Prethodno pitanje u vanparničnom postupku i teret dokazivanja

Odredbom čl. 22. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da:

Kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam rešiti to pitanje, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u vanparničnom postupku u kome je to pitanje rešeno.

Takođe, dredbom člana 23. istog Zakona je propisano da ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja, sud će ih uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešavanja spornog prava, odnosno pravnog odnosa.

Sud će uputiti na parnicu, odnosno na postupak pred upravnim organom onog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Prema članu 24 ZVP, ako učesnik koji je upućen na parnicu ili postupak pred upravnim organom u određenom roku, koji ne može biti duži od 30 dana pokrene parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom, vančarnični postupak će se prekinuti do pravnosnažnog okončanja tog postupka. Ako ni jedan od učesnika do završetka vanparničnog postupka ne pokrene parnicu odnosno postupak pred upravnim organom, sud će dovršiti postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik upućen na parnicu,odnosno na postupak pred upravnim organom.

Pri odlučivanju koga će od stranaka uputiti na parnicu, odnosno na kome će biti teret dokazivanja sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja sud mora da se rukovodi time ko je slabiji u pravu, pa će njega uputiti na parnicu, a na upućenom će biti i teret dokazivanja sporne činjenice.

Izvor: Redakcija “Profi Sistema”.