Novine koje donosi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti

U „Sl. glasniku RS“ br. 96/2015 objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti (u daljem tekstu: Zakon), koji se primenjuje od 04. decembra 2015. godine.

Zakon je donet po hitnom postupku, kako bi se izbegle eventualne štetne posledice za funkcionisanje zdravstvene službe, kao i celokupnog zdravstvenog sistema Republike Srbije. Njime se, kako je izneto u predlogu zakona, unapređuje kvalitet zdravstvene zaštite i doprinosi dodatnom unapređenju prava pacijenata.

Reč je o značajnim izmenama koje se odnose na zdravstvene radnike, u pogledu obavljanja pripravničkog staža i izdavanja, obnavljanja i oduzimanja odobrenja za samostalni rad (u daljem tekstu: licenca), a koje zavređuju komentar i kratak prikaz kako bi se svi zainteresovani subjekti blagovremeno informisali o njihovoj sadržini.

Propisivanje šta sve može biti predmet prometa u apoteci iz nadležnosti komore prelazi u nadležnost ministarstva koje će opštim aktom urediti ovo pitanje, s obzirom da vrši kontrolu rada i propisuje uslove za rad apoteka.

Izvršeno je preciziranje pojma zdravstvenog radnika, kroz novododati član 171a, tako da su ovim pojmom obuhvaćeni i nastavnici ili saradnici fakulteta zdravstvene struke koji izvode nastavu iz kliničkih predmeta u zdravstvenoj ustanovi u skladu sa propisima o visokom obrazovanju, kao i nastavnici odnosno saradnici fakulteta zdravstvene struke koji ne izvode nastavu iz kliničkih predmeta, a pružaju zdravstvenu uslugu u zdravstvenim ustanovama. Istim članom uređen je i način pružanja zdravstvenih usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja od strane ovih lica, za potrebe osiguranih lica u zdravstvenim ustanovama; zatim, da se sporazumom zaključenim između zdravstvene ustanove iz Plana mreže, fakulteta zdravstvene struke i RF za zdravstveno osiguranje uređuju međusobna prava i obaveze u vezi sa pružanjem zdravstvenih usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Izmenjene su odredbe koje se odnose na trajanje pripravničkog staža, u skladu sa kojima pripravnički staž za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom sada traje 6 meseci (ranije je to bilo 12 meseci), dok je trajanje pripravničkog staža za zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom ostalo nepromenjeno (12 meseci). Izmenjeni član više ne sadrži odredbu kojom se definiše trajanje pripravničkog staža za doktore medicine (6 meseci).

Razlog tome je što su programi osnovnih studija na fakultetima odgovarajuće struke, usklađeni sa evropskim direktivama i sadrže obaveznu praksu na završnoj godini osnovnih studija, odnosno studenti u tom periodu već obavljaju deo programa obaveznog pripravničkog staža.

Najznačajnije izmene izvršene su u delu Zakona koji se odnosi na „Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalni rad“ (licenca):

• Utvrđena je obaveza ministra, da između ostalog, propisuje uslove za polaganje licencnog ispita, način polaganja ispita, obrazovanje komisije;
• Zdravstveni radnik koji ne ispunjava uslove za obnavljanje licence dužan je da podnese zahtev za polaganje licencnog ispita nadležnoj komori u roku od 60 dana pre isteka licencne godine, odnosno licencnog perioda. Pri tom, novina je da zdravstveni radnik koji ne dobije, odnosno ne obnovi licencu, više neće moći uopšte da obavlja zdravstvenu delatnost (ni pod nadzorom drugog zdravstvenog radnika) u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi. Radi se o vrlo značajnoj izmeni jer prema ranijem zakonskom rešenju, zdravstveni radnik nije mogao da obavlja samostalni rad do dobijanja, odnosno obnavljanja licence, ali je to mogao pod nadzorom zdravstvenog radnika koji je dobio, odnosno obnovio licencu nadležne komore, a koga je određivao direktor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač privatne prakse;

• Prilikom obnavljanja licence zdravstveni radnik je dužan da uz zahtev podnese ili dokaz o sprovedenom postupku kontinuirane edukacije, ili dokaz o položenom licencnom ispitu, kao i dokaz o stručnoj osposobljenosti za nastavak rada u svojoj struci. Prethodno zakonsko rešenje je iziskivalo samo podnošenje dokaza o sprovedenom postupku kontinuirane edukacije, kao i dokaz o stručnoj osposobljenosti za nastavak rada u svojoj struci, dok je sada taj uslov alternativno postavljen (ili dokaz o sprovedenom postupku kontinuirane edukacije ili dokaz o položenom licencnom ispitu). U predlogu Zakona izostalo je obrazloženje ovog zakonskog rešenja, tako da smo izneli naše tumačenje predmetne odredbe;

• Brisanjem stava 2. člana 198. ukinuta je mogućnost obavljanja bilo kakvih poslova od strane zdravstvenog radnika kome je trajno oduzeta licenca (ni pod nadzorom) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi. Reč je vrlo značajnoj izmeni u odnosu na prethodno zakonsko rešenje kojim je ova mogućnost bila dozvoljena. Efekti ovakvog zakonskog rešenja su dvostruki. Najpre, time se štite interesi samih pacijenata, i sa druge strane, postiže se preventivni efekat kojim se deluje na sve zdravstvene radnike da savesno, stručno i revnosno vrše poverene poslove, kako bi izbegli moguće teške posledice u vidu trajnog oduzimanja licence, što im svakako nije u interesu.