Neprilagođena brzina kretanja vozila-blanketna norma za krivično delo Ugrožavanje javnog saobraćaja

Svaka pravna norma pa i krivičnopravne norme (kojima se predviđaju-inkriminišu pojedina Krivična dela) sadrže dva bitna elementa: dispoziciju (tj. Zakonski opis krivičnog dela-biće krivičnog dela) i sankciju ( tj. prinudnu meru koju primenjuje državni aparat za fizičku prinudu). Prema tome, dispozicija je onaj deo krivičnopravnog propisa, norme koji određuje biće, odnosno posebna obeležja određenog (konkretnog) krivičnog dela. 

Kada se kaže da je neko krivično delo blanketno prvenstveno se misli da je ono takvo, jer mu je dispozocija krivičnopravne norme, kojom mu se određuju posebna obeležja njegovog bića, blanketna.

Definisanje samog pojma blanketne dispozicije, u teoriji krivičnog prava pa i u pravosudnoj praksi, ne stvara neke posebene probleme.

Ovaj pojam se najčešće shvata kao pravnotehniki način formulisanja  pojedinog krivičnog dela kojim je dat samo opšti okvir tog dela, a da bi se norma izražena u tom okviru mogla primeniti u konkretnom slučaju, ona se mora dopuniti drugom odgovarajućom normom koja je sadržana u drugom propisu.

Tako je krivično delo Ugrožavanje javnog saobraćaja definisano odredbama čl.289. Krivičnog zakonika:

(1) Učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara,
kazniće se zatvorom do tri godine.

(2)Ko se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugrozi železnički, brodski, tramvajski, trolejbuski, autobuski saobraćaj ili saobraćaj žičarom tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3)Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata,
učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

U odredbi čl.42. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima,koji je objavljen “Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 – odluka US, 55/2014, 96/2015 – dr. zakon i 9/2016 – odluka US)  propisano je da je:

Vozač dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.Ako vozač vozi sporo u meri u kojoj ometa normalan saobraćaj, dužan je da na prvom odgovarajućem mestu omogući da ga drugo vozilo bezbedno pretekne, obiđe ili prođe.Sve odredbe ovog zakona koje se odnose na brzinu primenjuju se na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu.

Dakle, ne pridržavanje saobraćajnih propisa najčešće u praksi obuhvata i kršenje citirane odredbe čl.42. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Postavlja se pitanje šta je prilagođenja brzina i kako shvatiti takvu brzinu „da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi“.

U sudskoj praksi postoji mišljenje da blagovremeno zaustavljanje pred svakom preprekom koju vozač pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi treba shvatiti kao lični stav i procenu  vozača u odnosu na brzinu kojom se kreće, to jest da li je znao ili je bio dužan da zna da može na takvu prepreku da naiđe, i da li će pod takvim okolnostima i sa takvom brzinom moći blagovremeno da se zaustavi ispred prepreke. Treba dodati i to da blanketna dispozicija daje samo opšti okvir krivičnog dela, odnosno delimično određuje elemente krivičnog dela (tj. samo neka posebna obeležja njegovog bića), dok za ostale elemente koji detaljnije određujunjegovo biće, ova dispozicija upućuje na druge propise gde se ti elementi (posebna obeležja) mogu naći.

Blanketna krivična dela, na neki način, predstavlja poseban oblik upućujuće dispozicije, s’ tom razlikom što upućujuća dispozicija sadrži neka posebna obeležja koja čine biće određenog krivičnog dela, dok za druga obeležja bića tog dela upućuje na neki drugi propis koji je sadržan u krivičnom zakonu (zakoniku) a ne u nekom vankrivičnom zakonu.

Treba napomenti da u praksi preovladava shvatanje da je kod krivičnih dela sa blanketnom dispozicijom neophodno potrebno da se u krivičnom postupku, u svakom konkretnom
slučaju, rasvetli i utvrdi da li je inkriminisano postupanje suprotno materijalnopravnom propisu ( tj. propisu vankrivičnog matičnog zakona) na koji se poziva blanketna dispozicija. A to iz razloga, jer od odgovora na ovo pitanje zavisi i samo postojanje
krivičnog dela ove vrste.
Postoji pitanje: da li i gde treba navesti podatke o mateterijalnopravnom propisu na koji upućije blanketna dispozicija (tj. da li samo u obrazloženju optužnice i presude ili u njihovim dispozitivima i obrazloženjima), shvatanja se dijametralno razilaze. I naravno, iz tih različitih shvatanja proizašla je očiglednaneujednačenost pravosudne prakse koja se ogleda u tome da se negde materijalnopravni propisi vankrivične (nekrivične) prirode koji dopunjuju blanketnu dispoziciju navode samo u obrazloženjima optužnica i presuda, a negde i u dispozitivima optužnih akata i presuda i u njihovim obrazloženjima.

U smislu zahtevu za konkretizacijom krivičnog dela, koji proizilazi iz odgovarajuće odredbe Zakonika o krivičnom postupku, je udovoljeno samo onda ako se, pored
ostalog, identifikuje i konkretizuje norma sadržana u vankrivičnom materijalnom propisu koji dopunjava blanketnu dispoziciju, budući da od toga zavisi ocena da li je
ostvareno biće krivičnog dela koje je u pitanju. Pri tome se ističe da pravnotehnički osnov i okvir za rešavanje konkretne krivične stvari u krivičnom postupku predstavljaju podaci koji se o krivičnom delu daju u optužnom aktu, te da o krivičnoj stvari sud
rešava izrekom a ne obrazloženjem presude. Samo ova okolnost je dovoljna da se ne prihvati stav po kome je udovoljeno zahtevu za konkretizacijom krivičnog dela sa blanketnom dispozicijom, ako se materijalnopravni propis koji dopunjava dispoziciju ovog krivičnog dela navede samo u obrazloženjpresude. Manjkavost pomenutog stava je
još očiglednija, ako se uzme u obzir činjenica da propisi koji uređuju krivični postupak predviđaju i presude bez obrazloženja (npr. u skraćenom postupku) ali, isto tako, može se da i optužini predlog nema obrazloženje.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”–Redakcija Profi Sistema Com-a.

Izvor: Redakcija Profi Sistema