Poziv na drugi okrugli sto u okviru javne rasprave povodom Radnog teksta izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa

Ministarstvo pravde Republike Srbije uputilo je poziv na drugi okrugli sto u okviru javne rasprave povodom Radnog teksta izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa, koji će biti održan u ponedeljak, 19. februara 2018. godine u 10 časova u Novom Sadu u Gradskoj kući (I sprat, Trg Slobode 1).

Nakon predstavljanja Radnog teksta izmena Ustava, prisutni na okruglom stolu će imati priliku da iznesu svoja mišljenja, sugestije i kritike.

Javna rasprava o Radnom tekstu izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa zvanično je počela 22. januara, kada je Ministarstvo pravde na svojoj internet prezentaciji objavilo Radni tekst, a do sada je održan okrugli sto u Kragujevcu.

Prema odredbama Radnog teksta Ustava:

Sudska vlast pripada sudovima, kao samostalnim i nezavisnim državnim organima. Cudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Sudovi se osnivaju i ukidaju zakonom. Zakonom se uređuju i vrste, nadležnost područja i postupak pred sudovima. Zabranjeno je osnivanje prekih, privremenih ili vanrednih sudova. Sudske odluke donose se u ime naroda. Sudsku odluku može preispitivati samo zakonom predviđeni sud u zakonom određenom postupku. Raspravljanje pred sudom je javno, a javnost se može ograničiti samo u skladu sa Ustavom i zakonom. Sud sudi u veću, ako zakonom nije predviđeno da sudi sudija pojedinac. U suđenju mogu da učestvuju i sudije porotnici, u skladu sa zakonom.

Sudija je nezavisan i sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona i drugih opštih akata. Zakonom se uređuje ujednačavanje sudske prakse. Za sudiju u zakonom određenim sudovima koji imaju isključivo prvostepenu nadležnost može biti izabrano samo lice koje je okončalo posebnu obuku u instituciji za obuku u pravosuđu osnovanoj zakonom. Sudijska funkcija traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek. Pre toga sudiji prestaje funkcija ako sam to zatraži, ako postane trajno nesposoban za sudijsku funkciju ili ako bude razrešen. Sudija se razrešava ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske funkcije, ako nestručno vrši sudijsku funkciju ili ako mu bude izrečena disciplinska mera prestanka sudijske funkcije. Protiv odluke o prestanku funkcije sudija i predsednik suda imaju pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu. Sudija ne može biti protiv svoje volje premešten u drugi sud, izuzev kod preuređenja sudskog sistema, odlukom Visokog saveta sudstva.
Sudija i sudija porotnik ne mogu biti pozvani na odgovornost za mišljenje dato u sudskom postupku i za glasanje pri izricanju sudske odluke, izuzev ako učine krivično delo. Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva. Funkcija sudije i predsednika suda je nespojiva s drugom javnom ili privatnom funkcijom, zakonom određenom delatnošću ili poslom ili političkim delovanjem.
Vrhovni sud Srbije Najviši sud u Republici Srbiji je Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud Srbije obezbeđuje jedinstvenu primenu zakona od strane sudova.

Predsednika Vrhovnog suda Srbije bira Visoki savet sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog suda Srbije, na pet godina. Isto lice ne može biti ponovo birano za predsednika Vrhovnog suda Srbije. Predsednike ostalih sudova bira Visoki savet sudstva, na pet godina.
Visoki savet sudstva je samostalan i nezavisan državni organ koji jemči samostalnost i nezavisnost sudova tako što odlučuje o pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika određenim Ustavom i zakonom. Visoki savet sudstva bira i razrešava predsednika Vrhovnog suda Srbije i predsednike ostalih sudova, bira sudije i sudije porotnike i odlučuje o prestanku njihove funkcije, prikuplja statističke podatke od značaja za rad sudija, vrednuje rad sudija i predsednika sudova, odlučuje o premeštaju i privremenom upućivanju sudija, imenuje i razrešava članove disciplinskih organa, određuje broj sudija i sudija porotnika, predlaže Vladi sredstva za rad sudova u pitanjima iz njegove nadležnosti i odlučuje o drugim pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika određenim zakonom.
Visoki savet sudstva čini deset članova: pet sudija koje biraju sudije i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Narodna skupština bira pet članova Visokog saveta sudstva na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine posle okončanog javnog konkursa glasovima tri petine svih narodnih poslanika, a ako tako ne budu svi izabrani, preostali se u narednih deset dana biraju glasovima pet devetina svih narodnih poslanika, inače se izborni postupak posle 15 dana ponavlja za onaj broj članova koji nisu izabrani. Pri izboru sudija u Visoki savet sudstva vodi se računa o ravnomernoj zastupljenosti sudova. Predsednici sudova ne mogu biti birani u Visoki savet sudstva.

Visoki savet sudstva donosi odluke glasovima najmanje šest članova saveta ili glasovima najmanje pet članova saveta među kojima je i glas predsednika Visokog saveta sudstva, na sednici na kojoj je prisutno najmanje sedam članova saveta. Visoki savet sudstva dužan je da svoje odluke obrazloži i javno objavi, a da odluke o izboru sudija, predsednika sudova, sudija porotnika i o prestanku njihovih funkcija, o premeštaju i privremenom upućivanju sudija i o imenovanju i razrešenju članova disciplinskih organa donosi na osnovu merila koja su utvrđena u skladu sa zakonom i u zakonom uređenom postupku.

Vrhovni javni tužilac Srbije rukovodi Vrhovnim javnim tužilaštvom Srbije i za rad javnog tužilaštava i svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Javni tužioci ostalih javnih tužilaštava odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Vrhovnom javnom tužiocu Srbije, a javni tužioci nižih javnih tužilaštava i javnim tužiocima neposredno viših javnih tužilaštava. Zamenici javnih tužilaca odgovaraju za svoj rad javnom tužiocu.

Funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac. Zamenik javnog tužioca zamenjuje javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da postupa po njegovim uputstvima.
Vrhovnog javnog tužioca Srbije bira Narodna skupština, na pet godina, na predlog Visokog saveta tužilaca, posle okončanog javnog konkursa, glasovima tri petine svih narodnih poslanika, a ako tako ne bude izabran, on se u narednih deset dana bira glasovima pet devetina svih narodnih poslanika, inače se izborni postupak ponavlja posle 15 dana. Isto lice ne može biti ponovo birano za Vrhovnog javnog tužioca Srbije. Javne tužioce bira Visoki savet tužilaca, na pet godina. Vrhovni javni tužilac Srbije i javni tužioci koji budu razrešeni ostaju na funkciji zamenika javnog tužioca u javnom tužilaštvu kojim su rukovodili. Protiv odluke o prestanku funkcije Vrhovni javni tužilac Srbije i javni tužilac ima pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.
Stalnost funkcije zamenika javnog tužioca premeštaj i privremeno upućivanje zamenika javnog tužioca Funkcija zamenika javnog tužioca traje od izbora za zamenika javnog tužioca dok zamenik javnog tužioca ne navrši radni vek. Pre toga zameniku javnog tužioca prestaje funkcija ako sam to zatraži, ako postane trajno nesposoban za funkciju zamenika javnog tužioca ili ako bude razrešen. Za zamenika javnog tužioca u najnižim javnim tužilaštvima može biti izabrano samo lice koje je okončalo posebnu obuku u instituciji za obuku u pravosuđu osnovanoj zakonom. Zamenik javnog tužioca se razrešava ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim funkcije zamenika javnog tužioca, ako nestručno vrši funkciju zamenika javnog tužioca ili ako mu bude izrečena disciplinska mera prestanka funkcije zamenika javnog tužioca. Protiv odluke o prestanku funkcije zamenik javnog tužioca ima pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu. Zamenik javnog tužioca može biti premešten ili protiv svoje volje privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo odlukom Vrhovnog javnog tužioca Srbije, u skladu sa zakonom.

Visoki savet tužilaca je samostalan državni organ koji jemči samostalnost javnih tužilaštava tako što odlučuje o pitanjima položaja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca određenim Ustavom i zakonom. Visoki savet tužilaca bira i razrešava javne tužioce, bira zamenike javnih tužilaca i odlučuje o prestanku njihove funkcije, predlaže Narodnoj skupštini izbor i razrešenje Vrhovnog javnog tužioca Srbije, vrednuje rad javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, imenuje i razrešava članove disciplinskih organa, podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radu javnih tužilaštava, predlaže Vladi sredstva za rad javnih tužilaštava u pitanjima iz njegove nadležnosti i odlučuje o drugim pitanjima položaja Vrhovnog javnog tužioca Srbije, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca određenim zakonom.

Visoki savet tužilaca čini jedanaest članova: četiri zamenika javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac Srbije i ministar nadležan za pravosuđe. Narodna skupština bira pet članova Visokog saveta tužilaca na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine posle okončanog javnog konkursa glasovima tri petine svih narodnih poslanika, a ako tako ne budu svi izabrani, preostali se u narednih deset dana biraju glasovima pet devetina svih narodnih poslanika, inače se izborni postupak posle 15 dana ponavlja za onaj broj članova koji nisu izabrani. Pri izboru zamenika javnih tužilaca u Visoki savet tužilaca vodi se računa o ravnomernoj zastupljenosti javnih tužilaštava. Javni tužioci ne mogu biti birani u Visoki savet tužilaca.

Visoki savet tužilaca donosi odluke glasovima najmanje šest članova saveta na sednici na kojoj je prisutno najmanje osam članova saveta. Visoki savet tužilaca dužan je da svoje odluke obrazloži i javno objavi, a da odluke o izboru javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i o prestanku njihovih funkcija, o predlaganju izbora i razrešenja Vrhovnog javnog tužioca Srbije i o imenovanju i razrešenju članova disciplinskih organa donosi na osnovu merila koja su utvrđena u skladu sa zakonom i u zakonom uređenom postupku. Ministar nadležan za pravosuđe i Vrhovni javni tužilac Srbije mogu pokrenuti disciplinski postupak i postupak razrešenja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali ne mogu da učestvuju u disciplinskom postupku, niti u postupku razrešenja ako su ga pokrenuli.

Izvor: Sajt Minstarstva pravde Republike Srbije.