Pregled odredaba novih izmena Zakona o radu

U „Sl. glasniku RS“, br. 113/2017 objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu (u daljem tekstu: Izmena) koji se primenjuje od 25. decembra 2017. god.

Na ovom mestu ćemo izvršiti prikaz svake izmene posebno sa kratkim objašnjenjem razloga za donošenje odn. efektima na poslodavca i odgovorno lice u pravnom licu.

Članom 1. Izmene dopunjuje se čl. 35. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017-OUS) tako što mu se dodaje stav 2 koji glasi:

 „Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o obavljanju poslova zaključenog u skladu sa ovim zakonom podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad.”.

Nakon izmene čl. 35. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS i 113/2017)(u daljem tekstu: prečišćeni tekst) glasi:

„Poslodavac je dužan da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njihovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi.

Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o obavljanju poslova zaključenog u skladu sa ovim zakonom podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad.“

Razlog za izmenu ove odredbe je prema stavu predlagača suzbijanje „rada na crno“ sa aspekta inspekcijskog nadzora.  Naime, česta je pojava da prilikom inspekcijskog nadzora budu dati ugovori na kojima je datum zaključenja upravo dan vršenja nadzora, što ukazuje na to da se datum zaključenja ugovora o radu unosi na licu mesta tokom nadzora, a da prijava na obavezno osiguranje nije podneta, jer još nije protekao rok za podnošenje iste. U takvoj situaciji, odn. ukoliko poslodavac zaključi ugovore o radu koje je antidatirao sa zatečenim licima i izvrši prijavu na obavezno osiguranje, formalno-pravno taj poslodavac nije učinio prekršaj, te se protiv njega nije ni mogao podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Članom 2 Izmene u čl. 55. Zakona o radu dodaje se stav 6. koji glasi:

„Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.”

Nakon izmene prečišćeni tekst glasi:

„Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.

Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme).

Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.“

Kako se u praksi prekovremeni rad nije evidentirao te se nije plaćao zaposelnima, navedeno je razlog za uvođenje obavezne evidencije.

Članom 3. Izmene u čl. 180. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.”

Prečišćeni tekst člana 180. glasi:

„Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.”

Poistovećivanjem načina dostavljanja upozorenja sa dostavljanjem akta o otkazu ugovora o radu rešena je nedoumica u praksi. Naime, u praksi je dolazilo do različitih tumačenja, jedno od najčešćih je bilo da se na dostavljanje upozorenja primenjuju pravila iz Zakona o opštem upravnom postupku.

U obrazloženju predloga Izmena, predlagač (Vlada R. Srbije) navodi da upozorenje predstavlja akt poslodavca koji se dostavlja zaposlenom u postupku utvrđivanja njegove odgovornosti za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, a najčešće rezultira otkazom ugovora o radu, te da bi navedena odredba zakona o dostavljanju otkaza ugovora o radu trebalo bi da se primenjuje i na dostavljanje upozorenja jer od dana dostavljanja upozorenja teče rok zaposlenom da se izjasni na navode iz upozorenja i da se njegovo izjašnjenje uzme u obzir prilikom njegovog utvrđivanja odgovornosti i izricanja mere, odnosno eventualnog davanja otkaza.

Članom 4 Izmena menja se čl. 270. Zakona o radu tako što se posle reči: „radni odnosi” dodaju se reči: „i podnošenje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje,”.

Prečišćeni tekst člana 270. glasi:

„Inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi i podnošenje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje izvršio prekršaj.“

Navedenom izmenom predviđa se da će u buduće inspektor podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i u slučaju kada poslodavac odnosno direktor ili preduzetnik nije podneo jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje.

Članom 5. Izmena menja se čl. 272.  Zakona o radu tako što se u stavu 3. reči: „Ministar je dužan” zamenjuju se rečima: „Ministar, odnosno lice koje on ovlasti dužno je da”.

Prečišćeni tekst člana 272. glasi:

„Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba na rešenje iz člana 271. ovog zakona ne odlaže izvršenje rešenja.

Ministar, odnosno lice koje on ovlasti dužno je da da u roku od 30 dana od dana prijema žalbe odluči po žalbi.

Protiv konačnog rešenja iz člana 271. st. 1. i 2. ovog zakona ne može da se pokrene upravni spor.“

Navedenom izmenom data je mogućnost ministru da ovlasti drugo lice koje će odlučivati po žalbama na rešenja inspektora rada.

Članom 6 Izmene dopunjuje se čl. 275. Zakona o radu tako što se u stavu 1. na kraju tačke 5) tačka zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 6) koja glasi:

„6) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 158).”.

Prečišćeni tekst čl. 275. glasi:

„Novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako pozove na odgovornost predstavnika zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (član 13);

2) ako zaposlenom ne preda primerak ugovora o radu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 30. stav 4);

3) ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje uređuju godišnji odmor (čl. 68-75);

4) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da se vrati na rad (član 79);

5) ako zaposlenom ne isplati naknadu troškova, odnosno drugo primanje u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 118-120);

6) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 158).

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

Novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.“

Navedenom izmenom propisuje se novčana kazna u većem iznosu za poslodavca koji zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u slučaju prestanka radnog odnosa po osnovu viška zaposlenih.

Ovakvo nepostupanje poslodavca je i do sada bilo sankcionisano u okviru člana 276. Zakona o radu kojim su utvrđene novčane kazne za prekršaje u nižem iznosu.“

Članom 7 Izmena menja se čl. 276. Zakona o radu tako što se uvodna rečenica u stavu 1. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 150.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a preduzetnik sa kaznom od 50.000 do 150.000 dinara:”.

U tački 1) reči: „(član 35)” zamenjuju se rečima: „(član 35. stav 1)”.

Posle tačke 1) dodaje se nova tačka 1a) koja glasi:

„1a) ako ne vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih u skladu sa odredbama ovog zakona (član 55. stav 6);”.

Tačka 5) briše se.

Stav 2. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.”.

Prečišćeni tekst čl. 276. glasi:

„Novčanom kaznom od 150.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a preduzetnik sa kaznom od 50.000 do 150.000 dinara:

1) ako ne drži primerak ugovora ili kopije ugovora u skladu sa odredbama ovog zakona (član 35. stav 1);

1a) ako ne vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih u skladu sa odredbama ovog zakona (član 55. stav 6);

2) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 64. do 67);

3) ako zaposlenom ne odobri korišćenje plaćenog odsustva u skladu sa odredbama ovog zakona (član 77);

4) ako ne vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (član 122);

5) – brisana –

6) ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok, odnosno naknadu zarade u skladu sa ovim zakonom (član 189);

7) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjižicu (član 204).

Novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.“

Navedenim izmenama se:

-Povećava iznos novčane kazne za prekršaj poslodavca sa svojstvom pravnog lica i preduzetnika čime se omogućava izricanje kazne po osnovima navedenim u ovom članu;

 -Vrši usklađivanje Zakona o radu sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS”, br. 36/2015 ) i omogućava sankcionisanje poslodavca za prekršaje propisane u članu 276. Zakona o radu. Imajući u vidu da je odredbom člana 42. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru  propisano da inspektor protiv nadziranog subjekta neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno neće mu izdati prekršajni nalog kada najviši iznos zaprećene kazne za prekršaj ne prelazi 100.000 dinara;

-Propisuje se kaznena odredba za poslodavca koji ne vodi dnevnu evidenciju zaposlenih o prekovremenom radu;

-Tačka 5) je brisana iz razloga što je ista uređena dopunom člana 275. Zakona o radu.

Članom 8 izmene dodaje se novi čl. 276a koji glasi:

„Član 276a

Propuštanje propisanog roka za podnošenje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje (član 35. stav 2), predstavlja prekršaj za koji se izriče novčana kazna propisana članom 31. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 44/14 – dr. zakon i 116/14).”.

Navedena izmena je posledica pomenutih izmena iz čl. 35. Zakona o radu.

Članom 9 Izmena propisano je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Osnovni razlog za izmene Zakona o radu je potreba da se pojedine odredbe preciziraju i dopune, sve u cilju efikasnijeg sprovođenja u praksi.

U obrazloženju predloga Izmena navedeno je da su Izmene predložene na osnovu inicijative Inspektorata za rad, a u cilju nesmetanog postupanja inspektora rada u okviru delokruga njihove nadležnosti.

Inspektorat za rad koji je u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, predstavlja organ koji vrši nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti (čl. 268. Zakona o radu).

Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a