Prava zaposlenih u dane državnih praznika

– Državni i verski praznici –

 

U skladu sa čl. 1. Zakona o državnim praznicima u Republici Srbiji (Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011.)(U daljem tekstu: Zakon) Sretenje- Dan državnosti Srbije praznuje se 15. I 16. februara.

„Državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje – Dan državnosti Srbije, spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdan i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Serbije.“

U susret ovom prazniku pozabavićemo se pitanjem državnih praznika u Republici Srbiji i pravima zaposlenih u vreme državnih praznika.

U skladu sa čl. 3 Zakona o državnim praznicima u Republici Srbiji :

„U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede koji se praznuje radno.“

Međutim, državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni da obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika, ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu (član 3. stav 2 Zakona).

Takođe, ukoliko priroda delatnosti ili tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji (član 3. stav 3 Zakona).

Ukoliko datum kada se praznuje državni praznik padne u nedelju, u tom slučaju se ne radi prvog narednog radnog dana.

U odnosu na državne praznike, koji se pomeraju na naredni radni dan ako padnu u nedelju, verski praznici se ne pomeraju. Ako jedan od navedenih verskih praznika padne u nedelju slavi se na taj dan i zaposleni nemaju pravo po tom osnovu da ne rade narednog radnog dana.

U skladu sa članom 1a Zakona:

„Državni praznici Republike Srbije jesu i Nova godina, Praznik rada, Dan pobede i Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Nova godina praznuje se 1. i 2. januara, Praznik rada – 1. i 2. maja, Dan pobede 9. maja a Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra.“

Takođe se u skladu sa čl. 2. Zakona u Republici Srbiji praznuju i verski praznici:

„1) prvi dan Božića (7. januar);

2) Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.“

Zaposleni u R. Srbiji u skladu sa Zakonom, a prema veroispovesti, imaju pravo i na sledeći neradan dan:

„1) pravoslavci – na prvi dan krsne slave;

2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;

3) pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;

4) pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.“ 

Pored državnih praznika koji se praznuju neradno, u skladu sa čl. 5a Zakona: Sveti Sava – Dan duhovnosti (27. januara), Vidovdan – spomen na Kosovsku bitku (28. juna), Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (22. aprila) i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu (21. oktobra) predstavljaju praznike koji se praznuju radno.

 

– Prava zaposlenih u dane državnih i verskih praznika –

 

Zaposleni u vreme državnih praznika ima pored osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka i:

1) Pravo na naknadu zarade za vreme odsustvanja sa rada na dan praznika

2) Pravo na uvećanje zarade za rad na praznik

U članu 105. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), utvrđeno je da se zarada zaposlenog sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (član 105. stav 1. Zakona).

U skladu sa čl. 108. Zakona o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorm o radu i to:

„1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;“

Ako je zaposleni, zbog prirode posla ili organizacije procesa rada, radio na dan državnog ili verskog praznika, ostvario je pravo na uvećanu zaradu, u zavisnosti od rasporeda njegovog radnog vremena.

Zaposleni koji su radili na dan praznika, pored uvećane zarade za rad na dan praznika imaju pravo i na druga uvećanja zarade u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu i to ukoliko su ispunjeni uslovi za ostvarivanje tih prava (npr. uvećanje zarade za rad noću, ako rad noću nije vrednovan kroz osnovnu platu, uvećanje zarade za prekovremeni rad i sl). (Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-172/2014-02 od 11. marta 2014. god.)

Uz to, ukoliko su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje zarade po još nekom od osnova navedenih u čl. 108. Zakona o radu, procenat uvećane zarade ne može biti niže od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

U skladu sa čl. 114. Zakona o radu:

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.“

U skladu sa Mišljenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 131-06-00014/2005-02 od 5. maja 2005. god. za odsustvovanje sa rada u dane praznika zaposleni ima pravo na naknadu zarade samo ako praznik padne u dane koji su prema rasporedu radnog vremena njegovi radni dani (uzimajući u obzir raspored njegovog radnog vremena-petodnevni, šestodnevni, smenski ili turno)

Imajući u vidu navedeno, a u skladu sa mišljenjem Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-00421/2008-02 od 04.05.2008. godine zaposleni koji nije radio na dan državnog praznika koji je neradni dan ima pravo samo na naknadu zarade, a ne i na zaradu.

U slučaju da je zaposleni radio na dan državnog praznika koji je neradni dan ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 108. stav 1. tačka 1) Zakona, bez obzira na ugovorenu fiksnu mesečnu zaradu.

Član 274. Zakona o radu predviđa novčana kaznu za poslodavca sa svojstvom pravnog lica od 600.000 do 1.500.000 dinara:

„10) ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 114-117);“

Kada su  pitanju državni službenici i nameštenici, kao lex specijalis u toj oblasti primenjuje se Zakon o platama državnih službenika i nameštenika (“Sl. glasnik RS”, broj 62/2006, 63/2006-ispr., 115/2006-ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014) koji u čl. 32. stav 2 navodi sledeće:

„Pravo na naknadu plate u istom iznosu kao da je radio državni službenik ima i ako nije radio na dan praznika koji nije radni dan ili ako se odazvao na vojnu vežbu ili na poziv državnog organa.“

Dakle, državni službenici i nameštenici dok odsustvuju sa rada zbog praznika imaju pravo na naknadu plate koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao i da rade.

Zakon o radnim odnosima u državnim organima (“Sl. glasniku RS”, br. 48/91, 66/91, 44/98-dr.zakon, 49/99-dr.zakon, 34/2001-dr.zakon, 39/2002, 49/2005-US, 79/2005-dr. zakon i 23/2013-OUS) u čl. 37. stav 3 navodi:

„Plata se prima i za vreme korišćenja godišnjeg odmora i za dane državnih praznika za koje je zakonom propisano da se ne radi.“

Zakon o platama u državnim organima i javnim službama (“Sl. glasniku RS”, br. 34/2001, 62/2006-dr.zakon, 116/2008-dr.zakon, 116/2008-dr. zakon i 92/2011, 99/2011-dr.zakon, 10/2013, 55/2013 i 99/2014) koji uređuje plate zaposlenih u javnim službama definisanih čl. 1 istog zakona, kada je u pitanju naknada plate za odsustvovanje za vreme praznika u javnim službama, upućuje na  primenu opštih propisa o radu.

Pa tako, u čl. 5. stav 1 tač. 3) Zakona o platama u državnim organima i javnim službama predviđeno je da dodatak na platu pripada za:

„3) rad na dan državnog i verskog praznika;“

Stav 3 pomenutog člana upućuje na direktnu primenu Zakona o radu kada je u pitanju obračun, isplata i visina dodatka na platu po ovom osnovu.

Prema tome, zaposleni u javnim službama imaju pravo na naknadu plate za vreme praznika u visini prosečne mesečne plate ostvarene u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se odsustvuje za vreme praznika.

 

– Pregled praznika u Republici Srbiji u skladu sa Zakonom o državnim praznicima u Republici Srbiji –

 

Državni praznici u Republici Srbiji koji se praznuju neradno su:

Nova godina – 1. i 2. januar

Sretenje – Dan državnosti Srbije –15. i 16. februar

Praznik rada –1. i 2. maj

Dan primirja u Prvom svetskom ratu –11. novembar

Zakonom je propisano da ”ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.”

Verski praznici u Republici Srbiji koji se obeležavaju neradno su:

Prvi dan Božića – 7. januar

Vaskršnji praznici – počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa

Pored navedenih praznika, zaposleni imaju pravo da ne rade u dane određenih verskih praznika, i to:

Pravoslavci – na prvi dan krsne slave

Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru,

Pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama,

Pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.

U Republici Srbiji praznuju se i obeležavaju radno:

Sveti Sava – 27. januara

Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila

Dan pobede – 9. maja

Vidovdan – 28. juna

Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra.