Obrada podataka o ličnosti kojim raspolažu telekomunikacioni operatori i obaveza dostavljanja Kreditnom birou

Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom vesti o dostavljanju podataka klijenata telekomunikacionih operatora kreditnom birou obraća se, tražeći komentar i mišljenje veći broj predstavnika medija i građana.

S tim u vezi Poverenik obaveštava javnost da je njegov stav o nameravanoj obradi podataka odranije poznat i da su o njemu telekomunikacioni operatori obavešteni još krajem prošle godine.

Ustav Republike Srbije u članu 42. jemči zaštitu podataka o ličnosti i određuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. Zakonom je uređeno da je za bilo kakvu obradu podataka o ličnosti potreban pravni osnov. Pravni osnov za obradu podataka o ličnosti može biti ovlašćenje sadržan u nekom zakonu ili pristanak lica čiji se podaci obrađuju.

Obada podataka o ličnosti u Kreditnom birou nije regulisana zakonom, pa tako ne postoji ni obaveza telekomunikacionih operatora da podatke o svojim klijentima dostavljaju Kreditnom birou radi procene njihovog boniteta. Budući da ne postoji pravni osnov u zakonu, pravni osnov za njihovu obradu može biti samo pristanak lica.

Da bi se taj pristanak smatrao valjanim pravnim osnovom za obradu podataka o ličnosti, izjavljena volja mora ispunjavati određene uslove. Pre svega, izjava volje mora biti slobodno data, tj. ne sme biti data pod pretnjom, prevarom, prinudom ili u zabludi. Mora biti posebna, tj. data za tačno određenu svrhu i informisana, što znači da lice koje daje saglasnost mora da zna ko je rukovalac podataka, koje vrste podataka obrađuje, u koje svrhe, na koji način će se podaci koristiti, koliko dugo će se čuvati podaci itd. Način informisanja lica čiji se podaci obrađuju mora biti jasan, razumljiv i nedvosmislen, tako da i lice koje je potpuni laik i nema nikakva znanja iz delokruga rada rukovaoca podacima, može razumeti sve što je od značaja za njegovu odluku da li će pristati da se njegovi lični podaci obrađuju. Informacije moraju biti date direktno licu čiji se podaci obrađuju. Upućivanje od strane rukovaoca da su uslovi za obradu podataka dostupni na nekom javnom mestu (na oglasnoj tabli, na internetu i sl.) nije dovoljno.

Na kraju, i u vezi sa konkretnim slučajem i nezavisno do njega, Poverenik još jednom ponavlja svoj stav da bi (imajući u vidu vrstu, obim i broj podataka o ličnosti koji se inače obrađuju u kreditnom birou, te izuzetno veliki broj lica čiji se podaci obrađuju, a pri tom uzimajući u obzir svrhu obrade podataka u njemu (provera solventnosti lica koja uzimaju kredit i koja se zadužuju u bankama, lizing kućama, sprečavanje prevara i sl.), legitiman interes različitih privrednih subjekata da se vrši takva obrada, kao i širi društveni interes) obrada podataka o ličnosti u Kreditnom birou morala da bude uređena zakonom, uključujući i eventualnu obradu podataka koju bi teleoperatori omogućili o svojim klijentima.

Izvor: sajt Poverinaka informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – http://www.poverenik.rs