Pojam blanketnih krivičnih dela

Svaka pravna norma pa i krivičnopravne norme (kojima se predviđaju-inkriminišu pojedina Krivična dela) sadrže dva bitna elementa: dispoziciju (tj. Zakonski opis krivičnog dela-biće krivičnog dela) i sankciju ( tj. prinudnu meru koju primenjuje državni aparat za fizičku prinudu). Prema tome, dispozicija je onaj deo krivičnopravnog propisa, norme koji određuje biće, odnosno posebna obeležja određenog (konkretnog) krivičnog dela.

Načini pomoću kojih se vrši određivanje bića pojedinih krivičnih dela nisu (a i ne mogu biti) istovetni, pre svega, u pravnotehničkom smislu,pa se otuda i same njihove dispozicije međusobno razlikuju po svojoj konstrukciji, odnosno građi.

U pogledu klasifikacija, odnosno razvrstavanje (podela) dispozicija, u teoriji krivičnog prava ne postoji saglasnost u tom pogledu. Pa tako, jedni krivičnopravni teoretičari razvrstavaju dispozicije na: obične, opisne, upućujućei blanketne, dok ih pak drugi dela na: jednostavne, blanketne i alternativne dispozicije.

Ovakav pravnotehnički način propisivanja pojedinih krivičnih dela može ozbiljnije ugroziti prava i slobode građana, s’ obzirom da oni nećečesto puta znati da li je njihova delatnost zabranjena ili dozvoljena. Dakle,postojaće realna mogućnost da se građani češće nađu u pravnoj zabludi, odnosno da ne znaju da to što čine predstavlja krivično delo. Danas neotklonjiva pravna zabluda isključuje krivicu pa, samamim tim, i krivično delo shvaćeno
u objektivno- subjektivnom smislu, što je sasvim u redu.
Prilikom određivanja, propisivanja pojedinih krivičnih dela, odnosno njihovih bića treba da nađe prava mera između kazuistike i apstrakcije, s’ tim što uvek treba težiti da obležja svakog pojedinog krivičnog dela budu precizno i jasno određena, odnosno predviđena. To se najbolje postiže upotrebom deskriptivnih (opisnih) obeležja krivičnog dela, dok su manje pouzdana (ali ipak neizbežna) obeležja koja se određujublanketnom dispozicijom. Dakle, u pitanju su blanketna krivičnadela.

Blanketna krivična dela injihovo razvrstavanje

Kada se kaže da je neko krivično delo blanketno prvenstveno se misli da je ono takvo, jer mu je dispozocija krivinopravne norme kojom mu se određuju posebna obeležja njegovog bića blanketna. Definisanje samog pojma blanketne dispozicije, u teoriji krivičnog prava pa i u pravosudnoj praksi, ne stvara neke posebene probleme.

Ovaj pojam se najčešćeshvata kao pravnotehniki način formulisanja (predviđa) pojedinog krivičnog dela kojim je dat samo opštiokvir tog dela, a da bi se norma izražena u tom okviru mogla primeniti u konkretnom slučaju, ona se mora dopuniti drugom odgovarajućom normom koja je sadržana u drugom propisu.
Blanketna dispozicija daje samo opšti okvir krivičnog dela, odnosno delimično određuje elemente krivičnog dela (tj. samo neka posebna obeležja njegovog bića), dok za ostale elemente koji detaljnije određujunjegovo biće, ova dispozicija upućuje na druge propise gde se ti elementi (posebna obeležja) mogu naći

Blanketna krivična dela, na neki način, predstavlja poseban oblik upućujuće dispozicije, s’ tom razlikom što upućujuća dispozicija sadržineka posebna obeležja koja činebiće određenog krivičnog dela, dok za druga obeležja bića tog dela upućuje na neki drugi propis koji je sadržan u krivičnom zakonu (zakoniku) a ne u nekom vankrivičnom zakonu.

Kao primer krivičnog dela sa blanketnom dispozicijom, navešćemokrivično delo : ” povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja ” (čl. 163.KZ) gde je odredbom pomenutog članapropisano: ‘ ko se svesno ne pridržavazakona i drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zaštiti na radu omladine, žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati ili ograniči pravo koje mu pripada’. Prema tome, da li će i kada postojati ovo krivično delo odlučiće se nakon konsultacije, odnosno uvida u propise koji spadaju u radno pravo i pravo penzijskog i socijalnog osiguranja, jer će se upravo iz odredaba tih propisa upotpuniti biće navedenog krivičnog dela.

Kao krivična dela sa blanketnom dispozicijom, posebno se ističu krivična dela protiv braka i porodice(gl.XIX KZ), gde većina krivičnih dela iz pomenute glave krivičnih dela predstavljaju blanketna krivična dela, jer su mnogi pojmovi, instituti i, naravno, obeležja bića pojedinih krivičnih dela iz ove glave upravo za osnovu imala odgovarajuće propise Porodičnog zakona ili, drugačije rečeno, ”pozajmljeni” su iz ovog zakonskog akta koji je nekrivične prirode. Osim pomenu te glave krivičnog dela u Krivičnom zakoniku postoji čitav niz krivičnih dela sa blanketnom dispozicijom, kao što su, primera radi,neka
krivična dela iz glave krivičnih dela protiv zdravlja ljudi ili krivična delaiz glave krivičnih dela protiv životne sredine.

Krivična dela koja su propisana odredbama, ne tako malog broja, vankrivičnih zakona koji zajedno čine tzv. ‘ sporedno’ ili dopunsko krivično zakonodavstvo. Ona takođe, predstavljaju blankentna krivična, ali u odnosu na predhodnu vrstu, ovo su uslovno rečeno, blanketna krivičnadela u celosti, odnosno blanketna krivična dela druge vrste, s’ obzirom da nisu predviđena odredbama Krivičnog zakonika, nego odredbama vankrivičnih
zakona.

Treba napumnti da u praksi preovladava shvatanje da je kod krivičnih dela sa blanketnom dispozicijom neophodno potrebno da se u krivičnom postupku, u svakom konkretnom
slučaju, rasvetli i utvrdi da li je inkriminisano postupanje suprotno materijalnopravnom propisu ( tj. propisu vankrivičnog matičnog zakona) na koji se poziva blanketna dispozicija. A to iz razloga, jer od odgovora na ovo pitanje zavisi i samo postojanje
krivičnog dela ove vrste.
Postoji pitanje: da li i gde treba navesti podatke o mateterijalnopravnom propisu na koji upućije blanketna dispozicija (tj. da li samo u obrazloženju optužnice i presude ili u njihovim dispozitivima i obrazloženjima), shvatanja se dijametralno razilaze. I naravno, iz tih različitih shvatanja proizašla je očiglednaneujednačenost pravosudne prakse koja se ogleda u tome da se negde materijalnopravni propisi vankrivične (nekrivične) prirode koji dopunjuju blanketnu dispoziciju navode samo u obrazloženjima optužnica i presuda, a negde i u dispozitivima optužnih akata i presuda i u njihovim obrazloženjima.

U smislu zahtevu za konkretizacijom krivičnog dela, koji proizilazi iz odgovarajuće odredbe Zakonika o krivičnom postupku, je udovoljeno samo onda ako se, pored
ostalog, identifikuje i konkretizuje norma sadržana u vankrivičnom materijalnom propisu koji dopunjava blanketnu dispoziciju, budući da od toga zavisi ocena da li je
ostvareno biće krivičnog dela koje je u pitanju. Pri tome se ističe da pravnotehnički osnov i okvir za rešavanje konkretne krivične stvari u krivičnom postupku predstavljaju podaci koji se o krivičnom delu daju u optužnom aktu, te da o krivičnoj stvari sud
rešava izrekom a ne obrazloženjem presude. Samo ova okolnost je dovoljna da se ne prihvati stav po kome je udovoljeno zahtevu za konkretizacijom krivičnog dela sa blanketnom dispozicijom, ako se materijalnopravni propis koji dopunjava dispoziciju ovog krivičnog dela navede samo u obrazloženjpresude. Manjkavost pomenutog stava je
još očiglednija, ako se uzme u obzir činjenica da propisi koji uređuju krivični postupak predviđaju i presude bez obrazloženja (npr. u skraćenom postupku) ali, isto tako, može se da i optužini predlog nema obrazloženje.

Postojanje blanketnih krivičnih dela nije neka novost, kako za teoriju krivičnogprava, tako ni za krivično zakonodavstvo (glavno i dopunsko-sporedno) i krivično procesno zakonodavstvo, niti pak za pravosudnu praksu.

Prema odgovarajućoj odredbi Zakonika o krivičnom postupku optužnica sadrži:

-opis dela iz kog proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela;

– predmet na kome je i sredstvo kojim je izvršeno krivično delo;

-kao i ostale okolnosti potrebne da se krivično delo što tačnije odredi.

Može se doći do zaključka da pri opisu krivičnog dela sa blanketnom dispozicijom u optužnim aktima i presudama nije potrebno navoditi nekrivični materijalnopravni propis na koji se poziva dispozicija tog krivičnog dela.

 

Međutim, takvo izostavljanje je očigledno u suprotnosti sa principom zakonitisti (legalnosti) i zahtevom za konkretizacijom krivičnog dela zastupljenim u krivičnom zakonodavstvu (materijalnom i procesnom), kao efikasnom branom protiv arbitrarnosti i samovolje organa pravosuđa i najbolje sredstvo za ostvarivanje pravne sigurnosti građana.

Literatura: PRAVNE TEME, Godina 2, Broj 3, str. 66-76, Prof. dr Miodrag Jović.