Pravo branioca u krivičnom postupku da pročita krivičnu prijavu i dr.

Prema članu 71. Zakonika o krivičnom postupku, branilac ima pravo da:
1) sa uhapšenim, pre njegovog prvog saslušanja, obavi poverljiv razgovor (član 69. stav 1. tačka 2);
2) neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka;
3) posle donošenja naredbe o sprovođenju istrage ili posle neposrednog podizanja optužnice, a i pre toga ako je okrivljeni saslušan, u skladu sa odredbama ovog zakonika, razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
4) sa okrivljenim koji je u pritvoru na poverljiv način razgovara i neometano vodi prepisku, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno;
5) u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni;
6) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.

Dakle, neposredno pre prvog saslušanja branilac ima pravo da pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka,
Najpre, postavlja se pitanje – šta je prvo saslušanje?

Ako je to prvo saslušanje nekog lica u svojstvu osumnjičenog u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku onda je to saslušanje u policiji, koja je dužna da braniocu omogući da pročita sve napred navedene pismene akte koji u momentu prvog saslušanja najčešće ni ne postoje. Međutim, ako je zakonodavac mislio na saslušanje od strane tužioca, postavlja se pitanje zbog čega momenat kada se okrivljeni upoznaje sa sadržinom krivične prijave neposredno prethodi momentu otpočinjanja samog saslušanja. Ovakvim rešenjem odbrana je znatno ograničena u vremenskom smislu, jer se u jednom kratkom roku upoznaje sa osnovima sumnje, obavlja poverljiv razgovor, koncipira odbranu i iznosi je, što umanjilo smisao samog prava.

Takođe, može se primetiti da je Član 68, stav 1, tačka 6 Zakonika praktično u koliziji sa članom 68, stav 1, tačka 7 koji garantuje pravo okrivljenog da mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremu odbrane. Ako se okrivljeni upoznaje sa krivičnom prijavom neposredno pre prvog saslušanja a trebalo bi da mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremu odbrane, onda je ovde očigledno reč o neravnopravnosti stranaka u momentu prvog saslušanja.

Ova norma se u praksi tumači krajnje restriktivno – da okrivljeni ima pravo da pročita samo krivičnu prijavu, ali ne i priloge koji predstavljaju njen sastavni deo. Ako je zakonodavac pošao od činjenice da krivična prijava predstavlja celinu koju čine i dokazi u prilogu, onda je neophodno potpunije i preciznije definisanje ove norme kako bi se onemogućila tumačenja da prilozi dostavljeni uz krivičnu prijavu ne predstavljaju krivičnu prijavu. Nedorečenost ove norme ostavlja prostor za redukovanje ovog prava odbrane u praksi, koje je opšte prisutno.

Pored navedenog, može se primetiti da Zakonik propisuje da se u krivičnu prijavu ne unosi sadržina izjava koje su pojedini građani dali prilikom prikupljanja obaveštenja, osim iskaza koji je osumnjičeni dao u skladu sa čl.289. U momentu prvog saslušanja tužilac i branilac nisu u istom položaju jer tužilac raspolaže svim informacijama i dokazima, a branilac vlo ograničenim.

Kod prava branioca na razmatranje spisa i razgledanje predmeta koji služe kao dokaz, postavlja se pitanje – šta su spisi koji mogu biti predmet razmatranja ?

Da li se ovo pravo odnosi na svaki list papira u sklopu spisa ili samo na one spise koji se mogu koristiti kao dokaz – kako se to često restriktivno tumači u praksi. Zakonik daje braniocu pravo na razmatranje i kopiranje „spisa“ – što znači svega što se u koricama predmeta nalazi i nije dopušteno u svakom konkretnom slučaju procenjivati šta bi od spisa moglo predstavljati dokaz a šta ne, jer je to buduća neizvesna okolnost koja se ne može anticipirati na samom početku postupka i koja će biti razrešena do kraja glavnog pretresa.

Pravo na razmatranje spisa u istrazi je ograničeno na „rok dovoljan za pripremu odbrane“ što je relativan pojam koji će biti predmet ocene tužioca, a nije predviđena mogućnost kontrole ove procene od strane sudije za prethodni postupak.

Javni tužilac ima mogućnost da suspenduje pravo na razmatranje spisa do saslušanja poslednjeg osumnjičenog, što ostavlja prostor za manipulaciju jer tužilac samostalno određuje redosled dokaznih radnji i realno može dovesti branioca u poziciju da prisustvuje saslušanju svedoka, iako nije imao mogućnost da se prethodno upozna sa spisima jer još uvek nije saslušan neki od saosumnjičenih.

Novim Zakonikom predviđeno je da se naredba o sprovođenju istrage mora doneti najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je javni tužilac obavešten o preduzimanju prve dokazne radnje od strane policije. Važno je uočiti da rok ne teče od dana preduzimanja radnje već od dana obaveštenja o njenom preduzimanju što ostavlja prostor za manipulacije u pogledu roka i vremenski vakum u kojem policija može preduzimati radnje bez ikakvog nadzora tužioca.

Javni tužilac je dužan da braniocu uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog i da osumnjičenom i braniocu uputi poziv da prisustvuju ispitivanju svedoka i veštaka. Kod pozivanja branioca zakon koristi termin „uputi poziv“ a ne „pozove“, što znači da je dovoljno da tužilac raspolaže potvrdom da je poziv uredno poslao, a ne i potvrdom da je branilac poziv uredno primio.

Konačno, tužilac može saslušati svedoka ili veštaka ukoliko pribavi prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak i nezavisno od pozivanja branioca. To znači da je za zakonitost dokazne radnje u istrazi bez značaja da li je branilac izostao iz opravdanih razloga, jer se radnja svakako održava i u njegovom odsustvu, kao što je bez značaja i da li je branilac primio poziv, ako tužilac pribavi prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak. Samim tim, tužilac bi uz odobrenje sudije za prethodni postupak mogao saslušati svedoke pa naredbu o sprovođenju istrage dostaviti osumnjičenom uz poziv za njegovo saslušanje.

Princip tajnosti istrage pogotovo dolazi do izražaja kod tužilaca posebne nadležnosti kojima je dato ovlašćenje da mogu ispitivati svedoke i bez pozivanja osumnjičenog i njegovog branioca da prisustvuju ako ocene da njihovo prisustvo može uticati na svedoka.
Za razliku od tužioca koji tokom istrage preduzima dokazne radnje, branilac je ovlašćen samo da preduzima pripremne radnje na obezbeđenju dokaza sa mogućnošću da predloži javnom tužiocu da neku od ovih radnji sprovede u istrazi. Okrivljeni i branilac u istrazi imaju pravo da samostalno prikupljaju dokaze i materijal u korist odbrane i da u tom cilju razgovaraju sa licem koje im može pružiti podatke korisne za odbranu, kao i da od tog lica pribavljaju potrebne izjave i obaveštenja – samo pod uslovom da nije reč o oštećenom i licima koja su već ispitana od strane policije ili javnog tužioca. Međutim, nije propisana zabrana policiji i tužiocu da pribavljaju izjave od lica koje je već dalo izjavu braniocu, što znači da oni to mogu činiti. Kako nije propisana obaveza prisustva branioca u slučaju kada policija ili tužilac pozovu lice koje je već dalo izjavu braniocu radi davanja nove izjave realno je očekivati da će se kod svedoka odbrane pojavljivati duple izjave koje će dovoditi u pitanje njihov kredibilitet.

Ovakvim zakonskim rešenjem data je mogućnost tužiocu da na osnovu podataka policije i uz njihovu pomoć neposredno nakon događaja identifikuje, locira i uzme izjave od svih potencijalnih svedoka i tako praktično ograniči pravo odbrane na prikupljanje dokaza – što će predstavljati pravilo u praksi.

Pravo na razgovor sa licem koje mu može pružiti podatke korisne za odbranu i da od tog lica pribavlja pisane izjave i obaveštenje, pravo na ulazak stan i u privatne prostorije i pravo na preuzimanje predmeta i isprava uz obavezu izdavanja potvrde – branilac može ostvariti samo uz saglasnost tog lica. Nije predviđena mogućnost da branilac uz pribavljen nalog sudije za prethodni postupak ova prava može ostvariti i prinudnim putem uz asistenciju policije.

U praksi će se dešavati slučajevi da branilac nije u mogućnosti da realizuju određene zahteve za pribavljanje predmeta i uzimanje izjava zbog toga što lica neće želeti da se mešaju u postupak koji ih se direktno ne tiče.

Izvor: Redakcija „Profi Sistema“.
Literatura: Nezvanični skraćeni zapisnik sa okruglog stola Misije OEBS u iskustvima u primeni novog ZKP.