Pravni Portal meni

profi sistem com

ZOSOV

Kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti kao novo krivično delo

Kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti kao novo krivično delo

Navedeno krivično delo propisano je odredbom člana 340a Krivičnog zakonika i to njegovim izmenama i dopunama („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine.

Ovo krivično delo svstano je u dvadeset devetoj glavi krivičnih dela protiv pravosuđa.

Isto je definisano na sledeći način:

Ko prekrši zabranu utvrđenu izrečenom merom bezbednosti,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

Cilj ovog krivičnog dela je obezbeđivanje sankcije za kršenje zabrane koju određene mere bezbednosti sadrže, s obzirom da važeći Krivični zakonik ne propisuje nikakve sankcije za kršenje zabrana kod nekih mera bezbednosti, a kod drugih zabrana sankcija se ogleda u tome, što sud izričući uslovnu osudu, može odrediti da će se ista opozvati ako osuđeni prekrši zabranu određenu merom bezbednosti, što je propisano u čl.85. i 86. Krivičnog zakonika.

Dakle, prema čl.85. i 86. Krivičnog zakonika:

Zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti

 (1) Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti vršenje određenog poziva, određene delatnosti ili svih ili nekih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje tuđom imovinom ili za čuvanje te imovine, ako se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno.

(2) Sud određuje trajanje mere iz stava 1. ovog člana, koje ne može biti kraće od jedne niti duže od deset godina, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršena mera bezbednosti ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

(3) Ako izrekne uslovnu osudu, sud može odrediti da će se ta osuda opozvati, ako učinilac prekrši zabranu vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti.

Zabrana upravljanja motornim vozilom

(1) Učiniocu krivičnog dela kojim se ugrožava javni saobraćaj sud može izreći zabranu upravljanja motornim vozilom.

(2) Pri izricanju mere iz stava 1. ovog člana sud određuje na koje se vrste i kategorije vozila zabrana odnosi.

(3) Meru iz stava 1. ovog člana sud može izreći, ako nađe da težina učinjenog dela, okolnosti pod kojima je delo učinjeno ili ranije kršenje saobraćajnih propisa od strane učinioca pokazuju da je opasno da on upravlja motornim vozilom određene vrste ili kategorije.

(4) Sud određuje trajanje mere iz stava 1. ovog člana, koje ne može biti kraće od tri meseca niti duže od pet godina, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u ustanovi u kojoj se izvršava mera bezbednosti ili vaspitna mera ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

(5) Ako je mera iz stava 1. ovog člana izrečena licu koje ima stranu dozvolu za upravljanje motornim vozilom, zabrana se odnosi na upravljanje motornim vozilom na teritoriji Srbije.

(6) Ako izrekne uslovnu osudu, sud može odrediti da će se ta osuda opozvati, ako učinilac prekrši zabranu upravljanja motornim vozilom.

(7) Zakonom se može odrediti obavezna zabrana upravljanja motornim vozilom.

I pored ovih sankicija, kod ovih mera takođe postoji potreba postojanja predmetnog krivičnog dela u slučaju da sankcija uz koju se izriče mera bezbednosti nije uslovna osuda, u kom slučaju se neizvršenje izrečene mere ne može sankcionisati opozivom uslovne osude koja nije ni izrečena.

Radnja krivičnog dela sastoji se u kršenju zabrane utvrđene izrečeno, merom bezbednosti.

Zaštitini objekt krivičnog dela jeste pravosuđe ili još konkretnije rečeno-nesmetano obavljanje pravosudne funkcije.

Zakonska obeležja bića krivičnog dela određena su tako da se ispred naziva krivičnog dela dodaje rečca “ko” i glagolska imenica iz naziva krivičnog dela “kršenje” prevodi u svršeni glagolski oblik “prekršiti”. Ta razlika od posledičnog naziva krivičnog dela I definisana radnja “prekrši” izazvaće nedoumice u sudskoj praksi, koja će opet, uz pomoć pravne nauke”, morati biti rešena.

Možemo zaključiti da je delo učinjeno svakom radnjom kršenja utvrđene zabrane izrečene merom bezbednosti.

Izvršilac krivičnog dela može biti osuđeni kome je izrečena neka od mera bezbednosti i to uz kaznu, sudsku opomenu ili kada je oglašen krivim za oslobođen od kazne. Možemo zaključiti da učinilac ovog krivičnog dela, a ne može biti osuđeni kome je izrečena uslovna osuda i kome je određeno da će se ista opozvati ako ne izvrši meru bezbednosti.

Očigledno je da izrečena mera bezbednosti mora biti pravnosnažna i da se delo može učiniti sa umišljajem.

Izvor: Izvod iz zakona i sentence odluka sudova preuzete su iz programskog paketa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a.

Budite spremni za značajne i obimne izmene Krivičnog zakonika!!!

Krivični zakonik sa prikazom i komentarom izmena i dopuna zaključno sa 2016.

 Autor prikaza i komentara: Prof. dr Nedeljko Jovančević

DETALJNIJE

Shares

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Upišite broj * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

ZOUP

Profi Sistem baner