Pravni Portal meni

profi sistem com

ZOSOV

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova

Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova (u daljem tekstu: Predlog), čiji je predlagač Vlada Republike Srbije.

Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova (“Sl. glasnik RS”, broj 125/2004 i 104/2009)( u daljem tekstu: Zakon) uređuju se način i postupak mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova, izbor, prava i obaveze miritelja i arbitara i druga pitanja od značaja za mirno rešavanje radnih sporova. Postupak mirnog rešavanja radnih sporova pokreće se i vodi u skladu sa ovim zakonom, ako o istom sporu nije odlučeno u skladu sa propisima o radu.

Kako se navodi u obrazloženju Predloga razlog za izmenu Zakona je činjenica da je danaestogodišnja primena Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova u Republici Srbiji ukazala je na mnoge probleme u praksi, zbog kojih treba unaprediti oblast mirnog rešavanja radnih sporova i dodatno afirmisati rad Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Pored brojnih prednosti postupka pred Agencijom u odnosu na sudski postupak i ostvarenih ciljeva Agencije sam rad Agencije je ostao nedovoljno vidljiv i institut mirnog rešavanja radnih sporova nije u potpunosti uspeo da se postavi kao alternativa sudskim postupcima u radnim sporovima.

Cilj ovih izmena je da se kroz proširenje nadležnosti individualnih i kolektivnih radnih sporova, uvođenje mogućnosti zaključenja sporazuma u individualnim sporovima, produženje rokova i praćenje rezultata rada kroz statističku obradu podataka o vrsti i načinu okončanja spora, dodatno afirmiše ovaj način rešavanja spora.

Unapređenje zakonodavnog okvira treba da doprinese podsticanju poslodavaca i zaposlenih da međusobne sporove rešavaju mirnim putem posredstvom miritelja i arbitara pred Republičkom agencijom, kako bi se što više rasteretili sudovi i stranama u sporu smanjili troškovi.

Predlogom se vrši dopuna člana 2. Zakona propisuje se da se kolektivnim radnim sporom između ostalog smatraju i sporovi povodom: „ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca” kao i sporovi povodom „utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom”. Takođe, izvršeno je preciziranje stava 1. tačka 1. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova u delu koji se odnosi na primenu kolektivnih ugovora i to tako da je precizirano da se primenom kolektivnog ugovora smatra primena celokupnog kolektivnog ugovora ili njegovih pojedinih odredaba. Ovo iz razloga što je bilo potrebno da se otkloni mogućnost da se sporna pitanja u vezi sa primenom pojedinih odredaba rešavaju u postupku pred miriteljem.

Cilj dopune da se kolektivnim radnim sporom smatra i „spor povodom ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca je da se poslodavci koji ne žele da utvrde reprezentativnost sindikatu, u postupku mirnog rešavanja radnih sporova upoznaju sa obavezama koje proističu iz Zakona o radu i ujedno smanji broj predmeta pred Odborom za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca.

Takođe, s obzirom da je pitanje minimuma procesa rada uređeno zakonom, nisu retki slučajevi sporova oko utvrđivanja minimuma procesa rada, pa je bilo potrebno i za ove slučajeve utvrditi nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Izmenjena je i odredba koja se odnosi na definiciju strana u kolektivnom sporu i ista je usaglašena sa odredbama Zakona o radu u delu koja se odnosi na učesnike u zaključenju kolektivnog ugovora i to pre svega osnivača.

Predlogom se nadležnost za individualne radne sporove proširuje na sporove povodom: isplate plate/zarade, naknade plate/zarade u skladu sa zakonom, a ne samo u vezi sa isplatom minimalne zarade/plate, isplate naknade troškova i drugih primanja u skladu sa zakonom, isplate otpremnine pri odlasku u penziju, radnog vremena i ostvarivanja prava na godišnji odmor. Takođe, izvršeno je preciziranje ko se smatra stranom u individualnom radnom sporu u sporu koji se odnosi na diskriminaciju i zlostavljanje na radu.

Izvršeno je  preciziranje definicije arbitraže, tako da se arbitražom smatra postupak u kome arbitar „rešava”, a ne „odlučuje”  o predmetu individualnog spora, s obzirom da je novim rešenjem u ovom Predlogu u postupku arbitraže omogućeno donošenje rešenja na osnovu postignutog sporazuma strana u sporu.

Umesto načela „tripartizma”  uvedeno načelo „nezavisnosti” kojim je propisano da je miritelj, odnosno arbitar nezavisan u radu.

U čl. 11. Zakona produžen je rok za izjašnjenje na pet radnih dana umesto dosadašnja tri dana.

Ovim članom propisano je da ako je predlog podnela jedna od strana u sporu, Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju drugoj strani u sporu i poziva je da se u roku od pet radnih dana izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora.

U čl. 12. Zakona se Predlogom precizira da se rok od tri dana za određivanje miritelja, odnosno arbitra odnosi na tri radna dana, te da u slučaju odsustva sporazumnog određivanja miritelja, odnosno arbitra, njega određuje direktor Agencije rešenjem.

Prema Predlogu zajednički predlog radi učešća miritelja u kolektivnom pregovaranju  iz čl. 16. stav 4 ubuduće neće sadržavati podatke o adresi miritelja, već samo ime i prezime miritelja.

Prema Predlogu uloga miritelja definisana čl. 17. Zakona se precizira tako da u slučaju angažovanja miritelja u postupku kolektivnog pregovaranja, miritelj pruža pomoć učesnicima radi sprečavanja nastanka spora.

Predlogom se vrši dopuna člana 18. Zakona koji se odnos na spor u delatnostima od opšteg interesa i usklađivanje sa članom 2. Zakona i to tako da su strane u sporu u delatnostima od opšteg interesa dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora i u slučajevima ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, kao i u slučaju utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom.

Prema Predlogu menja se čl. 19. Zakona tako da su strane u sporu u delatnostima od opšteg interesa dužne da podnesu predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora  u roku od tri radna dana od nastanka spora, a ne tri dana kako je u važećoj odredbi Zakona propisano.

Prema Predlogu obaveza je miritelja da zakaže raspravu u roku od tri radna dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora. Dakle i ovde u čl. 21. Zakona se produžava rok u odnosu na važeće rešenje koje predviđa rok od tri dana.

U članu 25. Zakona Predlogom se precizira da se preporuka koja je doneta jednoglasno pred Odborom ili na zahtev jedne od strana u sporu sastavlja u pisanom obliku sa obrazloženjem.

Ovaj član je Predlogom dopunjen i preciziran u delu koji se odnosi na ovlašćenja miritelja u slučaju da se u toku postupka mirenja strane u sporu ne saglase o preporuci. Važeće rešenje je da miritelj može stranama u sporu da predloži preporuku što je u suprotnosti sa ulogom miritelja u sporu. Uloga miritelja je da približi stavove strana u sporu u cilju postizanja sporazumnog rešenja spora, a ne da predlaže preporuku a da nijedna od strana od njega to ne zahteva. Zbog toga je ovaj član i preciziran tako da miritelj samo na zahtev jedne od strana u sporu može da predloži preporuku najkasnije u roku od tri dana od dana zaključenja rasprave.

U čl. 26. Predlogom je izvršeno preciziranje tako da se sporazum o rešenju spora može zaključiti na osnovu preporuke ili nezavisno od iste. Ako je predmet spora kolektivni ugovor, u slučaju kada strane u sporu zaključe sporazum, taj sporazum postaje osnov za zaključivanje, izmene ili dopune kolektivnog ugovora. U ostalim slučajevima propisanim ovim članom, sporazum ima snagu izvršne isprave. U odnosu na dosadašnje rešenje izbegnuta je mogućnost da, kada je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum koji sačine strane u sporu bude sastavni deo kolektivnog ugovora, jer po pravilu sporazum se sastavlja u slobodnoj formi, a kolektivni ugovor treba da sadrži strukturu opšteg akta i da se prilikom izrade, izmene i dopune poštuju osnovna metodološka pravila za izradu propisa.

S obzirom da su Predlogom izmenjene odredbe član 25. u pogledu mogućnosti da miritelj može da sam predloži preporuku, već samo ako jedna od strana u sporu zahteva to od miritelja, te da po okončanju postupka mirenja miritelj sa članovima Odbora donosi preporuku o načinu rešavanja spora, članom 27. precizira se da samo u slučaju nepostupanja po preporuci koju je usvojio Odbor, Agencija na predlog miritelja može da objavi preporuku i razloge za nepostupanje po preporuci u sredstvima javnog informisanja.

Praksa je pokazala da je potrebno postupak mirenja koji se do sada trebao okončati u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave produži na zahtev strana u sporu za još 30 dana, što je prema Predlogu dopuna čl. 28. Zakona.

Predlogom se briše čl. 29. Zakona kojim je bilo propisano da ako se postupak ne okonča u propisanom roku miritelj može da raspusti Odbor i nastavi postupak mirenja neposrednim kontaktom sa stranama u sporu. Ovo kako se navodi u obrazloženju Predloga iz razloga što je bilo potrebno utvrditi krajnji rok u kom će se postupak mirenja okončati kako bi se spor efikasno i brzo rešio uz saglasnost strana u sporu, u kom smislu je i dopunjen član 28.

U čl. 30. Zakona Predlogom se menja stav 1 što se praktično svodi na brisanje u ovom članu definicije individualnog radnog spora jer je definicija individualnog spora data u članu 2. Predloga kojim je izmenjen čl. 3. Zakona.

U čl. 31. Zakona Predlogom je produžen rok arbitru za zakazivanje rasprave sa tri na tri radna dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora.

Jedna od najznačajnijih izmena u ovom Predlogu je da se omogućava arbitru da u toku postupka ukazuje stranama u sporu da spor mogu da reše i sporazumno što je u duhu mirnog rešavanja spora, a ne da u svakom slučaju čak i ako postoji saglasnost strana u sporu arbitar donosi rešenje na osnovu izvedenih dokaza koji proizilaze iz utvrđenog činjeničnog stanja, ponekada i suprotno volji strana u sporu.

U čl. 32. Predlogom su  izuzeti od javne rasprave sporovi povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu. S obzirom da se radi o sporovima koji mogu da sadrže činjenice i dokaze čije javno iznošenje bi moglo da ima negativne posledice po strane u sporu, bilo je potrebno u ovim sporovima isključiti javnost.

Predlogom se dodaje čl. 33a kojim se propisuje da strane u sporu mogu da angažuju sudskog veštaka, da se na njega shodno primenjuju odredbe o izuzeću arbitra i da svaka strana u sporu sama snosi troškove njegovog angažovanja.

Predlogom se dodaju novi čl. 35a i 35b.

Članom 35a precizira se način okončanja postupka pred arbitrom. Arbitar donosi rešenje donetim na osnovu sporazuma strana u sporu, ako je arbitražni postupak postao nemoguć kao i u slučaju obustave postupka što je sve novina u odnosu na ranije rešenje u Zakonu i konačno može da donose rešenje kojim odlučuje o predmetu spora. Takođe, ovim članom je propisano da rešenje doneto na osnovu sporazuma strana u sporu, kao i rešenje kojim arbitar odlučuje o predmetu spora, ima snagu izvršne isprave.

Članom 35 b je propisano da spor povodom zlostavljanja i diskriminacije izuzetno može da se okonča samo na osnovu sporazuma strana u sporu, a ako isti ne postoji arbitar donosi rešenje o obustavi postupka i upućuje strane u sporu da o istoj pravnoj stvari mogu voditi sudski postupak.

Kako se navodi u obrazloženju Predloga kada je u pitanju izmena čl. 36. Zakona rešenje je pravosnažno i izvršno danom dostavljanja stranama u sporu, osim rešenja povodom zlostavljanja i diskriminacije na radu ako je u rešenju određeno da se radnja koja je premet izvršenja može izvršiti u ostavljenom roku to rešenje postaje izvršno istekom tog roka.

Predlogom se menja odredba čl. 38. Zakona tako što je izvršeno usklađivanje sa Zakonom o visokom obrazovanju i dopunjuje se odredba u vezi sa ispunjenjem uslova za miritelja i arbitra koji se odnosi na državljanstvo Republike Srbije, koji prestaje da se primenjuje, za državljane država članica Evropske unije, od pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Predlogom se vrši preciziranje čl. 39. Zakona tako što Agencija objavljuje javni oglas za izbor miritelja i arbitara u Službenom glasniku Republike Srbije.

Prema Predlogu menja se i čl. 40. Zakona tako što se odluka o izboru miritelja i arbitra donosi se u roku od 60 dana od dana isteka roka za podnošenje prijave.

U čl. 45. dodaje se pored postojećih razloga za brisanje miritelja i arbitra još jedan koji se odnosi na nepostupanje u skladu sa etičkim kodeksom.

U skladu sa dopunom čl. 45., vrši se i izmena čl. 46 tako da se rešenje o brisanju iz imenika donosi se i u slučaju ako miritelj i arbitar, između ostalog, ne postupaju u skladu sa etičkim kodeksom.

U vezi sa prethodno navedenim dopunjuje se čl. 49. tako što se uvodi etički kodeks. Miritelji i arbitri u postupku mirnog rešavanja radnih sporova biće dužni da se pridržavaju etičkog kodeksa. Etički kodeks donosi ministar nadležan za poslove rada.

Predlogom se dodaje i novi čl. 53a koji se odnosi na pravo miritelja i arbitara na identifikacioni dokument kao i bliže uslove u pogledu negovog izdavanja.

Predlogom se menja i čl. 54. Zakona tako što pored toga što Agencija vodi evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova sadržaj evidencije proširuje se vrstom predmeta spora.

Članovim 33-36. Predloga uređuju se rokovi za donošenje podzakonskih akata koji se donose na osnovu ovog Predloga zakona, prelazni režim za postupke započete do dana stupanja na snagu ovog zakona kao i stupanje na snagu ovog zakona.

 

 

 

Izvor: Izvod iz Predloga i obrazloženja Predloga preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)

Izvor: Izvod iz Zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a

Shares

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Upišite broj * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

ZOUP

Profi Sistem baner