Prigovor kao pravni lek po novom Zakonu o opštem upravnom postupku

Novi Zakon o opštem upravnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2016) (u daljem tekstu: novi ZUP) primenjuje da se od 1. juna 2017. godine, s tim da se odredbe u vezi sa načelom delotvornosti i ekonomičnosti postupka, dužnosti organa da pribavi podatke po službenoj dužnosti i prekršajnoj odgovornosti ovlašćenog službenog lica koje po službenoj dužnosti ne izvrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, ne zatraži ih radi pribavljanja i ne obradi, odnosno koje na zahtev organa koji vodi postupak besplatno ne ustupi podatke o kojima se vodi službena evidencija u propisanom roku, primenjuju od 8. juna 2016. godine.

Danom početka primene ovog zakona, odnosno 1. juna 2017. godine prestaje da važi Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS”, broj 30/10).

 

I. Prigovor kao novo pravno sredstvo

I.1. Pravo na prigovor

Član 147. novog ZUP propisuje da se prigovor može izjaviti iz sledećih razloga:

• zbog neispunjenja obaveza iz upravnog ugovora (član 25. ovog zakona),

• zbog upravne radnje (član 28. ovog zakona) i

• zbog načina pružanja javnih usluga (član 32. ovog zakona).

Pri tom je da naglašeno da se prigovor može izjaviti, ako ne može da se izjavi drugo pravno sredstvo u upravnom postupku.

Prvi razlog za izjavljivanje prigovora je neispunjenje obaveza iz upravnog ugovora (čl. 22. do 26. novog ZUP). Upravnim ugovorom detaljnije ćemo se baviti u narednom periodu, dok ćemo ovde navesti samo ono što je od važnosti za prigovor kao novo pravno sredstvo.

Naime, upravni ugovor je takođe novina koju donosi novi ZUP, i predstavlja dvostrano obavezan pisani akt koji, kad je to posebnim zakonom određeno, zaključuju organ i stranka i kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari. S tim što novi ZUP propisuje i ograničenje ugovaranja, u smislu da sadržina upravnog ugovora ne sme biti protivna javnom interesu niti pravnom interesu trećih lica, a na upravne ugovore shodno se primenjuju ostale odredbe novog ZUP i supsidijarno odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

Dok, s jedne strane, organ može da raskine upravni ugovor iz razloga propisanih zakonom, stranka ne može da raskine ugovor ako organ ne ispunjava ugovorne obaveze, već može samo da izjavi prigovor.

Drugi razlog za izjavljivanje prigovora je zbog upravne radnje. Upravne radnje su materijalni akti organa koji utiču na prava, obaveze ili pravne interese stranaka, kao što su vođenje evidencija, izdavanje uverenja, pružanje informacija, primanje izjava i druge radnje kojima se izvršavaju pravni akti (čl. 27.).

Prigovor se može dakle, izjaviti zbog upravne radnje, ali može da se izjavi i ako organ ne preduzme upravnu radnju koju je po zakonu dužan da preduzme (čl. 28.).

Pri tom, naročito se mora skrenuti pažnja da je u oba slučaja, prigovor dozvoljen samo ako upravna radnja nije povezana sa donošenjem upravnog akta.

Treći razlog za izjavljivanje prigovora je zbog načina pružanja javnih usluga. Članom 31. novog ZUP propisano je da se pod pružanjem javnih usluga smatra se: obavljanje privredne i društvene delatnosti, odnosno poslova za koje je zakonom utvrđeno da se vrše u opštem interesu, kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava i pravnih interesa, odnosno zadovoljavanje potreba korisnika javnih usluga, a koji ne predstavljaju drugi oblik upravnog postupanja, obavljanje delatnosti, odnosno poslova uprave od strane organa, kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava i pravnih interesa, odnosno zadovoljavanje potreba korisnika javnih usluga, a koji ne predstavljaju drugi oblik upravnog postupanja.

Isti član propisuje da se javne usluge pružaju se tako da obezbede uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava i pravnih interesa korisnika javnih usluga i zadovoljavanje njihovih potreba. Upravo postupanje pružaoca usluge suprotno navedenom, predstavlja razlog za prigovor.

I.2. Rok za izjavljivanje prigovora

Prigovor se izjavljuje u roku koji zavisi od razloga za izjavljivanje prigovora, tako da se isti može izjaviti u roku od:

1) šest meseci od propuštanja organa da ispuni obavezu iz upravnog ugovora;

2) 15 dana od preduzimanja upravne radnje ili od propuštanja da se upravna radnja preduzme;

3) 15 dana od kada se javna usluga ne pruža tako da obezbedi uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava i zadovoljavanje potreba korisnika.

II. Kome se izjavljuje i ko je nadležan za postupanje po prigovoru

Član 148. novog ZUP određeno je da se prigovor izjavljuje rukovodiocu organa na čije se postupanje odnosi, koji i odlučuje o prigovoru.

Kad je u pitanju obliku i sadržini žalbe na prigovor se shodno primenjuju odredbe o obliku i sadržini žalbe (žalba je uređena čl. 151. do 174.).

Rukovodilac organa utvrđuje činjenično stanje i ispituje zakonitost i pravilnost postupanja organa i donosi rešenje u roku od 30 dana od prijema prigovora.

Rukovodilac organa odbacuje prigovor zbog formalnih nedostataka, odnosno ako nije blagovremen ili je nedozvoljen, ili ga izjavilo neovlašćeno lice ili ako nije uređen u roku koji je odredio (nakon što je stranka upozorena na posledice naknadno neuređivanja prigovora – čl. 59.),

Rukovodilac organa odbija prigovor ako nije osnovan ili usvaja prigovor ako je osnovan.

Rešenjem kojim se usvaja prigovor:

1) određuje se dalji način ispunjenja obaveza organa iz upravnog ugovora i odlučuje o zahtevu za naknadu štete – ako je prigovor izjavljen povodom upravnog ugovora;

2) obustavlja se preduzimanje upravne radnje i određuje način na koji se otklanjaju njene posledice ili se nalaže preduzimanje upravne radnje – ako je prigovor izjavljen zbog upravne radnje;

3) nalaže se preduzimanje zakonom određenih mera radi otklanjanja nedostataka u pružanju javne usluge – ako je prigovor izjavljen zbog načina pružanja javnih usluga.

Protiv rešenja o prigovoru može se izjaviti žalba a organ koji odlučuje o žalbi protiv rešenja o prigovoru ima ovlašćenja kao organ koji je odlučivao o prigovoru.

Komplet za primenu novog Zakona o opštem upravnom postupku

Štampano izdanje: Zakon o opštem upravnom postupku

sa komentarom najznačajnijih novina i modelima  

Autor komentara: Ruža Urošević, sudija Upravnog suda

+

Elektronsko izdanje: CD sa modelima podnesaka i akata koje donose upravni organi

DETALJNIJE