Odluka Ustavnog suda kao izvršna isprava

Da li odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete predstavlja izvršnu ispravu u smislu odredbe člana 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju?

Odredbom člana 7. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće i da se način i postupak izvršenja odluka Ustavnog suda uređuje ovim zakonom.

Ranijim odredbama članova 89. i 90. Zakona o Ustavnom sudu, bio je propisan način i postupak izvršenja odluke Ustavnog suda donete u postupku po ustavnoj žalbi, pa je stavom 3. člana 89. bilo propisano da je odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete ili otklanjanja drugih štetnih posledica pred nadležnim organom, u skladu sa zakonom, dok je članom 90. bilo propisano da se pravo na naknadu štete određenu u odluci Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba ostvaruje podnošenjem zahteva Komisiji za naknadu štete, a u slučaju da Komisija ne usvoji zahtev ili ne donese odluku, podnosilac ustavne žalbe je mogao kod nadležnog suda da podnese tužbu za naknadu štete.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 99 od 27.12.2011. godine, a koji je stupio na snagu 04.01.2012. godine, izmenjena je odredba člana 89. stav 3. tako da glasi:

„Odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud će odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen,“ dok je član 90. brisan u celini. Prelaznom odredbom člana 40. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, propisano je da će se zahtevi za naknadu štete podneti Komisiji iz člana 90. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, do dana stupanja na snagu ovog zakona, rešiti u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zakonom o dopuni Zakona o Ustavnom sudu koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 103 od 14.12.2015. godine, a na snazi je od 22.12.2015. godine, dopunjena je odredba člana 89. stav 3. tako da glasi:

„Odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud će odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen, s tim što Ustavni sud, kada je zahtev usvojen, određuje u odluci organ koji je obavezan da isplati naknadu materijalne ili nematerijalne štete i određuje rok od četiri meseca od dana dostavljanja odluke tom organu u kome on dobrovoljno može da plati naknadu štete. Postupak za prinudno izvršenje naknade materijalne, odnosno nematerijalne štete može početi tek ako naknada materijalne, odnosno nematerijalne štete ne bude dobrovoljno plaćena u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke.“

Odredbom člana 13. tačka 7. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da je izvršna isprava „druga isprava koja je zakonom određena kao izvršna isprava.“

Iz citiranih odredaba proizlazi da odluka Ustavnog suda doneta u postupku po ustavnoj žalbi, kojom je usvojen zahtev za naknadu štete jeste izvršna isprava u smislu člana 13. tačka 7. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer je poseban zakon – Zakon o Ustavom sudu određuje kao takvu, pa je za postupak prinudnog izvršenja nadležan sud.

S obzirom na sadržinu stav 3. člana 89. Zakona o ustavnom sudu (na snazi od 22.12.2015. godine) jasno je da odluka Ustavnog suda kojom se usvaja zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete ispunjava uslov podobnosti izvršne isprave za izvršenje primenom člana 17. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer su u njoj naznačeni izvršni poverilac (podnosilac ustavne žalbe), izvršni dužnik (organ koji je obavezan na isplatu), predmet obaveze (isplata naknade štete), kao i rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze (četiri meseca od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku).

Takođe, u periodu važenja odredbe člana 89. stav 3. prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 99 od 27.12.2011. godine, dakle, u periodu od 04.01.2012. godine do 22.12.2015. godine, odluke Ustavnog suda kojima je utvrđeno pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete, predstavljaju izvršnu ispravu u smislu člana 13. tačka 7. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a i ispunjavaju uslov podobnosti izvršne isprave u smislu člana 17. tog zakona, zato što se iz izreka tih odluka izvodi nedvosmislen zaključak da je izvršni poverilac podnosilac ustavne žalbe, a izvršni dužnik organ na čiji teret ili iz čijih sredstava će se isplatiti naknada štete u označenoj visini, što predstavlja predmet obaveze. U ovim odlukama nije naveden rok za dobrovoljno izvršenje, ali prema članu 17. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ako u odluci, kao izvršnoj ispravi, nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok iznosi tri dana od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku. Stoga i odluke Ustavnog suda donete u navedenom periodu ispunjavaju uslov podobnosti za izvršenje, pa je i za njihovo prinudno izvršenje nadležan sud.

Ovaj pravni stav zauzet je i na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 31. maja 2016. godine.

Izvor: Redakcija “Profi Sistema”.