Pravo na isplatu neisplaćene devizne štednje građana po novom zakonu

I. Uvod

U „Sl. glasniku RS“, br. 108/2016 objavljen je Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ koji se primenjuje od 30. decembra 2016. god.

Na samom početku, iako je predviđeno završnim odredbama ovog zakona, ističemo ono što je od posebnog značaja,  a to je da je završnim odredbama zakona propisano da se danom stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 30. decembra 2016. godine, obustavljaju sudski postupci za naplatu devizne štednje obuhvaćene ovim zakonom, uključujući i postupke izvršenja.

U obrazloženju predloga ovog zakona, između ostalog, navedeno je sledeće:

Evropski sud za ljudska prava objavio je 16. jula 2014. godine presudu kojom je obavezao Republiku Srbiju i Republiku Sloveniju da isplate staru deviznu štednju podnosiocima predstavke (E. Ališić, A. Sadžak i S. Šahdanović), koji su štedeli kod Ljubljanske banke Sarajevo i Investbanke PJ Tuzla, i to pod istim uslovima kao i druge štediše koje su imale takvu štednju u domaćim filijalama srpskih, odnosno slovenačkih banaka. Prema presudi Republika Srbija mora preduzeti sve neophodne mere, uključujući i zakonodavne izmene, u roku od godinu dana od donošenja presude, odnosno do 16. jula 2015. godine (kao razloga kašnjenja sa usvajanjem ovog zakona navode se parlamentarni izbori), kako bi podnosilac predstavke i svi drugi u istoj situaciji mogli da povrate svoju staru deviznu štednju.“

Kako bi se izbeglo da Evropski sud za ljudska prava nastavi da razmatra druge slične predstavke, pored ovog zakona, donet je i Zakon o izmenama i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana objavljen takođe, u „Sl. glasniku RS“, br. 108/2016 kojim su izmenjeni iznosi koji se odnose na javni dug Savezne Republike Jugoslavije i propisana obaveza Vlade da odredi banku koja će servisirati deviznu štednju građana položenu kod Jugobanke Jugbanke a.d. Kosovska Mitrovica i bliže urediti pitanja koja se odnose na servisiranje te štednje.

U ovom tekstu bavićemo se, pre svega, Zakonom o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

II. Na koga se zakon odnosi

Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak regulisanja obaveza po osnovu neisplaćene devizne štednje građana koju su do 27. aprila 1992. godine položili:

1) državljani bivših republika SFRJ, osim Republike Srbije, kod banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ;

2) državljani Republike Srbije kod filijala banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, a koje su se nalazile na teritorijama bivših republika SFRJ.

Ove obaveze odnose na ostvarivanje pojedinačnih prava navedenih državljana, kao i na njihove naslednike.

Pri tome, pravo na isplatu utvrđuje se pojedinačno za svakog deviznog štedišu.

Zakonom je propisano i da Republika Srbija zadržava pravo potraživanja od država sukcesora SFRJ po osnovu isplata devizne štednje izvršenih u skladu sa ovim zakonom.

Obaveza Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje predstavljaće njen javni dug danom emitovanja obveznica kojima se ove obaveze regulišu.

III. Na koga se zakon ne odnosi

Ovaj zakon ne odnosi se na deviznu štednju:

1. koja je u potpunosti isplaćena u skladu sa propisima bivših republika SFRJ na čijoj teritoriji je položena, ili
2. koju su bivše republike SFRJ svojim propisima prenele na druga pravna lica, odnosno konvertovale u druga prava.

IV. Delimična isplata štednje

Kada je devizna štednja isplaćena delimično u skladu sa propisima bivših republika SFRJ na čijoj teritoriji je položena, pravo na isplatu preostalog dela te štednje ostvaruje se u skladu sa odredbama ovog zakona.

V. Reciprocitet

Članom 3. Zakona propisano je da državljani bivših republika SFRJ, osim Republike Srbije, ostvaruju pravo na isplatu stare devizne štednje pod uslovom reciprociteta, čije postojanje utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove pravde.

VI. Iznos preuzetih obaveza

Članom zakona 4. određuje se iznos preuzetih obaveza, kao i način utvrđivanja tog iznosa.

Obaveza Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje iznosi do 310 miliona evra i obuhvata:

• deviznu štednju položenu do 27. aprila 1992. godine, umanjenu za izvršene isplate po osnovu svojih propisa (štednja koju su bivše republike SFRJ svojim propisima prenele na druga pravna lica, odnosno konvertovale u druga prava);
• kamatu obračunatu po ugovorenoj kamatnoj stopi, odnosno po kamatnoj stopi od 5% godišnje ako se ne može utvrditi ugovorena kamatna stopa – do 31. decembra 1997. godine;
• kamatu obračunatu po kamatnoj stopi od 2% godišnje za period od 1. januara 1998. godine do 31. maja 2016. godine;
• kamatu obračunatu po kamatnoj stopi od 0,5% godišnje za period od 1. juna 2016. godine do rokova dospeća rata obveznica.

Pri tome, kada je u pitanju obračun kamate, propisano je da se isti vrši primenom prostog interesnog računa (proporcionalna metoda).

VII. Način regulisanja obaveza – dinamika isplate

Obaveze prema deviznim štedišama izvršavaju se u deset jednakih polugodišnjih rata.

Rate dospevaju svakog 31. avgusta i 28. februara, počev od 31. avgusta 2018. godine i zaključno sa 28. februarom 2023. godine.

Radi regulisanja javnog duga Republika Srbija emitovaće amortizacione obveznice bez kupona, koje glase na evro, koje se emituju u nematerijalizovanom obliku i registruju se kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.

Amortizacione obveznice glase na ime i prenosive su, isplaćuju se u evrima po navedenoj dinamici i sadrže unapred obračunatu kamatu po kamatnoj stopi od 0,5% godišnje za period od 1. juna 2016. godine do rokova dospeća rata obveznica.

Dakle, amortizacionim obveznicama se regulišu obaveze prema deviznim štedišama i to konverzijom štednih uloga u obveznice.

Kada je u pitanju konverzija različitih valuta u kojima je položena devizna štednja u evre, ista se vrši po međuvalutnim odnosima prema srednjem kursu dinara iz kursne liste Narodne banke Jugoslavije koja je važila na dan 1. januara 2002. godine.

Sredstva za isplatu amortizacionih obveznica obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Dalje, Posebnim odredbama zakona (član 19. i 20.), propisano je da je promet obveznica emitovanih u skladu sa ovim zakonom je slobodan. Amortizacione obveznice mogu se kupovati i prodavati na regulisanom tržištu i OTC (vanberzanskom) tržištu u Republici Srbiji. Devize ostvarene prodajom amortizacionih obveznica drže se na deviznom računu. Devize ostvarene prodajom amortizacionih obveznica, kao i devize ostvarene naplatom amortizacionih obveznica u roku dospeća, strana fizička i pravna lica mogu slobodno transferisati u inostranstvo.

VIII. Postupak za utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje

Na osnovu člana 18. Zakona, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o postupku za utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje građana (u daljem tekstu: Uredba) objavljenu u „Sl. glasniku RS“, br. 8/2017.

Uredba se primenjuje od 4. februara 2017. godine, a ovom uredbom uređuju se obrazac prijave potraživanja i način prijavljivanja potraživanja po osnovu neisplaćene devizne štednje građana, način obrade dokumentacije koja se dostavlja uz prijavu potraživanja, način vršenja konverzije štednih uloga u amortizacione obveznice i način njihovog knjigovodstvenog evidentiranja, način upisa amortizacionih obveznica u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, isplata amortizacionih obveznica i izveštavanja.

Utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje vrši Ministarstvo finansija – Uprava za javni dug (u daljem tekstu: Uprava) na predlog posebne komisije, koju obrazuje Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove finansija.

Radi utvrđivanja prava na isplatu devizne štednje, Uprava će objaviti poziv za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje u „Službenom glasniku Republike Srbije” i u po jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ.

Poziv će se objaviti i na zvaničnim internet prezentacijama Ministarstva finansija, Uprave, Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke Srbije, a obavezno sadrži: način prijave potraživanja, obrazac prijave potraživanja, kome se podnosi prijava, rok za podnošenje prijave, dokumentaciju koja se podnosi uz prijavu i ostale podatke u vezi sa podnošenjem prijave.

Prijava potraživanja može se podneti u roku od godinu dana od dana objavljivanja poziva u dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ.

Poziv za prijavu potraživanja objavljen je 23. februara 2017. godine u nekoliko dnevnih listova na teritoriji Republike Srbije i na teritorijama bivših republika SFRJ.

Po isteku roka za prijavljivanje potraživanja gubi se pravo na potraživanje po osnovu neisplaćene devizne štednje, odnosno radi se o prekluzivnom roku.

Devizni štediša radi ostvarivanja prava na isplatu devizne štednje podnosi prijavu potraživanja u tri primerka neposredno Ministarstvu finansija – Upravi za javni dug na Obrascu 1 – Prijava potraživanja.

Uredbom je bliže propisano koja se dokumentacija podnosi uz ovu prijavu: overena kopija lične karte ili pasoša, original štedne knjižice, pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju i izjave deviznog štediše date pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, overene kod nadležnog organa da nije preneo svoju deviznu štednju na drugo lice.

Uz prijavu potraživanja dostavlja se i original potvrde nadležnih organa i institucija bivših republika SFRJ o tome da devizni štediša nije ostvario svoje pravo po osnovu devizne štednje, niti da mu je to pravo priznato od strane bivših republika SFRJ. Ako je devizni štediša položio deviznu štednju u filijalama na teritorijama više bivših republika SFRJ, odnosno ako je menjao prebivalište u više tih republika, dostavlja originale potvrda nadležnih organa svih bivših republika SFRJ na čijoj teritoriji je položio deviznu štednju, odnosno u kojima je imao prebivalište. U slučaju kada je pravo po osnovu devizne štednje ostvareno delimično, u potvrdi se unose podaci o visini isplaćenih iznosa i datumima tih isplata.

Ukoliko uz prijavu nije dostavljena kompletna dokumentacija Uprava će od podnosioca prijave tražiti da u roku od 30 dana kompletira dokumentaciju, uz upozorenje na pravne posledice nepostupanja u ovom roku.

Ako utvrdi da su za to ispunjeni propisani uslovi, Uprava na predlog Komisije rešenjem utvrđuje pravo na isplatu devizne štednje i visinu potraživanja, odnosno prava na obveznice po tom osnovu.

Pri tom, ono što je važno naglasiti da ostvarivanjem ovog prava devizni štediša se odriče, odnosno gubi pravo na vođenje postupka za utvrđivanje prava i naplatu devizne štednje pred sudom i drugim organom, odnosno organizacijom, uključujući i postupke izvršenja.

VIII. Umesto zaključka

Ovde je važno ukazati na jednu stvar. Kao što smo u uvodnom delu teksta naveli danom stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 30. decembra 2016. godine, obustavljaju se sudski postupci za naplatu devizne štednje obuhvaćene ovim zakonom, uključujući i postupke izvršenja.

Zatim, članom 15. Zakona propisano je:

„Uprava na predlog Komisije utvrđuje pravo na isplatu devizne štednje na osnovu podataka i dokumentacije iz člana 12. ovog zakona koja joj je dostavljena uz prijavu potraživanja i na osnovu podataka i dokumentacije kojom raspolažu banke iz člana 14. stav 2. ovog zakona.

Ako utvrdi da su za to ispunjeni propisani uslovi, Uprava rešenjem utvrđuje pravo na isplatu devizne štednje i visinu potraživanja, odnosno prava na obveznice po tom osnovu.

Ostvarivanjem prava po odredbama ovog zakona devizni štediša se odriče, odnosno gubi pravo na vođenje postupka za utvrđivanje prava i naplatu devizne štednje pred sudom i drugim organom, odnosno organizacijom, uključujući i postupke izvršenja.“

Dakle, bitno je šta znači ostvarivanje prava, odnosno šta je intencija zakonodavca u ovom slučaju. Da li ostvarivanje prava znači isplatu štednje ili da je rešenjem Uprave utvrđeno pravo na isplatu, odnosno pravo na obveznice, odnosno da je ovo rešenje postalo pravnosnažno (pravnosnažnost rešenja Uprave kojim je utvrđeno pravo deviznog štediše, dovodi do poništaja originala štedne knjižice od strane Uprave)? Zašto je bitno? Zato što ostvarivanje prava znači i odricanje, odnosno gubitak prava (inače dva potpuno različita pojma) deviznog štediše na vođenje postupka za utvrđivanje prava i naplatu devizne štednje pred sudom i drugim organom, odnosno organizacijom, uključujući i postupke izvršenja. Logično je da svakom poverioca ostvarivanje prava znači da je naplatio svoje potraživanje (u potpunosti) od dužnika, ali s obzirom da u istom članu zakonodavac određuje da Uprava rešenjem utvrđuje pravo na isplatu devizne štednje i visinu potraživanja, odnosno prava na obveznice po tom osnovu, u stavu 2. člana 15, a zatim u sledećem stavu 3. da ostvarivanje prava znači odricanje, odnosno gubitak prava na vođenje sudskih i drugih postupaka, potencijalno donosi opasnost u vidu različitih tumačenja.

NAPOMENA: Tekst je prvobitno objavljen u časopisu “Advokatska kancelarija“, br. 31 – mart 2017.