Porez na izdavanje nepokretnosti

Izdanje nekretnina donosi prinos od tri do četiri odsto godišnje na uloženi kapital i isplativije je nego držanje novca u banci jer su kamate na štednju jedan odsto.

Vlasnik jednosobnog stana u Beogradu od kirije zaradi 1.800 evra godišnje, a budžet bi od poreza prihodovao 360 evra.

Poreznici su po ko zna koji put najavili da kreću u lov na gazde i gazdarice, odnosno na one koji izdaju stanove, a na to ne plaćaju porez. Međutim, sama činjenica da je i ranije bilo takvih akcija, a da i posle svega tek jedan odsto stanodavaca prijavljuje takvu aktivnost ukazuje da se tu možda radi o „ćoravom poslu”.

Za same poreznike prikupljanje podataka o takvim poreskim obveznicima je obiman posao, posebno u velikim gradovima, jer je stanodavaca mnogo. Osim toga, nije lako ustanoviti da li je stan ustupljen ili iznajmljen ili da li u njemu žive deca vlasnika ili rođaci. S druge strane, prihod za državu i nije veliki. U najboljem slučaju to bi moglo da bude 0,5 odsto svih prihoda budžeta.

Računica je sledeća. Prosek izdavanja po nekretnini (računato i one skupe velegradske i one u manjim mestima, kao i to da se najviše izdaju garsonjere i jednosobni stanovi) je 150 evra po stanu. Vlasnik stana po tom osnovu prihoduje 1.800 evra, a država bi naplatom poreza od 20 odsto „ubacila” u budžet 360 evra godišnje. Ukoliko se pretpostavi da se u Srbiji izdaje 200.000 nekretnina država bi po tom osnovu mogla da inkasira 72 miliona evra. U idealnim uslovima, podrazumeva se, što podrazumeva da su svi stanovi izdati sve vreme, da su svi prijavljeni i da stanodavci nisu ostvarili pravo na poreski odbitak zbog troškova. Zbog toga što tako nešto nije realno stručnjaci ukazuju da bi, opet uz veliko angažovanje poreznika, bilo realnije da se računa na polovinu te sume, odnosno oko 36 miliona evra. Preračunato to je oko 4,5 milijardi dinara što je pomenutih oko 0,5 odsto prihoda budžeta.

S druge strane, sada kada su prinosi na štednju na istorijski niskom nivou i kada nema izgleda da će kamate biti povećane bar u nekoliko narednih godina vlasnicima novca isplativija je da novac ulože u nekretnine. Uprkos tome što država preti da će biti ažurna i da će im naplatiti porez na izdavanje nekretnina od 20 odsto.

Činjenica je da sada iznajmljivanje stanova donosi veći prinos od štednje. Izdavanje stanova donosi prinos na uloženi kapital od tri do četiri odsto godišnje, uz pretpostavku da rentijer državi plati porez u visini od 20 odsto.

Dok na deviznu štednju banke plaćaju kamatu od najviše jedan odsto, uz to oporezovanu s 15 odsto poreza na prihod od kapitala. Poređenja radi, deceniju unazad devizna štednja je donosila zaradu od sedam, osam odsto godišnje.

Mora se imati u vidu da su u međuvremenu pale i cene stanova, ali i njihovog najma, a stručnjaci ukazuju da su cene najma čak više pale od cene stanova. Stariji sugrađani podsećaju da je nekada važilo pravilo da stanarina za deset godina vlasniku treba da zaradi isti takav stan. To sada nije slučaj i po tome je jasno da su prinosi na ovakav vid ulaganja opali. Jer ukoliko neko godišnje od izdavanja garsonjere ili jednosobnog stana zaradi 1.800 evra njemu treba, prema sadašnjim beogradski cenama, 20 godina da stan izdaje da mu otplati taj ili zaradi novi. Međutim, poređenje prinosa na štednju i izdavanje stanova ima smisla samo ako neko ima 30.000 ili 50.000 evra da uloži u nekretninu.

Stručnjaci ukazuju i na to da je investicija u nekretnine svojevrstan mini-biznis, jer zahteva određeni angažman poput održavanja stana, za razliku od štednje u banci gde se samo čeka da istekne period oročenja.

Srđan Lončarević, vlasnik specijalizovane agencije „Slavijarent”, kaže da u najavi poreznika da će kontrolisati da li stanodavci plaćaju porez državi nema ničeg novog, jer se radi o poreskoj obavezi koja i inače postoji i po slovu zakona treba da se naplaćuje. Svakog jula i avgusta zavrti se ta priča, kaže on.

– Razlog što poreznici ne plaćaju ovaj porez je visoka stopa od 20 odsto. Jer, državi treba dati 2,5 mesečne kirije godišnje. Prema mojim informacijama u Evropi je to niže, šest, sedam odsto – kaže Lončarević.

I on izražava sumnju da država može ovom neplaćanju poreske obaveze da stane na put. Za to je potrebno mnogo inspektora. Nemaju oni pravo da ulaze u stanove i proveravaju ko tu živi, podstanar ili rođak vlasnika. Sem toga, stanodavci imaju troškove održavanja, amortizacije, ulaganja, suočavaju se sa zakupcima koji ne plaćaju ni najam ni račune. U slučaju da prijave podstanara posle imaju problema da ga odjave i da dokazuju da je baš tog datuma napustio stan. Suočavaju se i da im poreznici i posle toga, za prazan stan, pošalju poresko rešenje.

(Foto:robot prosečnog srpskog stanodavca ne postoji, kaže naš sagovornik. Neko izdaje stan da bi preživeo, a nekome je posedovanje pet nekretnina biznis. Ima slučajeva da je izdržavanje velikog stana preskupo, pa ga vlasnik izdaje i prelazi u manji. Ali takvih slučajeva je sve manje, jer se stranci koji su ih iznajmljivali ne razmeću parama. I kod njih je kriza i budžeti su im manji.

Izvor: Politika.