Nova krivična dela za koja se primenjuje Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016) stupa na snagu od 2. decembra 2016. god.

Razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o oduzimanju imovine iz krivičnog dela, prema njegovom predlagaču, sastoje se u sledećem:

1. neophodnost proširenja njegove primene za određena krivična dela.

2. potreba poboljšanja efikasnosti sudskog postupka za privremeno oduzimanje imovine, ukidanjem prigovor kao pravnog sredstva protiv rešenja suda kojim se odlučuje po zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine, odnosno zadržavanjem samo žalbe.

3. preciziranje i dodavanje određenih nadležnosti Jedinici za finansijsku istragu i Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom, u cilju efikasnijeg postupanja ovih organa u fazi otkrivanja imovine proistekle iz krivičnog dela, obavljanju poslova međunarodne saradnje, kao i upravljanja privremeno oduzetom imovinom.

Član 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, uređuje za koja krivična dela se odredbe ovog zakona primenjuju. Prema stavu Apelacionog suda u Beogradu „…za pokretanje i vođenje postupka za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, objektivni uslov predstavlja činjenica da se prema okrivljenom vodio krivični postupak za neko od krivičnih dela navedenih u članu 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela“. (Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž2 Po1 123/2014 od 31. marta 2014. god.).

Izmenama je proširena primena zakona za sledeća krivična dela[1]:

• teško ubistvo iz člana 114. tač. 4) i 5) Krivičnog zakonika (u daljem tekstu: KZ),
• dela protiv intelektualne svojine (član 199. stav 3. i član 201. stav 2. KZ),
• kvalifikovani oblik krivičnog dela neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga (član 233. stav 3. KZ),
• prouzrokovanje stečaja (član 235. KZ),
• kvalifikovani oblik krivičnog dela nedozvoljena trgovina (član 243. KZ).

Kada je u pitanju krivično delo teško ubistvo, primena Zakona proširena na ovo delo kada je isto izvršeno lišenjem života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe i lišenjem života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda.

U pogledu dela protiv intelektualne svojine, proširenje se odnosi na kvalifikovani oblik krivičnog dela  neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava, koje postoji kada se delo iz stava 1. i 2. člana 199. KZ, učini u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog.

U relevantnom delu član 199. KZ glasi:

„(1) Ko neovlašćeno objavi, snimi, umnoži, ili na drugi način javno saopšti u celini ili delimično autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju, računarski program ili bazu podataka,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko stavi u promet ili u nameri stavljanja u promet drži neovlašćeno umnožene ili neovlašćeno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, računarskog programa ili baze podataka.

(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog,

učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

…“

Drugo delo protiv intelektualne svojine na koje se proširuje primena zakona je kvalifikovani oblik povreda pronalazačkog prava, kada je izvršenjem osnovnom oblika dela, iz stava 1. člana 201. KZ, pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion dinara.

U relevantnom delu član 199. KZ glasi:

„(1) Ko neovlašćeno proizvodi, uvozi, izvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet, skladišti ili koristi u privrednom prometu proizvod ili postupak zaštićen patentom,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

…“

Kada su u pitanju dela protiv privrede, izmenama je obuhvaćeno delo neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga, i to njegov kvalifikovani oblik iz stava 3. član 233. KZ (organizovanje mreže preprodavaca ili posrednika ili pribavljanje imovinske koristi koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara).

Dalje, primena zakona proširena je za delo prouzrokovanje stečaja iz člana 235. KZ i to kako njegov umišljajni, tako i nehatni oblik.

Proširenje primene odnosi se i za kvalifikovani oblik dela nedozvoljena trgovina iz stav 4. član 243. KZ (organizovanje mreže preprodavaca ili posrednika ili je postizanje imovinske koristi koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara).

[1] U „Sl. glasniku RS“, br. 94/2016, objavljene su i izmene i dopune Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005,… i 108/2014), kojima je u celosti izmenjena GLAVA DVADESET DRUGA, KRIVIČNA DELA PROTIV PRIVREDE. Ova izmena se primenjuje od 1. marta 2018. god, te se izmene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016), u pogledu proširenja primene ovog zakona za određena dela protiv privrede, odnose na stanje pre izmena KZ-a iz Sl. glasnika RS“, br. 94/2016.