ne može nehatno izvršiti. Propisane kazne su istovetne.

 

Oštećenje poverilaca

 

Član 233.

 

(1) Ko u subjektu privrednog poslovanja, znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, isplatom duga ili na drugi način stavi poverioca u povoljniji položaj i time znatno ošteti drugog poverioca,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Lice iz stava 1. ovog člana, koje znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, a u nameri da izigra ili ošteti poverioca prizna neistinito potraživanje, sastavi lažni ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom ošteti poverioca,

kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana poveriocu prouzrokovana šteta velikih razmera ili ako je prema oštećenom zbog toga došlo do pokretanja postupka prinudnog poravnanja ili stečaja,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

 

Kao i kod prethodnih krivičnih dela, kod ovog krivičnog dela je takođe proširen krug mogućih učinilaca ovog krivičnog dela.

 

Nedozvoljena proizvodnja

 

Član 234.

 

(1) Ko neovlašćeno proizvodi ili prerađuje robu za čiju je proizvodnju ili prerađivanje potrebno odobrenje nadležnog organa,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(2) Ko proizvodi ili prerađuje robu čija je proizvodnja ili prerađivanje zabranjeno,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(3) Roba i sredstva za proizvodnju ili prerađivanje oduzeće se.

 

Nedozvoljena trgovina

 

Član 235.

 

(1) Ko nemajući ovlašćenje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u većoj vrednosti u svrhu prodaje, ili ko se neovlašćeno i u većem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(2) Ko se bavi prodajom robe čiju je proizvodnju neovlašćeno organizovao,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se i ko neovlašćeno prodaje, kupuje ili vrši razmenu robe ili predmeta čiji je promet zabranjen ili ograničen.

(4) Ako je učinilac dela iz st. 1. do 3. ovog člana organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(5) Roba i predmeti nedozvoljene trgovine oduzeće se.

 

U odnosu na ova krivična dela nikakve izmene i dopune nisu učinjene.

 

Krijumčarenje

 

Član 236.

 

(1) Ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoružan, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ko se bavi prodajom, rasturanjem ili prikrivanjem neocarinjene robe ili organizuje mrežu preprodavaca ili posrednika za rasturanje takve robe,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3) Roba koja je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.

(4) Prevozno ili drugo sredstvo čija su tajna ili skrovita mesta iskorišćena za prenos robe koja je predmet dela iz stava 1. ovog člana ili koje je namenjeno za izvršenje tih krivičnih dela oduzeće se ako je vlasnik ili korisnik vozila to znao ili je mogao i bio dužan da zna.

 

Istovetna definicija kao i ranija, stim što je iz poslednje stava izbačena odredba: “i ako vrednost robe koja je predmet krivičnog dela prelazi jednu trećinu vrednosti tog sredstva u vreme izvršenja krivičnog dela”.

 

Onemogućavanje vršenja kontrole

 

Član 237.

 

Ko onemogući organu vršenja kontrole da izvrši uvid u poslovne knjige ili drugu dokumentaciju ili onemogući pregled predmeta, prostorija ili drugih objekata,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

 

Neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga

 

Član 238.

 

(1) Ko se u nameri da obmane kupce ili korisnike usluga posluži tuđim poslovnim imenom, tuđom geografskom oznakom porekla, tuđim žigom ili tuđom drugom posebnom oznakom robe ili usluga ili unese pojedina obeležja ovih oznaka u svoje poslovno ime, svoju geografsku oznaku porekla, svoj žig ili u svoju drugu posebnu oznaku robe ili usluga,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(2) Ko u svrhu prodaje u većoj količini ili vrednosti nabavlja, proizvodi, prerađuje, stavlja u promet, daje u zakup ili skladišti robu iz stava 1. ovog člana ili se bavi pružanjem usluga neovlašćeno koristeći tuđe oznake,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je učinilac iz stava 2. ovog člana organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.

 

Narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti

 

Član 239.

 

(1) Ko u nameri narušavanja poslovnog ugleda ili kreditne sposobnosti drugog, iznosi o njemu neistinite podatke ili neistinito prikazuje njegovo poslovanje,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Gonjenje za dela iz st. 1. i 2. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi.

 

Odavanje poslovne tajne

 

Član 240.

 

(1) Ko neovlašćeno drugom saopšti, preda ili na drugi način učini dostupnim podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu ili ko pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih podataka,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

(3) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini iz nehata,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(4) Poslovnom tajnom smatraju se podaci i dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenom na osnovu zakona proglašeni poslovnom tajnom čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za subjekt privrednog poslovanja.

 

Falsifikovanje novca

 

Član 241.

 

(1) Ko napravi lažan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko u istoj nameri preinači pravi novac,

kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

(2) Ko pribavlja lažan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko lažan novac stavlja u opticaj,

kazniće se zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana napravljen, preinačen, stavljen u promet ili pribavljen lažan novac u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, odnosno odgovarajući iznos u stranom novcu,

učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina i novčanom kaznom.

(4) Ko lažan novac koji je primio kao pravi, pa saznavši da je lažan, stavi u opticaj ili ko zna da je načinjen lažan novac ili da je lažan novac stavljen u opticaj, pa to ne prijavi,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(5) Lažan novac oduzeće se.

 

Falsifikovanje hartija od vrednosti

 

Član 242.

 

(1) Ko napravi lažne hartije od vrednosti ili preinači prave hartije od vrednosti u nameri da ih upotrebi kao prave ili da ih drugom da na upotrebu ili ko takve lažne hartije upotrebi kao prave ili ih u toj nameri pribavi,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(2) Ako ukupan iznos na koji glase falsifikovane hartije od vrednosti iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

(3) Ko lažne hartije od vrednosti koje je primio kao prave, pa saznavši da su lažne, stavi u promet,

kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

(4) Lažne hartije od vrednosti oduzeće se.

 

Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica

 

Član 243.

 

(1) Ko napravi lažnu platnu karticu ili ko preinači pravu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko takvu lažnu karticu upotrebi kao pravu,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ako je učinilac dela iz stava 1. ovog člana upotrebom kartice pribavio protivpravnu imovinsku korist,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3) Ako je učinilac dela iz stava 1. ovog člana pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,

kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

(4) Kaznom iz st. 2. i 3. ovog člana kazniće se i učinilac koji to delo učini neovlašćenom upotrebom tuđe kartice ili poverljivih podataka koji jedinstveno uređuju tu karticu u platnom prometu.

(5) Ko nabavi lažnu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko pribavlja podatke u nameri da ih iskoristi za pravljenje lažne platne kartice,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(6) Lažne platne kartice oduzeće se.

 

Falsifikovanje znakova za vrednost

 

Član 244.

 

(1) Ko napravi lažne ili preinači prave znakove za vrednost u nameri da ih upotrebi kao prave ili da ih drugom da na upotrebu ili ko takve lažne znakove upotrebi kao prave ili ih u toj nameri pribavi,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Ako ukupna vrednost znakova iz stava 1. ovog člana prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ko odstranjivanjem žiga kojim se znaci za vrednost poništavaju ili kojim drugim načinom ide za tim da radi ponovne upotrebe ovim znacima da izgled kao da nisu upotrebljeni ili ko upotrebljene znakove ponovo upotrebi ili proda kao da važe,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(4) Lažni znakovi za vrednost oduzeće se.

 

Dakle, kod krivičnih dela: Onemogućavanje vršenja kontrole, Neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga, Narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, Odavanje poslovne tajne, Falsifikovanje novca, Falsifikovanje novca, Falsifikovanje hartija od vrednosti,

Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica I Falsifikovanje znakova za vrednost, nisu učinjene nikakve izmene, već su ta krivična dela ostala potpuno istovetna u svim svojim definicijama i sa istom kaznenom politikom i merama oduzimanja predmeta.

 

Falsifikovanje znakova, odnosno državnih žigova za obeležavanje robe, merila i predmeta od dragocenih metala

 

Član 244a

 

(1) Ko u nameri da ih upotrebi kao prave, napravi lažne pečate, žigove, marke ili druge znakove za obeležavanje domaće ili strane robe kojima se žigošu drvo, stoka ili kakva druga roba ili ko u istoj nameri takve prave znakove preinači ili ko takve lažne ili preinačene znakove upotrebi kao prave,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(2) Ko u nameri da ih upotrebi kao prave napravi lažna uverenja o odobrenju tipa merila i uverenja o overavanju merila ili žigove i druge znakove usaglašenosti kojima se žigošu merila i predmeti od dragocenih metala u smislu propisa kojima se uređuju metrologija i kontrola predmeta od dragocenih metala ili ko u istoj nameri original uverenja ili prave državne žigove i druge znakove usaglašenosti preinači ili ko takva lažna ili preinačena uverenja ili državne žigove i druge znakove usaglašenosti upotrebi kao prave,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(3) Lažna uverenja, državni žigovi i znakovi, merila, kao i predmeti od dragocenih metala koji su lažno označeni, oduzeće se.

Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje

Član 244b

(1) Ko pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu sredstva za pravljenje lažnog novca ili lažnih hartija od vrednosti,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ko pravi, nabavlja, prodaje ili daje drugom na upotrebu sredstva za pravljenje lažnih platnih kartica ili lažnih znakova za vrednost,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(3) Sredstva iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.

 

Ovo krivično delo je ranije imalo opštiji naziv Falsifikovanje znakova za vrednost, a sada je to nazivom dela i opisom radnji izvšenjasu  taksativno nabrojani znakovi za vrednost. Takođe, konkretizovane su radnje izvršenja osnovnog oblika ovog krivičnog dela i svih njegovih kvalifikovanih oblika.

 

Pranje novca

 

Član 245.

 

(1) Ko izvrši konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lažno prikaže činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, ili stekne, drži ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ako iznos novca ili imovine iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

(3) Ko učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana sa imovinom koju je sam pribavio kriminalnom delatnošću,

kazniće se kaznom propisanom u st. 1. i 2. ovog člana.

(4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši u grupi,

kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

(5) Ko učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana, a mogao je i bio dužan da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kriminalnom delatnošću,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(6) Odgovorno lice u pravnom licu koje učini delo iz st. 1, 2. i 5. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo, ako je znalo, odnosno moglo i bilo dužno da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kriminalnom delatnošću.

(7) Novac i imovina iz st. 1. do 6. ovog člana oduzeće se.”.

 

Postoje neke manje izmene u definiciji ovog krivičnog dela. Ako zanemarimo malo drugačiji redosled reči koji nije izmenio raniju suštinu ovog dela, primećuje se da zakonodavac novim izmenama više ne propisuje da imovina potiče od krivičnog dela, već da potiče od kriminalne delatnosti, koji pojam je znatno širi od prethodnog.

 

Kako je u ranijem komentaru navedeno, da ponovimo, u Krivični zakonik uvode se još neka nova krivična dela, i to: sakaćenje ženskog polnog organa (član 8. Predloga zakona); proganjanje (član 10. Predloga zakona); polno uznemiravanje (član 15. Predloga zakona) i prinudno zaključenje braka (član 19. Predloga zakona).

            Za uvođenje krivičnog dela proganjanja postoje ozbiljni kriminalnopolitički argumenti i da nema obaveze koja proizlazi iz Istanbulske konvencije (ono je nezavisno od Istanbulske konvencije već uvedeno u krivično zakonodavstvo više evropskih zemalja). Reč je o ponašanju koje ozbiljno može da ugrozi psihički integritet žrtve, a upereno je protiv osnovnih prava i sloboda čoveka. Međutim, reč je o složenom ponašanju koje ne tako retko pokazuje i psihotične karakteristike što njegovo krivičnopravno suzbijanje čini još složenijim. No, osnovni problem jeste kako zakonskim opisom adekvatno obuhvatiti ovaj fenomen. Iskustva u zemljama koja su uvela ovo krivično delo ne ohrabruju (npr. u Nemačkoj je ovo delo uvedeno 2007. godine, a već su u postupku njegove izmene i dopune zbog problema u njegovoj primeni). S jedne strane, prilikom propisivanja bića krivičnog dela dovodi se u pitanje načelo određenosti (lex certa), dok se s druge ne postiže zaštita žrtve. To je zahtevalo ozbiljan pristup prilikom formulisanja zakonskog opisa ovog krivičnog dela s ciljem da se ono što preciznije propiše.

Izvor: Izvod iz Zakona preuzet je iz programskog paketa „Propis Soft“-Redakcija Profi Sistema Com-a.

Izvor: Redakcija “Profi Sistema

 

Budite spremni za značajne i obimne izmene Krivičnog zakonika!!!

Krivični zakonik sa prikazom i komentarom izmena i dopuna zaključno sa 2016.

 Autor prikaza i komentara: Prof. dr Nedeljko Jovančević

DETALJNIJE