Povećanje cena u uslovima elementarne nepogode

Nažalost, povod za pisanje ovog komentara je katastrofalna situacija sa elementarnom nepogodom koja je pogodila Srbiju proteklih dana.

Ovde ne tražimo odgovor na pitanje da li je nešto moglo biti učinjeno da se ovakva katastrofa izbegne, niti da li su državni organi i institucije preduzeli sve mere i kako su radili svoj posao u ovoj situaciji. Moramo reći, ovakvi događaji se ne mogu izbeći, to je jednostavno viša sila  i preduzeto je verovatno sve što se u datom trenutku moglo. Nećemo se obazirati ni na razne pokušaje da se ova tragična situacija ispolitizuje i uberu neki sitni politički poeni.

Na autora teksta, poseban utisak je ostavila situacija sa pojedincima koji su pokušavali da zarade na opštoj nesreći. Imali smo bombastične izjave zvaničnika da će oni koji su povećavali cene proizvoda biti drastično kažnjeni. Iako  za tu vrstu ponašanja nema opravdanja niti pogodnih reči kojima bi se na pravi način opisalo (a da ostanemo pristojni u izrazu, osim nemoralno, neljudski, nehumano, bezobrazno), nažalost nema zakonskog osnova za kažnjavanje.

Naime, povećanje cena nije predviđeno kao krivično delo ili prekršaj pozitivnim propisima,i po tom osnovu niko ne može biti kažnjen, ali postoje drugi osnovi i mehanizmi da se takvo  ponašanje ne neki način sankcioniše  (formalno ili neformalno).

Da malo pojasnimo.

 

Krivični zakonik  (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013) kaže da nema kazne bez krivice, odnosno da  nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno. Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno a nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.

Zakon o prekršajima(“Sl. glasnik RS”, broj 65/2013) predviđa isto, te kaže da  je prekršaj protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija, a da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu predviđeno kao prekršaj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije učinilac prekršaja može biti kažnjen. Prekršaji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada i skupštine grada Beograda.

Ovde se ne radi o krivičnom delu “Nedozvoljena trgovina” iz člana 243. Krivičnog zakonika, koje čini onaj ko nemajući ovlašćenje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u većoj vrednosti u svrhu prodaje, ili ko se neovlašćeno i u većem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, ili onaj ko se bavi prodajom robe čiju je proizvodnju neovlašćeno organizovao, ili onaj ko neovlašćeno prodaje, kupuje ili vrši razmenu robe ili predmeta čiji je promet zabranjen ili ograničen. Ovde se radi o trgovcima koji su u registrovanim objektima (tako je preneto) višestruko povećavali cene vode i drugih životnih namirnca, znači proizvoda i roba čiji je promet nije zabranjen niti ograničen.

Zakon o trgovini(“Sl. glasnik RS”, broj 53/2010 i 10/2013) u članu 36. kaže da je cena u smislu ovog zakona, novčani iznos za koji trgovac nudi svoju robu/uslugu kupcu a da je obrazovanje cena na tržištu  slobodno, osim za robu/usluge za koje je zakonom utvrđen drugačiji način obrazovanja cena. Vlada se u uslovima slobodnog obrazovanja cena na tržištu, stara da putem mera ekonomske politike obezbedi stabilnost tržišta i cena, dok ministarstvo nadležno za poslove trgovine obavlja stručne i druge poslove u oblasti cena (prati i analizira kretanja cena pojedinih proizvoda i usluga od naročitog značaja za životni standard stanovništva, analiziranje dejstva mera ekonomske politike na nivo cena, odnose cena i snabdevenost tržišta, i predlaganje mera ekonomske politike za održavanje stabilnosti tržišta i cena, te  predlaže privremene mere u slučajevima nastanka poremećaja u proizvodnji, pružanju usluga i prometu određenih proizvoda, odnosno usluga. Vlada daje saglasnost na cene određene robe/usluga, utvrđuje kriterijume za njihovo obrazovanje ili ih formira svojom odlukom, samo u slučajevima kada je to zakonom određeno.

Samo za pojedine vrste roba je posebnim propisima određen režim kontrole cena, kao na primer lekove kji se izdaju na recept,  gde je trenutno važeća Odluka o najvišim cenama lekova za upotrebu u humanoj medicini, a čiji je režim izdavanja na recept (“Sl. glasnik RS”, broj 46/2013, 83/2013, 113/2013, 115/2013-ispr, 34/2014 i 37/2014-ispr.) ili hleb, pema trenutno važećoj Uredbi o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500” (“Sl. glasnik RS”, br. 8/2014), te cene komunalnih usluga , grejanja, električne energije i sl.

Član 46. Zakona o trgovini predviđa da radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, Vlada može da odredi privremene mere koje se odnose na određenu vrstu robe i usluga, određenu kategoriju trgovaca ili potrošača, na potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom, na cene, kao i na druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe. Vlada mora da precizira ove privremene mere, kao i vremenski period primene tih mera, srazmerno cilju i očekivanim rezultatima, koji ne može biti duži od šest meseci od dana određivanja privremene mere, odnosno najduže do ispunjenja obaveze kada je u pitanju sprovođenje obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom.

Dalje član 51. govori o nedozvoljenim špekulacijama, i kaže da su zabranjene radnje trgovca kojima je cilj, odnosno posledica značajan poremećaj na tržištu, kao i sprečavanje ili otežavanje sprovođenja propisanog ograničenja obavljanja trgovine iz člana 46. zakona, a naročito prikrivanjem određene robe, ograničavanjem ili obustavljanjem njene prodaje, zaključivanjem prividnih ugovora o prometu određene robe kojima se bitno menja ponuda ili tražnja i nivo cena na tržištu.

Zakon o trgovini u okviru poglavlja IX. KAZNENE ODREDBE, čl. 74-76, pored prekršaja u vezi sa evidencijama, dokumentacijom, radnim vremenom, i sl.   za cene kaže da je kažnjivo (prekršajno)  ako se cena uopšte  ne istakne ili se ne istakne na propisan način, ako ne poštuje odluku Vlade o cenama (u propisanim slučajevima),  ne poštuje privremene mere zaštite tržišta ili ako obavlja nedozvoljenu špekulaciju. I to je sve.

Da zaključimo,  kažnjivo je, i to prekršajno,  obavljati  trgovinu na malo van prodajnog objekta, na mestu koje nije određeno ili odobreno aktom nadležnog organa lokalne samouprave, ne isticati cene,  ali ne i povećavati cene.

Verovatno će se neko pozvati na vanrednu situaciju. Vlada je donela Odluku o proglašenju vanredne sitacije na teritoriji Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, broj 52/2014), koja je stupla na snagu i primenjuje se od 15. maja 2014. god. Odluka je doneta na osnovu člana 32. stav 3.  Zakona o vanrednim situacijama (“Sl. glasnik RS”, br. 111/2009, 92/2011 i 93/2012), i glasi doslovce: “Proglašava se vanrdna situacija za teritoriju Republike Srbije zbog nastupanja elementarne nepogode – poplave”. Dalje je navedeno samo kada stupa na snagu, datum i potpis. Ništa više.  Nisu propisane nikakve posebne mere, obaveze, dužnosti, niti zabrane. Znači važe samo one koje zakon uopšteno propisuje, a u njih, nažalost, ne spada moratorijum na cene.

Stav 3. člana 32. Zakona o vanrednim situacijama kaže daodluku o proglašenju vanredne situacije za teritoriju Republike Srbije ili za njen deo donosi Vlada, na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije, dok član 8. pomenutog zakona definiše vanrednu situaciju kao stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada. Vanredna situacija nije vanredno stanje o kome odlučuje Narodna skupština prema Ustavu i  Zakonu o odbrani (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2007 i 88/2009), koji u članu 4. definiše vanredno stanje kao stanje javne opasnosti u kojem je ugrožen opstanak države ili građana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti

Prema zakonu, u vanrednim situacjama mere koje u okviru svojih nadležnosti donose državni organi se uglavnom odnose na aktivnosti koje se preduzimaju radi spašavanja ljudi i imovine i uspostavljanja neophodnih uslova za život građana na postradalom području, zbrinjavanje ugroženih, postradalih, izbeglih i evakuisanih lica, snabdevanje hranom i pijaćom vodom, spajanje razdvojenih porodica, psihološku podršku i stvaranje drugih uslova za život. Sam zakon u više odredbi, kaže da se u vanrednim situacija dobra i usluge koje iskoriste nadležni organi za potrebe rešavanja vanredne situacije plaćaju prema tržišnim cenama. A tržište samo formira cene u odnosu na ponudu i potražnju.

Osim naredbi o evakuaciji saopštavanih preko medija, i par odluka koje se odnose na tehničke procedure (recimo odluka NBS da se na iznose uplaćene pomoći ne naplaćuje naknada po tarifi) nikakve druge mere, a pogotovo mere koje se tiču kontrole cena nisu nažalost propisane, tako da mogućnost za kažnjavanje za navedena sporna ponašanja ne postoji po tom osnovu.

Međutim osnov za kažnjavanje ovih lica može se pronaći u drugim propisima, npr.  Zakonu o fiskalnim kasama (“Sl. glasniku RS”, br. 135/2004 i 93/2012), kao prekršaj iz člana 43. stav 1. tačka. 6 tog zakona , jer teško da su izdavali fiskalne račune za flašu vode koju su naplaćivali 4-5 skuplje. Ili prema članu 60. stav 1. tačka 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004-ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012 i 108/2013), kada se ne obračuna PDV u slučaju izmene poreske osnovice. Dalje, bi se mogla izvesti čak i neka krivična dela, kao poreska utaja i slično, jer ne verujemo da su uredno vodili računiovdstvenu dokumentaciju te platili porez na povećane cene.

Ono što je možda svrsishodnije uraditi, je, javno objaviti ko su ta lica, te ih tako izložiti sramu i osudi, te prepustiti javnosti da presudi. Pitanje za sve je, da li bi kupovali kod osoba koje su takvo što činile?  Odgovor na to pitanje je kazna za ta lica.