Novi pravni okvir za borbu protiv korupcije

Saradnja državnih organa u borbi protiv korupcije nije na zavidnom nivou. Takvu sliku bi, kažu u Ministarstvu pravde, trebalo da popravi usvajanje novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije (važeći zakon).
Nacrtom zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije predviđeno je osnivanje odeljenja tužilaštva, policije i suda specijalizovanih za otkrivanje i procesuiranje korupcije. Planirano je da njihova sedišta budu u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Biće to posao za specijalizovane policajce i tužioce, ali i za druge državne organe. Poreska uprava, Narodna banka, Carina, Agencija za privatizaciju, katastar, Direkcija za imovinu, Fondovi za penziono i zdravstveno osiguranje, Uprava za javne nabavke. Te institucije imaće službenike za vezu sa tužilaštvom i obavezu da u roku od nekoliko sati ili dana obezbede informacije neophodne za vođenje postupka.

Radomir Ilić iz Ministartsva pravde kaže da ukoliko je tužiocu potrebna hitna neka informacija iz poreske uprave on bi je u našem sadašnjem sistemu mogao čekati čak i po nekoliko meseci, a to ne zato što neko ne želi da je da ili slično već zato što nažalost državni organi nisu na onom stepenu organizacije kako je to nametnuo kriminal 21. veka.
Tužioci će moći da osnuju i službu finansijske forenzike koja će im pomoći u analizi tokova novca. Nacrtom zakona ostavljena im je i mogućnost formiranja ad-hok ili stalnih udarnih grupa.

“Ad-hok je ona koja bi se samo bavila jednim predmetom i institucionalno okupljala više organa koji su bitni za otkrivanje svih onih činjenica, a isto tako i za razmenu informacija, dok bi se stalna udarna grupa mogla baviti nekom kriminalnom pojavom kao što su droga, trgovina ljudima”, kaže Ilić.

U Transparentnosti kažu da nacrt zakona nije obuhvatio korupciona krivična dela iz zakona o finansiranju političkih aktivnosti i neprijavljivanje imovine i da nije otklonio neke nelogičnosti.

Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala i dalje će se baviti slučajevima korupcije u koje su umešani visoki funkcioneri, ali i dalje ostaju izuzeci.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija rekao je da nisu pokriveni narodni poslanici ili predsednik republike, a jesu članovi vlade, direktori javnih preduzeća, pomoćnici ministara.
“Takođe bi trebalo razmisliti i o tome da se pod nadležnost ovog tužilaštva uključe još neki funkcioneri na drugim nivoima vlasti – recimo gradonačelnici ili članovi vlade Vojvodine”, kaže Nenadić.

Pravnici ocenjuju da je specijalizacija policajaca i tužilaca za borbu protiv korupcije dobra i korisna posebno u slučajevima težih oblika tog krivičnog dela.

Milan Škulić sa Pravnog fakulteta rekao je da ne treba očekivati neka čuda jer brzina postupka zavisi od mnogo okolnosti kako od kvaliteta zakonskog okvira, a to je u ovom slučaju najviše zakonik o krivičnom postupku koji nije baš idealan.

„Zakonik ima puno anomalija koje dosta usporavaju postuopak, a tako dakle i od nekog opšteg društvenog ambijenta u vezi sa disciplinom u postupku i niz nekih faktora koji mogu da deluju kao otežavajuići faktori za brzi krivični postupak”, naveo je Škulić.

U Ministarstvu pravde očekuju da će zakon biti usvojen na jesen i da bi novi sistem mogao da profunkcioniše početkom sledeće godine.

Izvor: RTS.