Najnovije i najznačajnije izmene i dopune Zakona o prekršajima

Važeći Zakon o prekršajima počeo je da se primenjuje 1. marta 2014. godine.

Tim Zakonom su uvedene značajne novine, a između ostalog uvedeni su institut prekršajnog naloga (koji izdaju ovlašćeni organi za prekršaje za koje je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu), kao i jedinstveni registari (prekršajnih sankcija i nenaplaćenih novčanih kazni), jer se ukazala potreba za uvođenjem sistema kontrole naplate novčanih kazni koji nije bio u dovoljnoj meri prisutan, kao i brojni drugi instituti. Detaljnije je uređena prekršajna odgovornost pravnih lica, zatim prekršajna sankcija rad u javnom interesu radi njene šire primene; načela prekršajnog postupka u delu o teretu dokazivanja i upotrebe jezika u postupku, odredbe o dostavljanju i druge odredbe.

Kada se uzme u obzir da su ove kazne plaćene u najkraćem roku, bez vođenja sudskih postupaka, uz minimalne troškove u vezi sa izdavanjem prekršajnih naloga, svi pokazetelji idu u prilog proširenja primene prekršajnog naloga na veći broj prekršaja.

U međuvremenu, pojavila se potreba za daljim unapređivanjem odredaba Zakona o dostavljanju, o prekršajnom nalogu i druge manje izmene u cilju preciznijih odredaba i otklanjanju nedoumica u primeni Zakona.

Prvim članom Predloga Zakona izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, menja se čl.39, tako što ranije odredbe st.2. i 3. sada glase:

„Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, novčana kazna može se propisati u fiksnom iznosu za fizičko lice i odgovorno lice od 1.000 do 50.000 dinara, za preduzetnika od 5.000 do 150.000 dinara, a za pravno lice od 10.000 do 300.000 dinara.
Odlukama skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada ili skupštine grada Beograda, mogu se propisati novčane kazne samo u fiksnom iznosu, i to od minimalnog do polovine najvišeg fiksnog iznosa propisanog u stavu 2. ovog člana.”.

Ovim izmenama predviđeno je povećanje maksimalnog iznosa fiksnih kazni koja se može propisati kako bi se omogućila šira primena prekršajnog naloga, a kako bi se omogućilo procesuiranje većeg broja prekršaja izdavanjem prekršajnog naloga.

Uvođenje novog stava. u istom članu predloženo je imajući u vidu velike razlike u novčanim kaznama koje su za iste ili slične prekršaje propisivane odlukama lokalne samouprave, što dovodi do nejednakog položaja građana i pravne nesigurnosti. Tim stavom je propisano da se odlukama skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada ili skupštine grada Beograda mogu propisati novčane kazne samo u fiksnom iznosu koji ne može prelaziti polovinu maksimalnog iznosa propisanog za fiksne kazne iz stava 2. ovog člana. Pored stvaranja okvira za ujednačeniju regulativu lokalnih samouprava, ovom izmenom je takođe obezbeđena šira primena prekršajnog naloga, kao značajno ekonomičnijeg i efikasnijeg sredstva za procesuiranje prekršaja od postupka pred sudom.

Posle člana 154. dodaje se naziv člana i član 154a, koji glasi:

„Odlučivanje drugostepenog sudaČlan 154a

Veće drugostepenog suda će samo presuditi ako je u istom predmetu prvostepena odluka već jedanput ukidana.

Veće drugostepenog suda odlučuje da li će održati pretres.
Ako veće odluči da održi pretres, sudija izvestilac je predsednik veća.
Okrivljeni može, u roku od osam dana od dana dostavljanja presude, izjaviti žalbu protiv presude drugostepenog suda iz stava 1. ovog člana, ako su po žalbi podnosioca zahteva oslobađajuća presuda ili rešenje o obustavi postupka preinačeni u osuđujuću presudu.
O žalbi okrivljenog protiv odluke veća drugostepenog suda odlučuje drugo veće tog suda.”.

Ovim članom uvedeno je ograničenje ponovnog ukidanja, odnosno da sud povodom žalbe može najviše jedanput ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti prvostupenom sudu je predviđeno u cilju efikasnosti prekršajnog postupka. Ova odredba je predložena imajući u vidu i stav Vrhovnog kasacionog suda u dosadašnjoj primeni Zakona.

U članu 155. menja se naziv člana i glasi:

„Tok sednice veća”.

U članu 160. posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

„Ako pismeno ne može da se dostavi na adresu iz člana 158. stav 1. ovog zakona, sud će proveriti adresu i ako se pri ponovljenom pokušaju pismeno ne može dostaviti na adresu na kojoj je lice prijavljeno, postupiće se na način propisan u stavu 2. ovog člana.”.

Oviom dopunom se uređuje dostavljanje odstutnom licu. Dakle, sud će da izvrši proveru adrese i ponovo dostavi pismeno na adresu na kojoj je lice prijavljeno, a ako se na tu adresu pri tom pokušaju pismeno ne može da dostavi, sud će pismeno da istakne na oglasnu tablu, u skladu sa stavom 2. istog člana. Ova izmena je predložena kako bi se postupak ubrzao i kako bi sud što pre dobio informaciju da li okrivljeni živi na prijavljenoj adresi ili ne. Sud na ovaj način vrši proveru prijavljene adrese u skladu i sa članom 18. Zakona o prebivalištu i boravištu građana.

U članu 165. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Dostavljanje će se izvršiti na način iz stava 2. ovog člana i u slučaju kada sud donese rešenje o obustavi postupka usled zastarelosti, do koje je došlo zbog nemogućnosti dostavljanja odluke iz člana 246. stav 1. ovog zakona.”.

U članu 170. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4, koji glase:

„Prekršajni nalog se može izdati i u elektronskoj formi.

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na izradu, formu, kopiranje, overu, dostavu i čuvanje prekršajnog naloga izdatog u elektronskoj formi primenjuje se zakon koji uređuje elektronski dokument.”.

Ove odredbe upućuju na supsidijarnu primenu zakona koji uređuje elektronski dokument za sva pitanja koja se tiču prekršajnog naloga izdatog u elektronskoj formi, a odnose se na izradu, formu, kopiranje, overu, dostavu i čuvanje prekršajnog naloga. Navedeno podrazumeva da prekršajni nalog sačinjen u elektronskoj formi mora biti overen kvalifikovanim elektronskim potpisom ovlašćenog lica, da bi bio izjednačen sa overenim prekršajnim nalogom izdatim na štampanom obrascu.

U članu 172. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:

„Licu iz stava 2. ovog člana može se uručiti i odštampana kopija prekršajnog naloga izdatog u elektronskoj formi.

Na zahtev suda, lica kome se nalog izdaje ili njegovog zastupnika, izdavalac naloga je dužan da izda overenu kopiju prekršajnog naloga.”.

Posle člana 189. dodaje se naziv člana i član 189a, koji glasi:

„Izdavanje opšte naredbe za dovođenje

Izdavanje opšte naredbe za dovođenje sud može narediti ako se okrivljeni protiv koga je pokrenut prekršajni postupak nalazi u bekstvu ili postoje druge okolnosti koje ukazuju da očigledno izbegava dovođenje po izdatoj naredbi suda za dovođenje koja nije izvršena zbog postojanja ovih okolnosti.

Opštu naredbu za dovođenje sud dostavlja organima policije radi raspisivanja potrage.

Potragu raspisuje organ policije nadležan po mestu suda pred kojim se vodi prekršajni postupak.
Ako se pronađeno lice po izdatoj opštoj naredbi za dovođenje ne može odmah privesti u sud, ovlašćeni policijski službenik može shodno odredbama člana 190. stav 3. ovog zakona, okrivljenog zadržati najduže 24 časa od časa kada je pronađen.
Sud koji je naredio izdavanje opšte naredbe za dovođenje dužan je da je odmah povuče kad se pronađe traženo lice ili kad nastupi zastarelost vođenja prekršajnog postupka ili izvršenja prekršajnih sankcija ili drugi razlozi zbog kojih potraga nije više potrebna.”.

Ove dopune su predložene kako bi se omogućilo da se prema okrivljenom koji se nalazi u bekstvu ili očigledno izbegava dovođenje može izdati od strane prekršajnog suda opšta naredba za dovođenje, koja se dostavlja organima policije radi raspisivanja potrage. Na ovaj način policija će moći da nađe i dovede okrivljenog koji ne boravi na poznatoj adresi, što do sada nije bio slučaj, s obzirom da je policija po naredbi za dovođenje tražila okrivljenog samo na adresi koja je bila označena u naredbi suda.

U članu 190. stav 1. tačka 4) posle reči: „činjenjem prekršaja” dodaju se zapeta i reči: „ponoviti prekršaj ili da će izbeći prekršajni postupak.”.

Posle stava 5. dodaju se st. 6. do 10, koji glase:

„O privođenju osumnjičenog donosi se rešenje o zadržavanju.

Protiv rešenja o zadržavanju okrivljeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od četiri časa od dostavljanja rešenja o zadržavanju.
O žalbi odlučuje sudija pojedinac mesno nadležnog prekršajnog suda u roku od četiri časa od prijema žalbe.
Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Odredbe st. 6. do 9. ovog člana primenjuju se i na zadržavanje lica pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci.”.

Dakle, proširuju se razlozi kada ovlašćeni policijski službenici mogu i bez naredbe suda privesti lice zatečeno u vršenju prekršaja.
Takođe, uređuje se postupak po žalbi zadržanog lica od donošenja rešenja o zadržavanju, s obzirom da do sada on nije bio regulisan ovim zakonom, što je u praksi stvaralo nedoumice i probleme.
Najzad, predviđeno je da se odredbe o žalbi primenjuju i na zadržavanje lica pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, što takođe nije bilo regulisano.

U članu 233. stav 1. reči: „i njegovom” zamenjuju se rečima: „ili njegovom”, a reči: „i njegov branilac mogu” zamenjuju se rečima: „ili njegov branilac može”.

U stavu 2. reči: „i branilac” zamenjuju se rečima: „ili branilac”.

Stav 3. menja se i glasi:

„Sporazum o priznanju može se zaključiti i dostaviti sudu do donošenja prvostepene odluke.”.

Ove dopune su predložene kao se ne bi stvorio pogrešan utisak da je u postupku zaključenja sporazuma o priznanju prekršaja neophodno da okrivljeni ima branioca. Inače, ni u jednom prekršajnom postupku ne postoji obavezna odbrana. Takođe, izmene su učinjene kao bi se preciziralo da se sporazum o priznanju prekršaja može zaključiti i dostaviti sudu do donošenja prvostepene odluke.

U članu 234. stav 1. tačka 3) reči: „koje će okrivljenom biti izrečene”, brišu se.

U stavu 2. posle reči: „koja” zapeta i reči: „po pravilu,” brišu se, a reči: „za prekršaj koji se okrivljenom stavlja na teret” zamenjuju se rečima: „propisanog članom 39. stav 1. ovog zakona”.
Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Okrivljeni i podnosilac zahteva mogu se sporazumeti da se zaštitna mera propisana za prekršaj za koji se okrivljeni tereti, izrekne u manjem obimu ili da se ne izrekne.”.

U nazivu člana 236. reč: „Rešenje” zamenjuje se rečju: „Odluka”.

U stavu 1. reč: „rešenjem” zamenjuje se rečju: „presudom”, a posle reči: „ako” dodaju se reči: „na osnovu sporazuma”.

U stavu 1. tačka 4) reč: „priznavanju” zamenjuje se rečju: „priznanju”, a reči: „ili da on nije protivan razlozima pravičnosti” brišu se.

U stavu 2. reči: „ili kada kazna, odnosno druga prekršajna sankcija utvrđena u sporazumu o priznanju očigledno ne odgovara težini prekršaja koji je okrivljeni priznao,” brišu se.
Stav 4. menja se i glasi:

„Odluka suda o sporazumu o priznanju dostavlja se ovlašćenom podnosiocu zahteva i okrivljenom, odnosno braniocu ako ga ima.”.

U nazivu člana 237. reč: „rešenja” zamenjuje se rečju: „odluke”.
U stavu 2. reč: „rešenja” zamenjuje se rečju: „presude”, a reči: „okrivljenog, njegovog branioca i predstavnika podnosioca zahteva, a u roku iz stava 1. ovog člana, žalbu mogu izjaviti oštećeni i njegov punomoćnik” brišu se.
St. 3. do 6. brišu se.

U nazivu člana 238. reči: „na osnovu rešenja” brišu se.

U članu 238. stav 1. reči: „Kada rešenje o usvajanju sporazuma postane pravnosnažno, sud bez odlaganja donosi presudu kojom” zamenjuju se rečima: ”Presudom kojom usvaja sporazum o priznanju sud”.

Član 336. menja se i glasi:

„U svrhu naplate izrečene novčane kazne, troškova postupka i drugih dosuđenih novčanih iznosa koji su evidentirani u registru novčanih kazni, kažnjenom licu dok u potpunosti ne izmiri dugovani iznos neće se dozvoliti:

1) izdavanje vozačke dozvole i probne vozačke dozvole;
2) izdavanje potvrde o registraciji, saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice, potvrde o privremenoj registraciji vozila i privremenih registracijskih tablica;
3) odjava vozila.

Posebnim zakonom može se predvideti i privremeno uskraćivanje izdavanja ili produženja važnosti drugih dozvola i dokumenata.

Ne može se uskratiti izdavanje ili produženje važnosti dozvola i dokumenata kojim bi se ugrozilo ostvarivanje Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, zdravlje i bezbednost ljudi, životna sredina ili imovina većeg obima.”.

Propisi o prekršajima koji nisu u skladu sa ovim zakonom uskladiće se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Predlogom zakona menja se dakle i član 336. Zakona tako što se preciziraju posledice upisa u registar novčanih kazni. Predloženim izmenama je precizirano da će se posledice upisa u registar po ovom zakonu odnositi na izdavanje i produženje važnosti vozačke dozvole, izdavanje i produženje važnosti saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice, kao i na odjavljivanje vozila. Kako je više od polovine počinjenih prekršaja iz oblasti bezbednosti saobraćaja, smatralo se da će se primenjivanjem posledica upisa na izdavanje dokumenta vezanih za saobraćaj najbolje ostvariti svrha ove odredbe, odnosno poboljšati efikasnost naplate novčanih kazni.
Pored navedenog, predloženim izmenama precizirano je pod kojim uslovima je moguće drugim zakonom predvideti i privremeno uskraćivanje izdavanja ili produženja važnosti drugih dozvola i dokumenata. Precizirano je da se ne može se uskratiti izdavanje ili produženje važnosti dozvola i dokumenata kojim bi se ugrozilo ostvarivanje ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, zdravlje i bezbednost ljudi, životna sredina ili imovina većeg obima.

Izvor: Redakcija “Profi Sistema”.