Kućni zatvor i sporazum o priznanju krivičnog dela

Postavlja se pitanje da li tkzv. kućni zatvor mora biti predviđen u sporazumu o priznanju krivičnog dela, da bi sud moga da odluči da će se kazna zatvora izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, ili је sud koji o njemu odlučuje ovlašćen da isto odredi u presudi kojom prihvata sporazum po saglasnom, usmenom predlogu stranaka na ročištu iz člana 315. ZKP, ili po sopstvenoj oceni o ispunjenosti uslova.

Prema pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda utrvđenog na sednici Krivičnog odeljenja održanoj 28.09.2015. godine, verifikovano sa sednice K.O.održanoj 09.11.2015. godine:

„Kazna zatvora do jedne godine za koju je određeno da će se izvršiti na način iz člana 45. stav 5. KZ (tzv.kućni zatvor), mora biti predviđena u sudu podnetom pisanom sporazumu stranaka o priznanju krivičnih dela, a sud koji odlučuje o sporazumu je ovlašćen da je prihvati ukoliko je zaključenim sporazumom „predložena u skladu sa krivičnim i drugim zakonom“ (član 317. stav 1. tačka 4.ZKP).Ukoliko ovo nije predviđeno podnetim sporazumom o priznanju krivičnog dela, sud koji o njemu odlučuje nije ovlašćen da isto odredi u presudi kojom prihvata sporazum, ni po, makar i saglasnom, usmenom predlogu stranaka na ročištu iz člana 315. ZKP, niti po sopstvenoj oceni o ispunjenosti uslova“.

Dakle, prema odredbi čl.45.st.5. Krivičnog zakonika:

Ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.

Osuđeni kojem je određeno izvršenje kazne zatvora na način predviđen u stavu 5. ovog člana ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Osuđenom za krivično delo protiv braka i porodice koji živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu ne može se odrediti izvršenje kazne zatvora na opisani način.

Odredbama čl.313-319. Zakonika o krivčnom postupku propisan je sporazum javnog tužioca i okrivljenog o priznanju krivičnog dela. Navedenom odredbama je propisano da:

Zaključenje sporazuma

Sporazum o priznanju krivičnog dela javni tužilac i okrivljeni mogu zaključiti od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa do završetka glavnog pretresa.

Prilikom zaključenja sporazuma iz stava 1. ovog člana okrivljeni mora imati branioca.

Sporazum o priznanju krivičnog dela sačinjen u pisanom obliku javni tužilac podnosi do potvrđivanja optužnice – sudiji za prethodni postupak, a nakon potvrđivanja optužnice – predsedniku veća.

Ako je sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen pre podizanja optužnice, javni tužilac će zajedno sa sporazumom dostaviti sudu i optužnicu koja čini sastavni deo ovog sporazuma.

Ako ovlašćeno lice nije postavilo imovinskopravni zahtev javni tužilac će ga pre zaključenja sporazuma pozvati da podnese zahtev.

Sadržaj sporazuma 

Sporazum o priznanju krivičnog dela sadrži:

1) opis krivičnog dela koje je predmet optužbe;

2) priznanje okrivljenog da je učinio krivično delo iz tačke 1. ovog stava;

3) sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivične sankcije;

4) sporazum o troškovima krivičnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet;

5) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum, osim u slučaju iz člana 319. stav 3. ovog zakonika;

6) potpis stranaka i branioca.

Pored podataka iz stava 1. ovog člana, sporazum o priznanju krivičnog dela može sadržati:

1) izjavu javnog tužioca o odustajanju od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivičnog dela;

2) izjavu okrivljenog o prihvatanju obaveze iz člana 283. stav 1. ovog zakonika, pod uslovom da priroda obaveze omogućava da se započne sa njenim izvršenjem pre podnošenja sporazuma sudu;

3) sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivičnog dela koja će biti oduzeta od okrivljenog.

Odlučivanje o sporazumu

O sporazumu o priznanju krivičnog dela odlučuje sudija za prethodni postupak, a ako je sporazum podnet sudu nakon potvrđivanja optužnice – predsednik veća.

Odluka o sporazumu o priznanju krivičnog dela donosi se na ročištu na koje se pozivaju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.

Ročište se drži bez prisustva javnosti.

Sud će presudom prihvatiti sporazum o priznanju krivičnog dela i oglasiti okrivljenog krivim ako utvrdi:

1) da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo, odnosno krivična dela koja su predmet optužbe;

2) da je okrivljeni svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da se odriče prava na suđenje i da prihvata ograničenje prava na ulaganje žalbe (član 319. stav 3.) protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma;

3) da postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo;

4) da je kazna ili druga krivična sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tužilac i okrivljeni zaključili sporazum predložena u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom.

Pored elemenata iz člana 428. st. 2, 3. i 5. ovog zakonika, presuda iz stava 1. ovog člana sadrži i razloge kojima se sud rukovodio prilikom prihvatanja sporazuma.

Zaključak je da sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen između javnog tužioca i okrivljenog mora da sadrži i sporazum o kućnom zatvoru, jer u protivnom sud isti ne može da dosudi ni na osnovu usmenog saglasnog predloga stranaka na ročištu, niti po sopstvenoj oceni o ispunjenosti uslova.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”–Redakcija Profi Sistema Com-a.