Nedozvoljena obrada ličnih podataka od strane Republičkog geodetskog zavoda

 

Na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti objavljeno je obaveštenje u vezi sa nedozvoljenom obradom podataka o ličnosti.

Naime, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS”, broj 97/2008, 104/2009-dr.zakon, 68/2012-OUS i 107/2012) kada su u pitanju uslovi za obradu podataka propisano je sledeće:

Nedozvoljenost obrade

Član 8.

Obrada nije dozvoljena ako:

1) fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja;

2) se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka, osim ako se vrši u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe iz člana 12. tačka 2a) i člana 12a ovog zakona;

3) svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena;

4) je lice na koje se podaci odnose određeno ili odredivo i nakon što se ostvari svrha obrade;

5) je način obrade nedozvoljen;

6) je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade;

7) su broj ili vrsta podataka koji se obrađuju nesrazmerni svrsi obrade;

8) je podatak neistinit i nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo.

Odluka pomoću automatizovane obrade

Član 9.

(1) Odluka koja proizvodi pravne posledice za lice ili pogoršava njegov položaj, ne može biti isključivo zasnovana na podacima koji se obrađuju automatizovano i koji služe oceni nekog njegovog svojstva (radne sposobnosti, pouzdanosti, kreditne sposobnosti i sl.).

(2) Odluka iz stava 1. ovog člana može se doneti kada je to zakonom izričito određeno, odnosno kada se usvaja zahtev lica u vezi sa zaključenjem ili ispunjenjem ugovora, uz sprovođenje odgovarajućih mera zaštite.

(3) U slučaju iz stava 2. ovog člana lice mora biti upoznato sa postupkom automatizovane obrade i načinom donošenja odluke.

Obrada sa pristankom

Član 10.

(1) Punovažan pristanak za obradu može dati lice, nakon što ga rukovalac prethodno obavesti u smislu odredbe člana 15. ovog zakona.

(2) Punovažan pristanak lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik.

(3) Pristanak se može dati preko punomoćnika.

(4) Punomoćje mora biti overeno, izuzev ako zakonom nije propisano drukčije.

(5) Pristanak za lice koje nije sposobno za davanje pristanka daje zakonski zastupnik ili staralac.

(6) Pristanak za obradu podataka o licu koje je umrlo mogu dati supružnik, deca sa navršenih 15 godina života, roditelji, braća i sestre, odnosno zakonski naslednik ili lice koje je za to odredio umrli.

Opoziv pristanka

Član 11.

(1) Pristanak se može opozvati.

(2) Punovažan opoziv lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik.

(3) U slučaju opoziva, lice koje je dalo pristanak dužno je da rukovaocu naknadi opravdane troškove i štetu, u skladu sa propisima koji uređuju odgovornost za štetu.

(4) Obrada podataka je nedozvoljena posle opoziva pristanka.

Obrada bez pristanka

Član 12.

Obrada bez pristanka je dozvoljena:

1) da bi se ostvarili ili zaštitili životno važni interesi lica ili drugog lica, a posebno život, zdravlje i fizički integritet;

2) u svrhu izvršenja obaveza određenih zakonom, aktom donetim u skladu sa zakonom ili ugovorom zaključenim između lica i rukovaoca, kao i radi pripreme zaključenja ugovora;

2a) u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe;

3) u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, radi ostvarenja pretežnog opravdanog interesa lica, rukovaoca ili korisnika.

Član 12a

U slučaju iz člana 12. tačka 2a) rukovalac može podatke o ličnosti, koje već obrađuje u određene svrhe na osnovu zakonskog ovlašćenja, da obrađuje i u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe.

Obrada od strane organa vlasti

Član 13.

Organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica.

Prikupljanje podataka

Član 14.

(1) Podaci se prikupljaju od lica na koje se odnose i od organa uprave koji su zakonom ovlašćeni za njihovo prikupljanje.

(2) Podaci se mogu prikupljati i od drugog lica ako:

1) je to predviđeno ugovorom zaključenim sa licem na koje se podaci odnose;

2) je to propisano zakonom;

3) je to neophodno s obzirom na prirodu posla;

4) prikupljanje podataka od samog lica na koje se odnose zahteva prekomerni utrošak vremena i sredstava;

5) se prikupljaju podaci radi ostvarenja ili zaštite životno važnih interesa lica na koje se odnose, posebno života, zdravlja i fizičkog integriteta.

Obaveštavanje o obradi

Član 15.

(1) Rukovalac koji podatke prikuplja od lica na koje se odnose, odnosno od drugog lica, pre prikupljanja, upoznaće lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o:

1) svom identitetu, odnosno imenu i adresi ili firmi, odnosno identitetu drugog lica koje je odgovorno za obradu podataka u skladu sa zakonom;

2) svrsi prikupljanja i dalje obrade podataka;

3) načinu korišćenja podataka;

4) identitetu lica ili vrsti lica koja koriste podatke;

5) obaveznosti i pravnom osnovu, odnosno dobrovoljnosti davanja podataka i obrade;

6) pravu da pristanak za obradu opozove, kao i pravne posledice u slučaju opoziva;

7) pravima koja pripadaju licu u slučaju nedozvoljene obrade;

8) drugim okolnostima čije bi nesaopštavanje licu na koje se odnose podaci, odnosno drugom licu bilo suprotno savesnom postupanju.

(2) Obaveza iz stava 1. ovog člana ne postoji kada takvo upoznavanje, s obzirom na okolnosti slučaja, nije moguće ili je očigledno nepotrebno, odnosno neprimereno, a naročito ako je lice na koje se odnose podaci, odnosno drugo lice već upoznato sa time ili ako lice na koje se podaci odnose nije dostupno.

(3) Rukovalac koji je podatke o licu prikupio od drugog lica, upoznaće sa uslovima iz stava 1. ovog člana, lice na koje se podaci odnose, bez odlaganja ili najkasnije pri prvoj obradi, osim kada takvo upoznavanje, s obzirom na okolnosti slučaja, nije moguće, odnosno zahteva prekomerni utrošak vremena i sredstava ili je očigledno nepotrebno, a naročito ako je lice na koje se odnose podaci već upoznato sa time, odnosno ako lice na koje se podaci odnose nije dostupno ili ako je prikupljanje i dalja obrada podataka od drugog lica propisana zakonom.

(4) U slučaju iz stava 3. ovog člana, rukovalac je dužan da obavesti lice na koje se podaci odnose čim to postane moguće, odnosno ako lice to zahteva.

(5) Upoznavanje iz stava 1. ovog člana vrši se u pismenom obliku u slučaju kada se za pristanak za obradu daje u pismenom obliku, osim ako lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice, pristane na usmeno upoznavanje.

(6) Rukovalac će obavestiti lice na koje se podaci odnose i korisnika o izmeni, dopuni ili brisanju podataka bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana izmene, dopune ili brisanja podataka.

Naročito osetljivi podaci

Član 16.

(1) Podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak.

(2) Izuzetno, podaci koji se odnose na pripadnost političkoj stranci, zdravstveno stanje i primanje socijalne pomoći, mogu se obrađivati bez pristanka lica, samo ako je to zakonom propisano.

(3) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, obrada mora biti posebno označena i zaštićena merama zaštite.

(4) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Poverenik ima pravo uvida u podatke i provere zakonitosti obrade po službenoj dužnosti ili po zahtevu lica, odnosno rukovaoca.

(5) Način arhiviranja i mere zaštite podataka iz st. 1. i 2. ovog člana, uz prethodno pribavljeno mišljenje Poverenika, uređuje Vlada.

Pristanak za obradu naročito osetljivih podataka

Član 17.

(1) Pristanak za obradu naročito osetljivih podataka daje se u pismenom obliku, koji sadrži oznaku podatka koji se obrađuje, svrhu obrade i način njegovog korišćenja.

(2) Ako davalac pristanka nije pismen ili iz drugog razloga nije u stanju da pristanak svojeručno potpiše, pristanak je punovažan ako dva svedoka svojim potpisima potvrde da pismeno sadrži izjavu volje davaoca pristanka.

Opoziv pristanka za obradu naročito osetljivih podataka

Član 18.

(1) U slučaju opoziva, lice koje je dalo pristanak dužno je da rukovaocu naknadi opravdane troškove i štetu, u skladu sa propisima koji uređuju odgovornost za štetu, osim ako je drukčije određeno u izjavi o pristanku.

(2) Na opoziv pristanka za obradu naročito osetljivih podataka shodno se primenjuje član 11. ovog zakona.

U navedenom obaveštenju Poverenika stoji:

“Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uputio je Republičkom geodetskom zavodu upozorenje da snimanjem kamerama u prijemnim kancelarijama službi za katastar u Beogradu, Zemunu, Nišu i Novom Sadu i daljom obradom ličnih podataka putem prenosa istih (live streaming), čineći podatke dostupnim neograničenom broju korisnika Interneta vrši nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti.

Za obradu podataka na opisani način Republički geodetski zavod nema osnov ni u jednom važećem zakonu. Kao što za ovakvu obradu podataka ne postoji osnov u nekom zakonu, ne postoji ni u pristanku lica čije se prisustvo u prostorijama snima.

Obaveštenjima postavljenim na ulaze u prijemne kancelarije građani-posetioci jesu prethodno informisani da se vrši predmetna obrada. Ali ne može se smatrati da su iskazanom konkludentnom radnjom (svojim ulaskom u prostor prijemne kancelarije), da su posetioci dali svoju saglasnost za predmetnu obradu u smislu Zakona. U konkretnom slučaju, lica koja ulaze u prostor pokriven veb kamerama, nemaju stvarnu mogućnost izbora, jer ne postoji bilo koja druga mogućnost da bez ulaska u prostorije Rukovaoca podataka dobiju uslugu zbog koje su i došli, te se ni njihov pristanak dat na takav način ne može smatrati njihovom slobodno izraženom voljom.

Osim toga i svrha ovakve obrade podataka je nejasna i nije definisana nijednim relevantnim zakonom, a činjenica da se likovi, odnosno informacije o prisustvu građana distribuiraju neograničenom broju pripadnika Internet zajednice čine obradu nesrazmernom bilo kojoj pretpostavljenoj svrsi.

Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti obrada podataka o ličnosti je nedozvoljena ako se vrši bez valjanog pravnog osnova (čl.8 tač.1)), ako svrha obrade nije određena (čl. 8 tač.3)) i ako je obrada nesrazmerna svrsi (čl. 8 tač.7)), pa je shodno tome obrada podataka koju vrši Republički geodetski zavod višestruko suprotna zakonu.”

Izvor: Izvod iz zakona – Redakcija Profi Sistem Com-a.

Izvor: Obaveštenje – sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – www.poverenik.rs