Pravni Portal meni

profi sistem com

Novi ZIO

Objavljena odluka o neustavnosti odredbi o posledicama upisa u registar novčanih kazni

Objavljena odluka o neustavnosti odredbi o posledicama upisa u registar novčanih kazni

U „Sl. glasniku RS“, br. 98/2016 objavljena je Odluka Ustavnog suda, broj IUz-367/2013, kojom je utvrđeno da odredbe člana 336. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 65/13 i 13/16) nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Ustavni sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji preduzetih na osnovu odredaba navedenog Zakona. (predmet IUz-367/2013).

Odredbe člana 336. prestale su da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Sl. glasniku RS“, br. 98/2016, odnosno 8. decembra 2016. godine.

Predmet uređenja i izmene člana 336.

Naime, članom 336. uređene su posledice upisa u registar novčanih kazni.

Ovaj član izmenjen je u celosti Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 13/2016) koji je stupio na snagu 27. februara 2016. god.

Pre navedenih izmena ovaj član je glasio:

U svrhu naplate izrečene novčane kazne, troškova postupka, i drugih dosuđenih novčanih iznosa koji su evidentirani u registru novčanih kazni, kažnjenom licu dok u potpunosti ne izmiri dugovani iznos neće se dozvoliti:

1) izdavanje dozvola ili uverenja za čije su izdavanje nadležni organi uprave, osim onih koja se odnose na lični status;

2) povraćaj oduzetih ličnih i drugih dokumenata koja su oduzeta po osnovu člana 199. ovog zakona;

3) registracija, odnosno promena registracije pravnog lica ili registracija preduzetničke delatnosti koje podrazumevaju promenu PIB.

Nakon izmena objavljenih u “Sl. glasniku RS”, br. 13/2016 ovaj član je glasio:

U svrhu naplate izrečene novčane kazne, troškova postupka i drugih dosuđenih novčanih iznosa koji su evidentirani u registru novčanih kazni, kažnjenom licu dok u potpunosti ne izmiri dugovani iznos neće se dozvoliti:

1) izdavanje vozačke dozvole i probne vozačke dozvole;

2) izdavanje potvrde o registraciji, saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice, potvrde o privremenoj registraciji vozila i privremenih registracijskih tablica;

3) odjava vozila.

Posebnim zakonom može se predvideti i privremeno uskraćivanje izdavanja ili produženja važnosti drugih dozvola i dokumenata.

Ne može se uskratiti izdavanje ili produženje važnosti dozvola i dokumenata kojim bi se ugrozilo ostvarivanje Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, zdravlje i bezbednost ljudi, životna sredina ili imovina većeg obima.

Dakle, ovim izmenama precizirano je da će se posledice upisa u registar po ovom zakonu odnositi na izdavanje i produženje važnosti vozačke dozvole, izdavanje i produženje važnosti saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice, kao i na odjavljivanje vozila.

Takođe, prema obrazloženju predloga ovih izmena, razlog za donošenje ovog zakona predstavlja i činjenica da je više od polovine učinjenih prekršaja iz oblasti bezbednosti saobraćaja, te da će se primenjivanjem posledica upisa na izdavanje dokumenta vezanih za saobraćaj najbolje ostvariti svrha ove odredbe, odnosno poboljšati efikasnost naplate novčanih kazni.

Precizirano je i pod kojim uslovima je moguće drugim zakonom predvideti i privremeno uskraćivanje izdavanja ili produženja važnosti drugih dozvola i dokumenata, kao i da se ne može se uskratiti izdavanje ili produženje važnosti dozvola i dokumenata kojim bi se ugrozilo ostvarivanje ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, zdravlje i bezbednost ljudi, životna sredina ili imovina većeg obima.

Između ostalog u Odluci Ustavnog suda, broj IUz-367/2013,  kojom su odredbe člana 336. Zakona o prekršajima utvrđene kao neustavne je navedeno:

Ustavni sud nalazi da je svrha registra neplaćenih novčanih kazni da se kroz pouzdan sistem praćenja novčanih kazni osigura njihovo plaćanje, time što prekršajni sud po službenoj dužnosti prati izvršenje i stimuliše naplatu tih kazni i novčanih iznosa. U obrazloženju Predloga zakona iz 2016. godine navedeno je da će se preciziranjem posledice upisa u registar novčanih kazni i primenjivanjem posledica upisa na izdavanje dokumenta vezanih za saobraćaj, poboljšati efikasnost naplate novčanih kazni, s obzirom na to da je više od polovine počinjenih prekršaja iz oblasti bezbednosti saobraćaja.“…

…Ustavni sud je ocenio da ograničenje propisano odredbama člana 336. Zakona (iako privremeno i uvedeno zakonom) i opravdano potrebom zaštite legitimnog cilja u javnom interesu (efikasnija naplata prekršajnih novčanih sankcija) nije neophodno u demokratskom društvu, odnosno da država i bez propisivanja ovog ograničenja ima druga efikasna sredstva za naplatu svih novčanih obaveza povodom učinjenih prekršaja, te da se ovakvim propisivanjem ne postiže pravična ravnoteža (balans) između zahteva opšteg interesa (za naplatu prekršajne kazne i drugih troškova postupka) i zahteva zaštite prava i interesa lica koje zahteva izdavanje i produženje važnosti određenih dozvola, potvrda i drugih dokumenata i za čije izdavanje to lice ispunjava (matičnim) zakonom propisane uslove. Naime, time što je osporenim odredbama Zakona obavezan nadležni organ da odbije izdavanje vozačke dozvole i probne vozačke dozvole, izdavanje potvrde o registraciji, saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice, potvrde o privremenoj registraciji vozila i privremenih registracijskih tablica, odjavu vozila, ukoliko je uvidom u registar novčanih kazni utvrdio da podnosilac, kao kažnjeni u prekršajnom postupku, nije u potpunosti izmirio izrečenu novčanu kaznu, troškove postupka i druge dosuđene novčane iznose, evidentirane u registru novčanih kazni, Ustavni sud nalazi da je propisan novi, dodatni uslov za izdavanje navedenih dokumenata samo za prekršajno kažnjeno lice, pa Sud nalazi da takvo propisivanje nije u skladu sa odredbama člana 21. Ustava, prema kojima su svi pred Ustavom i zakonom jednaki. Drugim rečima, zakonsko rešenje iz člana 336. Zakona, po nalaženju Ustavnog suda, predstavlja novu – „dodatnu kaznu” za prekršajno kažnjeno lice, koja se ne može dovesti u neposrednu vezu sa Zakonom propisanom svrhom kažnjavanja, odnosno da je uvedena i još jedna kaznena mera u nizu, i to jedino prema određenoj kategoriji lica koja dobrovoljno ne izvršavaju odluke prekršajnih sudova.“…

…time što Zakonom propisana rešenja iz stava 1. člana 336. za izdavanje dozvola, potvrda i dokumenata nisu vezana za oblast na koju se izrečena prekršajna kazna odnosi (bezbednost saobraćaja), one prevazilaze svrhu koja se želi postići naplatom novčane kazne i obim neophodan da se ustavna svrha ograničenja zadovolji bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava koju dozvoljava član 20. Ustava. Sud smatra da se ograničenjima za izdavanje dozvola, potvrda i dokumenata propisanih stavom 1. člana 336. Zakona prekršajno kažnjena lica koja poseduju vozilo, imaju saobraćajnu, vozačku dozvolu i sl. objektivno dovode u neravnopravan položaj u odnosu na prekršajno kažnjena lica koja nisu vlasnici vozila, odnosno koja nemaju vozačku ili saobraćajnu dozvolu, za šta, po oceni Suda, nema legitimnog i razumnog opravdanja da ta lica Zakonom budu stavljena u drugačiji položaj u odnosu na ostala kažnjena lica, te da su iz tog razloga osporene odredbe Zakona nesaglasne odredbama člana 21. Ustava o jednakosti svih pred Ustavom i zakonom.“…

Ustavni sud je inače, u svojoj dosadašnjoj praksi, u više svojih odluka razmatrao obim i svrhu ograničenja osnovnih ljudskih prava i sloboda propisanih pojedinim odredbama zakona, a koje su od značaja i za rešavanje ustavnosudskog spora u ovom predmetu. Tako je, primera radi, u Odluci IUz-1503/2010 od 8. aprila 2013. godine („Službeni glasnik RS”, broj 32/13), oslanjajući se, pri tome, na svoje već zauzete stavove, izražene u odlukama IU-216/2004 („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) i IUz-225/2005 („Službeni glasnik RS”, broj 57/12), kojima je Ustavni sud izvršio sveobuhvatnu analizu Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda zajemčenog prava na imovinu, sa stanovišta navedenim aktima predviđenih uslova za „dozvoljeno mešanje države” u ovo pravo, Ustavni sud utvrdio da odredbe člana 270. st. 3. i 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 53/10 i 101/11) nisu u saglasnosti sa Ustavom. Naime, Sud je i tada stao na stanovište da i osporenim odredbama navedenog Zakona „propisano ovlašćenje nadležnog organa da ne izvrši upis u registar vozila, odnosno da ne izda registracionu nalepnicu podnosiocu zahteva za vozilo koje ispunjava sve zakonom propisane uslove, osim uslova da sam podnosilac nema neizmirene novčane obaveze po osnovu izvršenih prekršaja ili krivičnih dela propisanih ovim zakonom, ima, po shvatanju Suda, u suštini značenje propisivanja uslova kojim se ograničava pravo vlasnika motornog vozila da (upisom u registar, odnosno dobijanjem registracione nalepnice) svoju stvar, motorno vozilo, koristi za namenu za koju ga je pribavio, odnosno da učestvuje u saobraćaju na putu”. U ovoj odluci, Ustavni sud je, takođe, konstatovao da „imajući u vidu da osporene odredbe Zakona imaju značenje očiglednog ograničenja Ustavom zajemčenog prava na imovinu, a polazeći od Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda predviđene zaštite tog prava, te izgrađenih stavova Suda u pogledu uslova pod kojima je „mešanje države” u pravo na mirno uživanje imovine dozvoljeno, Ustavni sud je našao da osporene odredbe Zakona zbog svoje nepreciznosti i nepotpunosti nisu u funkciji obezbeđivanja vladavine prava i jednakosti svih pred zakonom”.

Shares
3 proizvoda po ceni 1
Profi Sistem baner