Naplata potraživanja

Naplata potraživanja skraćena sa 635 na 100 dana. – Ostalo milion i po neizvršenih presuda. – Izvršenje se obustavlja samo kad se utvrdi siromaštvo.

Nijedna sudska presuda ne vredi ako nije izvršena. Pravda na papiru nema nikakav smisao ako se ne sprovede u „stvarnosti”. Mnogi su godinama čekali na izvršenje sudske odluke, a mnogi još čekaju.

– Od uvođenja profesije izvršitelja, za nepune dve godine, rešeno je više od 140.000 predmeta, a od predviđenih 308 mesta imenovano je 204 izvršitelja za teritoriju Srbije. Povećana je finansijska disciplina i skraćeno je vreme naplate potraživanja sa prosečnih 635 dana, koliko je iznosilo pre stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, na prosečnih 100 dana – kaže za „Politiku” predsednica Komore izvršitelja Aleksandra Trešnjev.

Ipak, ostalo je još oko milion i po neizvršenih sudskih presuda. Neizvršenje presuda i dalje je jedan od najozbiljnijih problema u Srbiji.

Aleksandra Trešnjev navodi da su dužnici u Srbiji postali svesni svojih dugova, a uloga izvršitelja je da pronađe najbolje rešenje da se dug izmiri. Jedan deo javnosti doživljava izvršitelje kao neku vrstu „uterivača dugova”.

– To su samo zlonamerne insinuacije. Nema ničeg u našem poslu što bi dalo opravdanje jednoj takvoj ideji. Postupak izvršenja je sastavni deo pravosudnog sistema. Efikasan postupak izvršenja je zapravo suština pravnog poretka jedne države. Vera pojedinca da će ostvariti neko svoje pravo, koje je utvrđeno pravnosnažnom presudom, je vera u pravni poredak jedne države. Ukupan sistem pravne zaštite ne znači ništa ukoliko ne možete da realizujete svoje pravo – kaže Aleksandra Trešnjev.

Posao izvršitelja sličan je poslovima advokata i javnih beležnika, a često i poslu stečajnih upravnika.

– Jedan deo radnog dana izvršitelja je kancelarijski, a veći deo su terenski rad i javne prodaje. Veoma često dolazi do prodaje nepokretnosti u izvršnom postupku, kada se na taj način namiruje potraživanje, ali moram da istaknem da se nije dogodilo da dužnik mora da proda stan da bi namirio dugove za struju ili grejanje – kaže predsednica Komore izvršitelja.

Sudski izvršitelji imali su tokom proteklih decenija nemali broj neprijatnosti prilikom izvršenja i plenidbe imovine. U nekoliko slučajeva zadobili su i teške povrede. Danas je, međutim, drugačije.

– Iako se na prvi pogled čini da je ovaj posao skopčan sa brojnim neprijatnostima, moram da vas razuverim. Izuzetno su retke situacije kada su konflikti između stranaka u izvršnom postupku tako značajni da čine neprijatnosti za samog izvršitelja. Najčešće se u izvršnom postupku namiruju potraživanja kojih je izvršni dužnik u potpunosti svestan. Ono što dužnik pokušava jeste da u izvršnom postupku sada obezbedi jednu optimalniju poziciju za sebe, da možda to potraživanje plati sa odloženim rokom. Pravo je poverioca da na takve uslove pristane – kaže Aleksandra Trešnjev.

U mnogim slučajevima izvršitelj ima ulogu posrednika i medijatora, sa zadatkom da predmet okonča bez konflikta. Poverioci su najčešće komunalna preduzeća i državne ustanove, ali i banke i telekomunikacione kompanije.

– U Makedoniji su izvršitelji nadležni isključivo za naplatu komunalnih potraživanja. Ovakav sistem izvršenja u Makedoniji postoji već devet godina, a najznačajnija posledica uvođenja tog sistema je uspostavljanje finansijske discipline, pa je svake godine sve manje predmeta koji se utužuju. To je cilj ovog sistema u Srbiji. Kada postoji višedecenijska navika da se računi ne plaćaju, bez ozbiljnih sankcija, onda efikasna naplata komunalnih potraživanja predstavlja pre svega jednu značajnu satisfakciju velikom broju onih građana koji su redovni u plaćanju svojih obaveza – kaže naša sagovornica.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju poznaje situaciju kada neko nema da plati potraživanje.

– U takvim slučajevima se prosto utvrdi siromaštvo i postupak se obustavlja. Ali, sa druge strane, država mora da ima sistem socijalne zaštite. Međutim, izvršitelji su pravosudna profesija koja postoji zbog naplate potraživanja i mi ne možemo predstavljati službe socijalnog staranja. Ako utvrdimo nemaštinu obustavićemo postupak, ali ukoliko je ne utvrdimo, mi moramo da sprovedemo postupak iz imovine koju dužnik poseduje, čak i kada je ta imovina mala. Zakon o izvršenju i obezbeđenju garantuje egzistencijalni minimum izvršnog dužnika, što znači da će mu biti ostavljen deo imovine koji je nužan za svakodnevni život, a to je jedna trećina plate ili penzije – kaže naša sagovornica.

Sudski izvršitelji bili su u situacijama da daju na prodaju stan dužnika za komunalne usluge, ali „privatni” izvršitelji tokom protekle dve godine nisu imali takav slučaj. Druga je situacija kada je nekretnina pod hipotekom, ali tada je najčešće reč o dugu za bankarski kredit.

Ljudi postaju svesni da više nema šale sa sistemom izvršenja – zaključuje predsednica Komore izvršitelja.

Izuzetno skup postupak

– Odluka države da ovaj deo postupka prenese na teren kancelarija izvršitelja je racionalna, zato što je na taj način jedan izrazito skup postupak prestao da bude opterećenje za budžet Republike Srbije. On se finansira iz naših sredstava. Mi ni na koji način nismo povezani za državnim budžetom, osim što plaćamo porez – kaže Aleksandra Trešnjev.

Troškovi rada izvršitelja su veliki. Njihove kancelarije imaju skupu računarsku opremu, terenska vozila, veliki broj zaposlenih i svakodnevne troškove rada.

Izvor: Politika