Sve o javnim beležnicima

Od 1. septembra 2014.godine, po ranije donetom Zakonu o javnom beležništvu, počinju sa radom javni beležnici.

 

Inače, prema predmetnom Zakonu, Javni beležnik je stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra nadležnog za pravosuđe (u daljem tekstu: ministar), koji na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjave volje i daje im potrebnu pismenu formu i o tome izdaje isprave koje imaju karakter javnih isprava, čuva originale tih isprava i druge poverene dokumente, izdaje prepise isprava, javno potvrđuje činjenice, daje strankama savete o pitanjima koja su predmet njegove delatnosti i preduzima druge radnje i vrši druge poslove određene zakonom.

Prema Zakonu o javnom beležništvu, javni beležnik je ovlašćen da obavlja sledeće poslove:

1) sastavlja, overava i izdaje javne isprave o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju prava i overava privatne isprave;
2) preuzima na čuvanje isprave, novac, hartije od vrednosti i druge predmete;
3) na osnovu ovog zakona i po odluci suda obavlja poslove koji mu se po zakonu mogu poveriti;
4) preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.

Delatnost javnog beležnika nespojiva je sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću, samostalnošću i javnim poverenjem javnog beležništva.
Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na:
1) obavljanje poslova u svojstvu izvršioca zaveštanja, staratelja zaostavštine, staratelja poslovno nesposobnog lica ili nekog drugog sličnog posla zasnovanog na odluci nadležnog organa;
2) povremeno ili dopunsko obavljanje naučne, nastavne, umetničke i slične delatnosti;
3) obavljanje funkcije i poslova u javnobeležničkoj komori i u međunarodnim udruženjima javnih beležnika;
4) obavljanje poslova, medijatora, arbitra ili sudskog prevodioca.

Vrste javnobeležničkih isprava

Javnobeležničke isprave su isprave o pravnim poslovima i izjavama koje su sastavili javni beležnici (javnobeležnički zapisi), zapisnici o pravnim i drugim radnjama koje su obavili ili kojima su prisustvovali javni beležnici (javnobeležnički zapisnici) i potvrde o činjenicama koje su posvedočili javni beležnici (javnobeležničke potvrde) i nejavne isprave kod kojih je javni beležnik overio potpis ili ispravu u celini, odnosno overio autentičnost prepisa, prevoda ili izvoda (javnobeležničke overe).

Broj javnobeležničkih mesta

Broj javnobeležničkih mesta određuje ministar, po pribavljenom mišljenju Komore, tako da se, po pravilu, za područje jedne opštine, grada ili gradske opštine (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), određuje najmanje jedno javnobeležničko mesto.

Na područjima sa većom koncentracijom stanovništva i intenzivnijim privrednim poslovanjem broj javnobeležničkih mesta određuje se tako da se na svakih 25.000 stanovnika odredi po jedno javnobeležničko mesto.

Ministar, na predlog ili uz pribavljeno mišljenje Komore, može izmeniti broj javnobeležničkih mesta na pojedinim područjima u skladu sa potrebama pojedinog područja.

Imenovanje javnog beležnika

Za javnog beležnika može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je državljanin Republike Srbije;
2) da je poslovno sposobno i da ima opštu zdravstvenu sposobnost;
3) da ima diplomu pravnog fakulteta u Republici Srbiji ili da je nostrifikovalo diplomu pravnog fakulteta stečenu izvan Republike Srbije;
4) da je položilo pravosudni ispit i ispit za javnog beležnika;
5) da ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita;
6) da je dostojno javnog poverenja za obavljanje poslova javnog beležništva;
7) da govori, piše i čita srpski jezik, a na područjima one jedinice lokalne samouprave gde je u službenoj upotrebi i jezik manjine da poznaje i jezik te manjine ili da priloži sporazum o saradnji sa sudskim prevodiocem za jezik te manjine;
8) da ima ili da može dokazati da će obezbediti odgovarajuće prostorije i opremu za obavljanje delatnosti javnog beležnika.

Javnog beležnika imenuje rešenjem ministar, po pribavljenom mišljenju Komore, na osnovu javnog konkursa.

Rešenje ministra je konačno.

Protiv rešenja ministra može se pokrenuti upravni spor.

Prema navedenom Zakonu, javni beležnik nije zastupnik stranke, već lice koje je ovlašćeno da obavlja poslove određene ovim zakonom.

Javni beležnik je dužan da se za vreme i izvan obavljanja delatnosti ponaša u skladu sa poštovanjem i poverenjem koji se ukazuju njegovoj službi.

Javni beležnik ne sme posredovati u zaključenju pravnih poslova, preuzeti jemstvo ili dati drugo obezbeđenje stranci u vezi neke službene radnje, a dužan je da vodi računa da ni lica koja kod njega rade ne preduzimaju takve radnje.

Naknada štete

Javni beležnik je dužan da naknadi štetu koju je prouzrokovao u obavljanju delatnosti.

Javni beležnik odgovara za svaku štetu koju su prouzrokovali javnobeležnički pripravnik i javnobeležnički pomoćnik, kao i administrativno osoblje koje radi u javnobeležničkoj kancelariji, nezavisno od toga da li oni prema opštim pravilima i samostalno odgovaraju.

Javni beležnik koji je naknadio štetu iz stava 2. ovog člana, ima pravo regresa ako je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, u roku od jedne godine od kada je štetu naknadio.

Država ne odgovara za štetu koju prouzrokuje javni beležnik.

Na odgovornost za štetu koju prouzrokuje Komora i na osiguranje od te odgovornosti shodno se primenjuju odredbe o odgovornosti i osiguranju javnih beležnika.

Javnobeležnički zapis

Javnobeležnički zapis je izvršna isprava ako je u njemu utvrđena određena obaveza na činidbu o kojoj se stranke mogu sporazumeti i ako sadrži izričitu izjavu obavezanog lica o tome da se na osnovu te isprave može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje. Ako prinudno izvršenje ne sprovodi sud, javnobeležnički zapis mora imati i druge posebne elemente predviđene zakonom.

Na osnovu javnobeležničkog zapisa koji sadrži obavezu zasnivanja, prenosa, ograničenja ili ukidanja nekog prava koje se upisuje u registre nepokretnosti može se neposredno sprovesti upis u registar, ako je lice koje se obavezuje u tom zapisu izričito na to pristalo.

Na osnovu javnobeležničkog zapisa na osnovu koga je u registre nepokretnosti upisana hipoteka ili drugo pravo unovčenja nepokretnosti, na određenoj nepokretnosti može se neposredno zahtevati izvršenje na toj nepokretnosti nakon dospelosti obezbeđenog potraživanja, odnosno drugog prava unovčenja nepokretnosti, ako je lice koje se zapisom obavezalo u njemu na to izričito pristalo. Za sprovođenje vansudskog izvršenja potrebno je da budu ispunjeni i posebni uslovi predviđeni zakonom.

Ako obaveza zavisi od nastupanja uslova ili isteka roka koji nije kalendarski određen, za izvršnost javnobeležničkog zapisa, ako se strane u tom zapisu drukčije ne dogovore, potrebno je da se javnom ispravom ili ispravom na kojoj je overen potpis poverioca, a ako to nije moguće, pravnosnažnom parničnom presudom, utvrdi da je uslov nastupio, odnosno da je rok istekao.

Isto dejstvo kao zapis iz stava 1. ovog člana ima i privatna isprava solemnizovana od javnog beležnika u skladu s ovim zakonom, ako ispunjava uslove iz stava 1. Ako je izjava obavezanog lica o podvrgavanju neposrednom izvršenju u privatnoj izjavi nejasna ili ako je izostala, na zahtev lica koje se obavezuje, izjavu u produžetku privatne isprave, uz poseban potpis obavezanog lica ispod takvog dodatka, unosi javni beležnik.

U slučajevima kad je javnobeležnički zapis izvršna isprava, javni beležnik, na zahtev stranke, sam stavlja potvrdu o izvršnosti na ispravu.

Izvršnost javnobeležničkog zapisa može se pobijati po odredbama zakona kojim se uređuje izvršni postupak. Sud, odnosno drugi organ ili lice koje sprovodi izvršenje obustaviće izvršenje ako utvrdi da prilikom sačinjavanja javnobeležničkog zapisa nisu ispunjeni uslovi koji se zahtevaju da bi taj zapis imao snagu javne ili izvršne isprave.

U obliku javnobeležničkog zapisnika, pored zapisnika koje sastavlja sud ili drugi organ određen zakonom, javni beležnik može:

1) sastaviti zapisnik o obezbeđenju dokaza pre pokretanja parničnog ili vanparničnog postupka, odnosno pre pokretanja postupka za izricanje mere obezbeđenja, kao i pre pokretanja upravnog postupka, pod uslovima određenim zakonima koji uređuju parnični i izvršni postupak;

2) pod uslovima predviđenim u zakonu kojim se uređuje parnični postupak, u okviru postupka pravne pomoći, saslušati svedoka čiji je iskaz potreban ili će biti potreban u vanparničnom ili u upravnom postupku;

3) sastaviti zapisnik o popisu i proceni zaostavštine, na osnovu prethodne saglasnosti ostavinskog suda;

4) zaključiti poravnanje pre pokretanja parničnog, vanparničnog ili upravnog postupka, po pravilima zakona kojim se uređuju parnični, vanparnični, izvršni i opšti upravni postupak, sa dejstvom sudskog poravnanja, odnosno poravnanja zaključenog pred organom uprave;
5) utvrditi sporazum stranaka o postojanju novčanog potraživanja i vremenu njegovog dospeća i njihovu saglasnost da se upisom založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika, odnosno da se zasnivanjem založnog prava popisom pokretnih stvari dužnika, obezbeđuje novčano potraživanje i koji ima snagu sudskog poravnanja;

6) primiti na zapisnik izjave o činjenicama od kojih zavisi izricanje mera obezbeđenja;
7) primiti na zapisnik izjavu poverioca o produženju roka za izvršenje obaveze dužnika utvrđene u izvršnoj ispravi;
8) primiti na zapisnik izjave svedoka ili na drugi način utvrditi činjenice o tome da li je nastupio uslov određen sudskim poravnanjem ili poravnanjem zaključenim pred organom uprave, od kojeg zavisi nastupanje izvršnosti tog poravnanja;
9) primiti na zapisnik druge izjave ili utvrditi druge činjenice određene zakonom.

Izdavanje potvrde

Na zahtev stranke, javni beležnik je dužan, pored javnobeležničke isprave, da joj izda potvrdu o tome da je javnobeležnička isprava sačinjena, kao i potvrdu o naplaćenim troškovima.

Na zahtev svedoka, prevodioca, tumača, veštaka, zakonskog zastupnika, službenog lica organa starateljstva i zastupnika pravnog lica, javni beležnik je dužan da izda potvrdu o prisustvu ovih lica u postupku sastavljanja javnobeležničke isprave, njihovom svojstvu i vremenu koje su proveli u postupku sastavljanja isprave.

Javnobeležničke overe

Overa nejavne isprave koju podnesu stranke ima smisao potvrđivanja javnog beležnika da su stranke pravnog posla ili stranke koje daju izjavu, svojeručno potpisale ispravu ili svojeručno stavile svoj otisak prsta, u skladu sa ovim zakonom.

Ako se traži overa nejavne isprave koja sadrži pravni posao, javni beležnik će overiti ispravu ako je potpišu sve stranke u tom pravnom poslu.

Prilikom overe potpisa na nejavnoj ispravi, javni beležnik mora se upoznati sa sadržajem isprave samo u meri u kojoj je potrebno da ispuni rubrike upisnika o overama isprava.

Javni beležnik nije odgovoran za sadržinu isprave i nije dužan da utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za punovažnost pravnog posla ili izjave.

Identitet stranaka u postupku overavanja nejavne isprave utvrđuje se na isti način kao i prilikom sačinjavanja javnobeležničke isprave.

Overa potpisa sastoji se iz:

1) izjave javnog beležnika da su stranke pred njim stavile svoj potpis ili otisak prsta u skladu sa odredbama ovog zakona o potpisivanju javnobeležničkih isprava;

2) svojeručnog potpisa javnog beležnika;
3) otiska pečata i štambilja javnog beležnika;
4) upisa delovodnog broja upisnika, kao i mesta i datuma overe.
Overa isprave iz stava 1. ovog člana ima isto dejstvo kao overa pred sudom, odnosno pred organom uprave.

Javni beležnik vodi sledeće knjige:

1) opšti poslovni upisnik u koji hronološkim redom upisuje sve javnobeležničke isprave, zapisnike o potvrdama i svedočenjima, zapisnike o preuzimanju novca, hartija od vrednosti i isprava, kao i o svim drugim javnobeležničkim radnjama, osim onih iz tač. 2), 3), 6) i 8) ovog stava;

2) upisnik o overama i potvrdama;

3) upisnik o protestima po propisima o protestnim upisnicima;

4) imenik lica koja su pred javnim beležnikom sastavila ili mu predala ispravu o raspolaganju za slučaj smrti, sa oznakom broja spisa;

5) depozitnu knjigu o preuzetom i izdatom tuđem novcu, hartijama od vrednosti i drugim predmetima, u koju se, pored tačne oznake preuzetog depozita, treba uneti ime i adresa deponenta i onoga kome se predmet depozita treba predati, kao i vreme trajanja depozita;

6) upisnik radnji koje je sud ili drugi nadležni organ poverio javnom beležniku, sa azbučnim imenikom;

7) zajednički azbučni imenik stranaka za sve knjige, osim za knjigu iz tač. 4) ovog stava;

8) knjigu evidencije podataka.

Iz zakonske regulative proizilazi da je javno beležništvo služba od javnog poverenja. Javni beležnik obavlja delatnost kao isključivo i stalno zanimanje dok mu ne prestane delatnost, u skladu sa zakonom.

U obavljanju delatnosti javni beležnik je samostalan i nezavisan.

Uvodjenje javnobeležničkog sistema u srpsko pravosudje dovešće, kako se očekuje, do rasterećenja i efikasnijeg rada sudova, poboljšanja investicionog ambijenta, podizanja pravne sigurnosti, kao i unapređenja dostupnosti pravde za sve građane Srbije.

Izvor: Redakcija Profi Sistema.