Pravni Portal meni

profi sistem com

ZOSOV

Početak rada posebnih odeljenja sudova, javnih tužilaštava i policije za suzbijanje korupcije i primena novih krivičnih dela protiv privrede

Početak rada posebnih odeljenja sudova, javnih tužilaštava i policije za suzbijanje korupcije i primena novih krivičnih dela protiv privrede

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 94/2016 od 24. novembra 2016. godine, primeniće se počev od 01.marta 2018.godine. Istovremeno počinje primena i Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 94/2016 od 24. novembra 2016. godine.

Prema odredbama čl.13-27. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije :

Nadležni organi za suzbijanje korupcije

Za postupanje u predmetima krivičnih dela:

3) protiv službene dužnosti (čl. 359. i čl. 361. do 368. Krivičnog zakonika) i krivično delo davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem (član 156. Krivičnog zakonika);

4 protiv privrede (čl. 223, 223a, 224, 224a, 227, 228, 228a, 229, 230, 231, 232, 232a, 233, člana 235. stav 4, čl. 236. i 245. Krivičnog zakonika);

6) protiv državnih organa (član 322. st. 3. i 4. i član 323. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika) i krivična dela protiv pravosuđa (čl. 333. i 335, član 336. st. 1, 2. i 4. i čl. 336b, 337. i 339. Krivičnog zakonika), ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 5) ovog člana, nadležni su:

1) posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije;

2) Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije;

3) posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije.

Posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije 

Za postupanje u predmetima povodom navedenih krivičnih dela, nadležna su viša javna tužilaštva u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu u kojima se obrazuju posebna odeljenja za suzbijanje korupcije.

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Beogradu.

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Kragujevcu.

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Nišu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Nišu.

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Novom Sadu.

Rukovođenje, upućivanje i koordinacija rada posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije

Radom posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, rukovodi rukovodilac odeljenja koga postavlja viši javni tužilac.

Rukovodilac odeljenja i zamenici javnog tužioca postavljaju se, raspoređuju, odnosno upućuju u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije iz reda zamenika javnih tužilaca.

Prilikom postavljenja rukovodioca odeljenja, odnosno raspoređivanja ili upućivanja zamenika javnih tužilaca u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, vodi se računa o posedovanju potrebnih stručnih znanja i iskustava iz oblasti borbe protiv privrednog kriminala i suzbijanja krivičnih dela protiv službene dužnosti i korupcije.

Za postavljenje rukovodioca odeljenja, odnosno upućivanje zamenika javnih tužilaca u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije neophodna je saglasnost zamenika javnog tužioca u slučaju da se postavlja, odnosno upućuje iz javnog tužilaštva u kojem nije obrazovano posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.

Koordinaciju rada posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije vrši Tužilac.

U cilju koordinacije rada, Tužilac saziva sastanke, na kojima učestvuju svi rukovodioci posebnih odeljenja, najmanje jednom mesečno.

Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije

Policijske poslove u vezi sa navedenim krivičnim delima obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije.

Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije postupa po zahtevu nadležnog višeg javnog tužioca, u skladu sa zakonom.

U okviru organizacione jedinice nadležne za suzbijanje korupcije odrediće se po jedan policijski službenik kao koordinator svih nadležnih jedinica policije, radi postupanja po zahtevima nadležnog javnog tužioca.

Rokovi, način postupanja i način službene komunikacije posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava i organizacione jedinice nadležne za suzbijanje korupcije uređuju se aktom koji zajedno donose ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove donosi akt kojim bliže uređuje rad i organizaciju organizacione jedinice nadležne za suzbijanje korupcije.

Mesna nadležnost viših sudova

Za postupanje u predmetima navedenih krivičnih dela u prvom stepenu, nadležni su viši sudovi u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, kao prvostepeni.

Viši sud u Beogradu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Beogradu.

Viši sud u Kraljevu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Kragujevcu.

Viši sud u Nišu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Nišu.

Viši sud u Novom Sadu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Novom Sadu.

Posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije

U Višim sudovima u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu obrazuju se posebna odeljenja za postupanje u predmetima za navedena krivičnih dela (u daljem tekstu: posebno odeljenje višeg suda za suzbijanje korupcije).

Radom posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije rukovodi predsednik tog odeljenja.

Predsednika posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije postavlja predsednik višeg suda iz reda sudija raspoređenih na rad u to odeljenje na vreme od četiri godine.

Sudije u posebno odeljenje višeg suda za suzbijanje korupcije raspoređuje predsednik višeg suda, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost.

Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Predsednik višeg suda bliže uređuje rad posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije.

Služba finanskijske forenzike

U Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava iz ovog zakona može se obrazovati služba finansijske forenzike.

Poslove službe finansijske forenzike obavljaju finansijski forenzičari.

Finansijski forenzičar je lice koje pomaže javnom tužiocu u analizi tokova novca i finansijskih transakcija u cilju krivičnog gonjenja.

Finansijski forenzičar je državni službenik koji poseduje posebna stručna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja, a koji je završio i specijalizovanu obuku u Pravosudnoj akademiji iz oblasti krivičnog prava.

Saradnja državnih organa

Službenici za vezu

 Poreska uprava – Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti, Državna revizorska institucija, Republički geodetski zavod, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke moraju da odrede najmanje jednog službenika za vezu, radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka tih organa i organizacija Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnih odeljenja viših javnih tužilaštva za suzbijanje korupcije u cilju krivičnog gonjenja za krivična dela propisana ovim zakonom.

Izuzetno, na zahtev nadležnog javnog tužioca, službenici za vezu moraju biti određeni i u drugim organima i organizacijama.

U slučaju potrebe, službenici za vezu koji imaju status državnog službenika mogu biti privremeno premešteni u Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.

U slučaju iz stava 3. ovog člana premeštaj se vrši na zahtev nadležnog javnog tužioca.

Privremeni premeštaj traje najduže tri godine.

Rešenje o privremenom premeštaju donosi organ iz koga se zaposleni upućuje, uz pismenu saglasnost zaposlenog i nadležnog javnog tužioca.

Udarne grupe

U Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije mogu se formirati udarne grupe, sa ciljem da rade na otkrivanju i gonjenju krivičnih dela koja su predmet rada udarne grupe.

Udarna grupa se obrazuje odlukom Tužioca, odnosno odlukom nadležnog višeg javnog tužioca, po pribavljenoj saglasnosti Republičkog javnog tužioca.

Odlukom o obrazovanju uređuje se sastav udarne grupe, način rada, zadatak, period za koji se obrazuje i druga pitanja od značaja za rad udarne grupe.

Rukovođenje udarnom grupom 

Udarnom grupom koja se obrazuje u Tužilaštvu za organizovani kriminal rukovodi Tužilac ili njegov zamenik.

Udarnom grupom koja se obrazuje u posebnom odeljenju višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije rukovodi javni tužilac, rukovodilac posebnog odeljenja ili zamenik javnog tužioca raspoređen u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.

Sastav udarne grupe

U sastav udarne grupe imenuju se članovi iz reda zaposlenih u državnim i drugim organima, zavisno od predmeta rada utvrđenog odlukom o obrazovanju udarne grupe.

Zaposleni mogu se imenovati u sastav udarne grupe samo uz njihovu saglasnost i saglasnost rukovodioca organa iz kojeg se imenuje zaposleni.

Zaposleni može biti potpuno ili delimično oslobođen obavljanja redovnog posla u državnom i drugom organu u kojem su zaposleni, na osnovu sporazuma nadležnog javnog tužioca i rukovodioca u državnom i drugom organu.

Obuka

Nosioci pravosudnih funkcija koji vrše funkciju u sudovima i javnim tužilaštvima, odnosno njihovim odeljenjima propisanim ovim zakonom, dužni su da pohađaju program stalne obuke koju sprovodi Pravosudna akademija.

Pripadnici policije koji obavljaju poslove i zadatke, u smislu ovog zakona, dužni su da pohađaju program stalne obuke koju sprovodi Pravosudna akademija u saradnji sa drugim institucijama.

Podaci o imovnom stanju i bezbedonosna provera lica 

Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. ovog zakona, dužna su da pre stupanja na funkciju, odnosno rad, dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, u pisanoj formi, potpune i tačne podatke o svojoj imovini i imovini supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu.

Evidentiranje i proveru podataka iz stava 1. ovog člana vrši Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu sa posebnim zakonom.

Bezbednosno proveravanje 

Bezbednosno proveravanje lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz čl. 4. i 13. ovog zakona sprovode ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta zaštite javnog poretka i Bezbednosno-informativna agencija, u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta bezbednosti Republike Srbije.

Bezbednosno proveravanje, na pismeni zahtev rukovodioca državnih organa ili posebnih organizacionih jedinica, može se obaviti bez znanja lica koja se proveravaju, i to pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova.

U zahtevu mora se navesti pravni osnov, svrha i obim proveravanja.

U postupku bezbednosnog proveravanja prikupljaju se i proveravaju podaci u pogledu lica prema kome se sprovodi proveravanje, neophodni da se ostvari svrha bezbednosnog proveravanja.

Bezbednosno proveravanje se vrši obavljanjem razgovora sa građanima, prikupljanjem podataka od pravnih lica, drugih organa vlasti ili uvidom u registre, evidencije, zbirke i baze podataka koji se vode na osnovu zakona, kao i preduzimanjem drugih mera u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

O sprovedenom bezbednosnom proveravanju sačinjava se izveštaj koji se dostavlja državnom organu ili posebnim organizacionim jedinicama koji su uputili zahtev za bezbednosno proveravanje. U izveštaju se ne mogu nalaziti podaci na osnovu kojih bi se otkrile metode i postupci korišćeni u prikupljanju podataka, identifikovali izvori podataka ili pripadnici ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno Bezbednosno-informativne agencije koji su učestvovali u bezbednosnom proveravanju.

Podaci prikupljeni bezbednosnim proveravanjem evidentiraju se, čuvaju i štite u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, a koriste se samo u svrhu za koju su prikupljeni.

Čuvanje tajnih podataka 

Sva lica koja izvršavaju poslove i zadatke u okviru nadležnosti državnih organa u suzbijanju navedenih krivičnih dela dužna su da podatke i saznanja do kojih dođu prilikom obavljanja tih poslova i zadataka čuvaju kao tajne podatke, u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka.

Bez odobrenja nadležnog javnog tužioca ne mogu se javno iznositi podaci iz predistražnog postupka i istrage u postupcima za krivična dela iz člana 2. ovog zakona.

Navedeni podaci su tajni podaci određeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

U dvadeset drugoj glavi (koja je pretrpela najviše izmena i dopuna) Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 94/2016 od 24. novembra 2016. godine, sadržane su definicije sledećih novih ili izmenjeneih krivična dela protiv privrede, koje na ovom mestu zbog svog značaja treba I posebno citirati. Tako, prema navedenim odredbama:

Prevara u obavljanju privredne delatnosti

Član 223.

(1) Ko u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

Prevara u osiguranju

Član 223a

(1) Ko u nameri da od društva za osiguranje naplati ugovorenu sumu, uništi, ošteti ili sakrije osiguranu stvar, pa zatim prijavi štetu,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko u nameri da od društva za osiguranje naplati ugovorenu sumu za slučaj telesnog oštećenja, telesne povrede ili narušenja zdravlja, prouzrokuje sebi takvo oštećenje, povredu ili narušenje zdravlja, pa zatim podnese zahtev osiguravajućem društvu.

(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljenja imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljenja imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Pronevera u obavljanju privredne delatnosti

Član 224.

(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja,

kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti

Član 224a

(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prouzrokuje imovinsku štetu subjektu privrednog poslovanja čije imovinske interese zastupa ili o čijoj imovini se stara,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Krivična dela Poreska utaja i Neuplaćivanje poreza po odbitku neće biti u nadležnosti Posebnih odeljenja.

Član 227.

(1) Odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom

Član 228.

(1) Ko u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se protivno zakonu dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje u naručiocu javne nabavke iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama i time prouzrokuje štetu javnim sredstvima.

(3) Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa javnom nabavkom čija vrednost prelazi iznos od sto pedeset miliona dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(4) Učinilac iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na lažnim podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima, ili da je preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca pre nego što on donese odluku o dodeli ugovora, može se osloboditi od kazne.

Zloupotreba u postupku privatizacije

Član 228a

(1) Ko u postupku privatizacije podnošenjem ponude zasnovane na lažnim podacima, ili dogovaranjem protivno zakonu sa drugim učesnicima u postupku privatizacije ili preduzimanjem druge protivpravne radnje utiče na tok postupka ili donošenje odluke organizacije nadležne za sprovođenje postupka privatizacije,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se službeno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o privatizaciji i time prouzrokuje štetu kapitalu ili umanji imovinu koja je predmet privatizacije.

(3) Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa privatizacijom kapitala ili imovine čija procenjena vrednost prelazi iznos od trista miliona dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

Zaključenje restriktivnog sporazuma

Član 229.

(1) Ko u subjektu privrednog poslovanja zaključi restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja, odnosno vrši podela tržišta,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji ispunjava uslove za oslobađanje od obaveze utvrđenom merom zaštite konkurencije u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, može se osloboditi od kazne.

Primanje mita u obavljanju privredne delatnosti

Član 230.

(1) Ko pri obavljanju privredne delatnosti za sebe ili drugog, neposredno ili posredno, zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili ko primi obećanje poklona ili druge koristi da zaključi ugovor ili postigne poslovni dogovor ili pruži uslugu ili da se uzdrži od takvog delovanja ili kršenjem drugih dužnosti u obavljanju privredne delatnosti na štetu ili u korist subjekta privrednog poslovanja ili drugog pravnog lica za koje ili u kojem radi ili drugog lica,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(2) Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji, posle zaključenja ugovora ili postizanja poslovnog dogovora ili posle pružene usluge ili uzdržavanja od takvog delovanja, za sebe ili drugog zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili prihvati obećanje poklona ili druge koristi,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(3) Primljeni poklon i imovinska korist oduzeće se.

Davanje mita u obavljanju privredne delatnosti

Član 231.

(1) Ko učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist licu da ono pri obavljanju privredne delatnosti, zaključi ugovor ili postigne poslovni dogovor ili pruži uslugu ili se uzdrži od takvog delovanja ili krši druge dužnosti u obavljanju privredne delatnosti na štetu ili u korist subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili na štetu ili u korist drugog pravnog ili fizičkog lica ili ko posreduje pri ovakvom davanju poklona ili druge koristi,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji je dao poklon ili drugu korist na zahtev lica da ono pri obavljanju privredne delatnosti zaključi ugovor, postigne poslovni dogovor, pruži uslugu ili krši dužnost, a delo je prijavio pre nego što je saznao da je ono otkriveno, može se osloboditi od kazne.

(3) Dati poklon i imovinska korist oduzeće se.

Prouzrokovanje stečaja

Član 232.

Ko u subjektu privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica, neracionalnim trošenjem sredstava ili njihovim otuđenjem u bescenje, prekomernim zaduživanjem, preuzimanjem nesrazmernih obaveza, lakomislenim zaključivanjem ugovora sa licima nesposobnim za plaćanje, propuštanjem blagovremenog ostvarivanja potraživanja, uništenjem ili prikrivanjem imovine ili drugim radnjama koje nisu u skladu sa savesnim poslovanjem prouzrokuje stečaj i time drugog ošteti,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Prouzrokovanje lažnog stečaja

Član 232a

(1) Ko u subjektu privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica, u nameri da taj subjekt izbegne plaćanje obaveza prouzrokuje stečaj tog subjekta prividnim ili stvarnim umanjenjem njegove imovine, na način što:

1) celu ili deo imovine subjekta privrednog poslovanja prikrije, prividno proda, proda ispod tržišne vrednosti ili besplatno ustupi;

2) zaključi fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostojeća potraživanja;

3) poslovne knjige koje je subjekt privrednog poslovanja obavezan da vodi po zakonu prikrije, uništi ili tako preinači da se iz njih ne mogu sagledati poslovni rezultati ili stanje sredstava ili obaveza ili ovo stanje sačinjavanjem lažnih isprava ili na drugi način prikaže takvim da se na osnovu njega može otvoriti stečaj,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice za poverioca,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Oštećenje poverilaca

Član 233.

(1) Ko u subjektu privrednog poslovanja, znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, isplatom duga ili na drugi način stavi poverioca u povoljniji položaj i time znatno ošteti drugog poverioca,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Lice iz stava 1. ovog člana, koje znajući da je taj subjekt postao nesposoban za plaćanje, a u nameri da izigra ili ošteti poverioca prizna neistinito potraživanje, sastavi lažni ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom ošteti poverioca,

kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana poveriocu prouzrokovana šteta velikih razmera ili ako je prema oštećenom zbog toga došlo do pokretanja postupka prinudnog poravnanja ili stečaja,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Krivično delo Nedozvoljena proizvodnja neće biti u nadležnosti Posebnih odeljenja.

Krijumčarenje

Član 236.

(1) Ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoružan, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ko se bavi prodajom, rasturanjem ili prikrivanjem neocarinjene robe ili organizuje mrežu preprodavaca ili posrednika za rasturanje takve robe,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3) Roba koja je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.

(4) Prevozno ili drugo sredstvo čija su tajna ili skrovita mesta iskorišćena za prenos robe koja je predmet dela iz stava 1. ovog člana ili koje je namenjeno za izvršenje tih krivičnih dela oduzeće se ako je vlasnik ili korisnik vozila to znao ili je mogao i bio dužan da zna.

Onemogućavanje vršenja kontrole

Član 237.

Ko onemogući organu vršenja kontrole da izvrši uvid u poslovne knjige ili drugu dokumentaciju ili onemogući pregled predmeta, prostorija ili drugih objekata,

Pranje novca

Član 245.

(1) Ko izvrši konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lažno prikaže činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, ili stekne, drži ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ako iznos novca ili imovine iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

(3) Ko učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana sa imovinom koju je sam pribavio kriminalnom delatnošću,

kazniće se kaznom propisanom u st. 1. i 2. ovog člana.

(4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši u grupi,

kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

(5) Ko učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana, a mogao je i bio dužan da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kriminalnom delatnošću,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(6) Odgovorno lice u pravnom licu koje učini delo iz st. 1, 2. i 5. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo, ako je znalo, odnosno moglo i bilo dužno da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren kriminalnom delatnošću.

(7) Novac i imovina iz st. 1. do 6. ovog člana oduzeće se.”.

Prema navodima zakonodavca, data je nova sistematika krivičnih dela protiv privrede, odnosno njihov redosled i grupisanje izvršeno je prema određenim kriterijumima od kojih je najvažniji njihova srodnost. Predlog zakona predviđa 29 krivičnih dela protiv privrede, dok ih prema važećem Krivičnom zakoniku u glavi dvadeset drugoj sada ima 25.

Izmenama i dopunama Zakonika predviđeno je sedam novih krivičnih dela, uz dekriminalizaciju tri postojeća krivična dela u ovoj glavi Krivičnog zakonika. Kod nekih se menja zakonski opis, dok se kod drugih ne predlažu  izmene osim što je promenjen njihov redosled, odnosno mesto u okviru glave.

Vrlo je značajno istaći i to  da je bilo  neophodno izmeniti i precizirati zakonski opis krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica koje je i inače viđeno samo kao prelazno rešenje. Iako razlike u odnosu na ranije krivično delo zloupotrebe službenog položaja (član 359. Krivičnog zakonika), kada je ono obuhvatalo i odgovorno lice kao izvršioca svakako nisu beznačajne (umesto bilo kakve koristi neophodno je sticanje protivpravne imovinske koristi), i iako bi i ovo krivično delo prema opštim pravilima o prividnom idealnom sticaju trebalo da bude supsidijarno u odnosu na druga krivična dela protiv privrede, čini se da ono nije bitno promenilo situaciju u sudskoj praksi. Umesto da bude supsidijarno, ono je u primeni i dalje primarno u slučaju kada su ostvarena obeležja i nekog drugog krivičnog dela. NJegovoj restriktivnijoj primeni nije doprinelo ni teleološko i sistematsko tumačenje  koje bi se oslonilo na činjenicu da je to sada pravo krivično delo protiv privrede, što znači da bi i u konkretnom slučaju trebalo poći od toga da se ovim štite privredni odnosi i da je cilj inkriminacije da obuhvati ponašanja štetna po privredu, a ne i ona koja predstavljaju socijalno adekvatna ponašanja u oblasti privrede. Zato se trajnije rešenje mora tražiti u donekle izmenjenoj inkriminaciji. Osim odustajanja od odgovornog lica kao izvršioca (što je učinjeno i kod skoro svih krivičnih dela protiv privrede) propisan je i tzv. zakonski supsidijaritet. To znači, da primena ove inkriminacije dolazi u obzir samo u slučaju da nisu ostvareni elementi nekog drugog krivičnog dela. Potpuno odustajanje od postojeće inkriminacije bez njene zamene nekom novom, uže postavljenom i sa preciznijim zakonskim opisom predstavljalo bi u ovom momentu radikalan potez zakonodavca za koji nije izvesno da ima realnu podlogu i opravdanje. Iako je jedan od glavnih ciljeva drugačijeg postavljanja i propisivanja krivičnih dela protiv privrede bio i taj da se primena  relativno široko i neodređeno postavljenog zakonskog opisa krivičnog dela iz člana 234. Krivičnog zakonika svede na minimum, nije izvesno da se tim drugim inkriminacijama mogu obuhvatiti sva društveno štetna ponašanja u privredi. Problem predstavlja i to, što je i u praksi potrebno da se u izvesnom prelaznom periodu sve više prelazi na primenu specifičnih inkriminacija koje su primerenije činjeničnom stanju u konkretnom slučaju (npr. poreska utaja), a sve više sužava primena ove opšte inkriminacije. Iako u Krivičnom zakoniku, u glavi protiv privrede, postoji čitav niz krivičnih dela koja se mogu upotrebiti za kvalifikovanje različitih nedozvoljenih ponašanja, i dalje se najčešće koristi krivično delo iz člana 234. Krivičnog zakonika. Praksa ne doživljava ovo krivično delo kao supsidijarno, što je na osnovu pravila o prividnom idealnom sticaju i određenih metoda tumačenja nesporno, već kao glavno delo protiv privrede. Zato je neophodno da se u zakonu izričito predvidi da je ovo krivično delo supsidijarno. Tako bi se ograničila primena navedenog krivičnog dela samo na one slučajeve kada je to zaista nužno, odnosno samo ukoliko kriminalna zona ni jednog drugog krivičnog dela ne može da zašiti privredni sistem.  Značajna izmena u ovoj glavi jeste i dekriminalizacija dva krivična dela. Prvo je zloupotreba ovlašćenja u privredi, a drugo izdavanja čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića, iz razloga što bankama stoje na raspolaganju tehničke i organizacione mogućnosti kojima se može onemogućiti korišćenje kreditnih i debitnih kartica bez pokrića, odnosno može se obezbediti druga vrsta sankcija, tako da krivičnopravna zaštita u tom pogledu nije nužna.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”Redakcija Profi Sistema Com-a.

 

Shares

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Upišite broj * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

ZOUP

Profi Sistem baner