Predlog i razlozi izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave

Na sajtu Narodne skupštine, 19. avgusta 2016. godine, objavljen je Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Naime, prema ovom predlogu intervenciju bi trebalo izvršiti u članu 35. Zakona o finansiranju lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, broj 62/2006, 47/2011 i 93/2012) koji propisuje prihode od ustupljenih poreza, koji spadaju u ustupljene prihode, odnosno one prihode čija se osnovica i stopa, način i merila za utvrđivanje visine iznosa utvrđuju zakonom, a prihod ostvaren na teritoriji jedinice lokalne samouprave se ustupa u celini ili delimično toj jedinici lokalne samouprave.

Član 35. Zakona glasi (odredbe čija se izmena predlaže su prikazane podebljanim (bold) fontom):

“Jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji:

          1) porez na dohodak građana, i to na prihode od:

                  (1) poljoprivrede i šumarstva,

                 (2) samostalne delatnosti,

                 (3) nepokretnosti,

                 (4) davanja u zakup pokretnih stvari,

                 (5) osiguranja lica,

                (6) 80% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog,

                (7) ostali prihodi u skladu sa zakonom;

        2) porez na nasleđe i poklon;

       3) porez na prenos apsolutnih prava.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) podtačka (6) ovog člana, gradu Beogradu pripada 70% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog.”

Predlog ovih izmena glasi:

“Član 1.

U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13, 125/14 i 95/15), u članu 35. stav 1. tačka 1) podtačka (3) briše se.

U podtački (6) reči: „80% od poreza na zarade” zamenjuju se rečima:

„74% od poreza na zarade”.

U stavu 2. reči: „gradu Beogradu pripada 70% od poreza na zarade” zamenjuju se rečima: „gradovima pripada 77%, odnosno gradu Beogradu pripada 66% od poreza na zarade”.

Član 2.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. januara 2017. godine.”

Predlogom izmena se predviđa ukidanje jedinici lokalne samouprave prava na porez ostvaren na njenoj teritoriji, konkretno porez na dohodak građana, i to na prihode od nepokretnosti.

Umesto prava na 80% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, predlaže se smanjenje na 74%.

A kada je u pitanju izuzetak od prethodno navedenog procenta od poreza na zarade, po kome prema još uvek važećem tekstu zakonu, gradu Beogradu pripada 70% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, predlaže se da gradovima pripada 77%, odnosno gradu Beogradu pripada 66% od poreza na zarade.

Prema stavu predlagača, Vlade RS, razlozi da donošenje ovih izmena su sledeći:

Osnovni razlog za izmene ovog zakona je usklađivanje preraspodele prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalnih samouprava i Republike Srbije.

Zakon o finansiranju lokalne samouprave iz 2006. godine, koji je 2007. godine stupio na snagu, propisao je da lokalnim samoupravama pripada 40% poreza na zarade. Zakon iz 2006. godine, po oceni Fiskalnog saveta, mogao se smatrati relativno darežljivim u pogledu obezbeđivanja sredstava na lokalnom nivou, jer je ukupan nivo propisanih sredstava za lokalne samouprave bio nešto viši nego što je to bilo neophodno. Izmene ovog zakona 2011. godine, odnosno sprovođenje modela fiskalne decentralizacije, kako je i tada ukazivao Fiskalni savet, imale su za rezultat povećanje deficita od 1,1% BDP na godišnjem nivou, odnosno blizu 40 milijardi dinara, s obzirom da predlog, po kom 80% prihoda od poreza na zarade pripada lokalnim samoupravama, nije utemeljen u modernoj fiskalnoj praksi kojom se preporučuje da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti, kao i da nije praćen prenosom novih nadležnosti na lokalni nivo vlasti.

Navedene izmene Zakona u 2011. godini dovele su do nesrazmere između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa vlasti.

Predložena rešenja u ovom zakonu imaju za rezultat preraspodelu sredstava od poreza na zarade u iznosu oko 4,8 mlrd dinara sa lokalnog na republički nivo, kako je to dogovoreno aktuelnim aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom, i to na sledeći način:

– opštinama 74% umesto dosadašnjih 80%;

– gradovima 77% umesto dosadašnjih 80%;

– gradu Beogradu 66% umesto dosadašnjih 70%.

Korekcija procenta preraspodele sredstava od poreza na zarade je mera fiskalne konsolidacije, u cilju smanjivanja ukupnog fiskalnog deficita i očuvanja makroekonomske stabilnosti.

Takođe, ovim izmenama vrši se usaglašavanje sa propisima iz oblasti oporezivanja, u smislu opredeljivanja pripadnosti prihoda od nepokretnosti Republici Srbiji. Naime, kada je reč o prihodima fizičkih lica – prihodima od davanja u zakup nepokretnosti, oni su predmet regulisanja zakona kojim se uređuje oporezivanje prihoda fizičkih lica, kao prihod od kapitala, i kao takvi pripadaju Republici Srbiji.