Reklamiranje advokata – prikaz odluka Privrednog suda i pitanje da li postoji potreba za daljim reagovanjem

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu, br. 25. P-1737/2017 od 15. juna 2017. godine, usvojena je privremena mera zabrane reklamira usluge organizovanja pružanja pravne pomoći na predlog tužioca Advokatske komore Srbije prema tuženoj First Invest Group doo Beograd, radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja.

Presudom istog suda, br. 34. P-4952/2016 od 1. juna 2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca Advokatske komore Srbije prema tuženom Justucija Sistemi doo, Beograd, i utvrđeno nepostojanje prava tuženog da organizuje, omogućava ili na bilo koji drugi način učestvuje u odnosu između advokata i klijenta u oblasti pružanja pravne pomoći od strane advokata, vrši ugovaranje programa pravne zaštite, organizovanje jedinstvenog tržišta pravne pomoći u Republiciji Srbiji.

Da napomenemo da je cilj ovog teksta da prikaže stavove zauzete u odlukama Privrednog suda, bez ocene ispravnosti ovih odluka, odnosno bez ulaženja u komentar ovih odluka, te se iz tih razloga i nalazi u novoj rubrici časopisa PRIKAZI.

Dok, s druge strane, moramo postaviti pitanje: Da li postoje i druga lica koja se bave slični stvarima i da li bi u njihovom slučaju trebalo reagovati?

Pre nego što izložimo stavove Privrednog suda u navedenom rešenju i presudi, navešćemo relevantne odredbe, na koje se pozivao i sud u svojim odlukama.

I. Relevantne odredbe

Članom 449. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 106/2015 i 106/2016-aut. tumačenje) propisani su uslovi za određivanje privremene mere obezbeđenja. Ovaj član glasi:

„Privremenom merom obezbeđuje se novčano ili nenovčano potraživanje čije postojanje izvršni poverilac učini verovatnim.

Da bi se odredila privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja izvršni poverilac, pored verovatnoće postojanja potraživanja, mora učiniti verovatnim da će bez privremene mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja time što će svoju imovinu ili sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati (opasnost po potraživanje).

Da bi se odredila privremena mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, izvršni poverilac, osim verovatnoće postojanja potraživanja, mora učiniti verovatnim i da bi bez privremene mere ispunjenje njegovog potraživanja bilo osujećeno ili znatno otežano ili da će biti upotrebljena sila ili nastati nenadoknadiva šteta (opasnost po potraživanje).

Privremenom merom mogu da se obezbede i nedospela, uslovna i buduća potraživanja.

Izvršni poverilac nije dužan da dokaže opasnost po potraživanje ako učini verovatnim da izvršni dužnik može zbog privremene mere pretrpeti samo neznatnu štetu ili da potraživanje treba da se ispuni u inostranstvu.“

Ustav Republike Srbije propisuje u članu 67. Pravo na pravnu pomoć:

„Svakome se, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć.

 Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

 Zakonom se određuje kada je pravna pomoć besplatna.“

Član 2. Zakona o advokaturi („Sl. glasnik RS“, broj 31/2011 i 24/2012-OUS) propisuje:

„Advokatura je nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima.

 Samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje se:

1) samostalnim i nezavisnim obavljanjem advokature;

2) pravom stranke na slobodan izbor advokata;

3) organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu, kao samostalne i nezavisne organizacije advokata;

4) donošenjem opštih akata od strane advokatskih komora;

5) odlučivanjem o prijemu u advokaturu i o prestanku prava na bavljenje advokaturom.“

Član 24. Zakona o advokaturi propisuje Zabranu reklamiranja. Ovim članom propisano je sledeće:

„Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva.

 Zabrana reklamiranja i dopušteni način predstavljanja bliže se uređuju statutom advokatske komore i kodeksom.“

Članom 241. Statuta Advokatske komore Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 85/2011, 78/2012 i 86/2013) propisano je da se pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se narušavanje dužnosti i ugleda advokature propisanih zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i Kodeksom profesionalne etike advokata. Teža povreda dužnosti advokata, između ostalog je i davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti.

Član 259. Statuta određuje zabranu reklamiranja, ma isti način kao i Zakon o advokaturi.

Kodeks profesionalne etike advokata („Sl. glasnik RS“, broj 27/2012) kao jedno od načela navodi Odmerenost, koje se ogleda u tome da advokata treba da preporučuju stručnost, sposobnost, uspeh, ugled i poverenje koje je stekao svojim radom i ponašanjem. Advokat ne sme da nudi svoje profesionalne usluge, niti da stiče klijente reklamom, nelojalnom konkurencijom, na nečastan ili na drugi nedopušten način.

Dalje, u Kodeksu se ističe Nedopušteno sticanje klijenata, koje podrazumeva sledeće:

17. Zabrana reklamiranja

 „17.1. Advokat ne sme javno da hvali svoje znanje i sposobnosti niti da se reklamira.

17.2. Smatraće se da advokat krši zabranu reklamiranja, naročito kada:

17.2.1. ističe, deli ili u javnim medijima, u elektronskom predstavljanju i u drugim publikacijama objavljuje saopštenja kojima nudi svoje usluge, ili kada dozvoljava da takve ponude budu unete u oglase i reklamni materijal drugih pravnih ili fizičkih lica;

17.2.2. organizuje ili koristi usluge posrednika, agenata ili trećih lica koji ga reklamiraju, a naročito kada u tu svrhu dogovara upućivanje klijenata sa licima u pritvoru ili zatvoru i licima zaposlenim u policiji, sudu, tužilaštvu, upravi i drugim organima vlasti;

17.2.3. daje drugome svoje posetnice ili blanko punomoćja radi dalje raspodele potencijalnim klijentima;

17.2.4. označava kancelariju, njen štampani materijal i druga obeležja (tabla, pečat, memorandum, posetnice) na preterano upadljiv i neodmeren način;

17.2.5. daje pravne savete u javnim glasilima, na javnim skupovima, ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama;

17.2.6. traži da bude uvršten u imenike, adresare, kataloge, vodiče i slične priručnike kao izuzetni advokat ili u okviru grupe izuzetnih advokata;

17.2.7. na senzacionalistički ili samohvalisav način predstavlja u javnosti svoje predmete, sposobnosti i uspehe.

17.3. Ne smatra se reklamiranjem iznošenje osnovnih podataka o rođenju, školovanju, naučnom ili stručnom usavršavanju, objavljenim radovima, opredeljenju za određenu granu prava, poznavanju stranih jezika, društvenim i profesionalnim funkcijama advokata i obaveštenje o stručnoj spremi i poznavanju stranih jezika saradnika u advokatskoj kancelariji, ukoliko se ovi podaci predstave u štampanom materijalu koji se daje strankama i klijentima, ili u sredstvima elektronske komunikacije, na odmeren način, istinito i bez samohvale.“

18. Zabrana nelojalne konkurencije

 „18.1. Advokat ne sme da stiče klijente nelojalnom konkurencijom.

18.2. Smatraće se da advokat pribegava nelojalnoj konkurenciji, naročito kada:

18.2.1. koristi poznanstva i veze sa osobama u organima vlasti, javnim službama, medijima i drugim organizacijama koje saobraćaju sa najširim građanstvom, da bi dogovorio sistematsko upućivanje klijenata;

18.2.2. generalno ili mimo uslova predviđenih ovim Kodeksom nudi besplatno zastupanje ili zastupanje za nagradu nižu od one koja je propisana advokatskom tarifom;

18.2.3. preporučuje se svojim prethodnim radom u pravosuđu, upravi, ili organima predstavničke ili izvršne vlasti, ili svojim prethodnim ili postojećim profesionalnim, političkim i društvenim angažmanom;

18.2.4. obećava ili nagoveštava korišćenje veza i sopstvenih ili tuđih neprofesionalnih uticaja, ili uticaja koje može da ostvari zahvaljujući svom prethodnom zaposlenju ili prethodnom ili postojećem profesionalnom, političkom ili društvenom angažmanu;

18.2.5. javno označava rad neradnim danima ili mimo uobičajenog radnog vremena;

18.2.6. prima za saradnike sudije, tužioce i njihove zamenike, funkcionere i islednike u policiji, ili rukovodioce službi u sudu, tužilaštvu i organima uprave.

19. Zabrana nečasnog ili drugog nedopuštenog pridobijanja klijenata

„19.1. Advokat ne sme da stiče klijente na nečastan i drugi nedopušten način.

19.2. Smatraće se da advokat pribegava nečasnom i drugom nedopuštenom sticanju klijenata, naročito kada:

19.2.1 obećava uspeh, daje nerealne procene, ili dovodi stranku ili klijenta u zabludu u pogledu pravne prirode predmeta;

19.2.2. omalovažava druge advokate;

19.2.3. podstiče ili ne osporava uverenje stranke ili klijenta u efikasnost korupcije, ili predlaže ili nagoveštava sopstveno sudelovanje u korupciji;

19.2.4. stupa u kontakt sa klijentima kolega i navodi ih da na njega prenesu zastupanje, ili preuzima klijente kolega na način suprotan ovom Kodeksu;

19.2.5. sarađuje sa nadripisarima;

19.2.6. na raspravama i u drugim javnim istupanjima u svojstvu advokata izaziva incidente, u nameri da nametne utisak odvažnosti i stekne popularnost;

19.2.7. ustaljeno prima stranke ili klijente van kancelarije ili, kada su izuzetno razlozi za kontakt van kancelarije opravdani, to čini na neprikladnim mestima.“

Zatim, kada je u pitanju Istupanje u javnosti, Kodeksom je propisano:

„…20.5. U javnom istupanju advokat treba da vodi računa o zabrani reklamiranja i o značaju i ugledu advokature.

20.6. Novinaru koji želi da obavesti javnost o njegovom predmetu, advokat treba da ukaže na zabranu reklamiranja…“

II. Prikaz Rešenja o privremenoj meri zabrane reklamira usluge organizovanja pružanja pravne pomoći

Kao što smo u uvodnom delu teksta naveli, Rešenjem Privrednog suda u Beogradu usvojena je privremena mera na predlog tužioca Advokatske komore Srbije prema tuženoj First Invest gruop DOO Beograd, radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja.

Zabranjeno je tuženoj da do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka objavljuje oglase, javne pozive i da na bilo koji način reklamira usluge organizovanja pružanja pravne pomoći putem angažovanja advokata i zastupanja u postupcima ostavarivanja prava na naknadu štete ili u postupcima za naplatu ratnih dnevnica, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

U obrazloženju Rešenja Privrednog suda navedeno je da je tužbenim zahtevom tužilac tražio da se utvrdi nepostojanje prava tuženog da organizuje, omogućava ili na bilo koji drugi način učestvuje u odnosu između advokta i klijenata u oblasti pružanja pravne pomoći od strane advokata, vrši ugovoranje bilo kog oblika pružanja pravne pomoći od strane advokata i zastupanje oštećenih u postupku naplate štete ili u postupcima za naplatu ratnih dnevnica…

Predlogom za određivanje privremene mere tužilac je tražio zabranu objavljivanja oglasa, javnih poziva ili drugog načina reklamiranja advokatskih usluga.

Tuženi, koji se oglašavao kao privredno društvo koje se bavi organizacijom pružanja besplatne pravne pomoći građanima, objavljući oglase na oglasnim tablama određenih sudova, gde je navodio da je vojnim rezervistima obezbeđena pravna pomoć za naplatu ratnih dnevnica u ratu iz 99-te.

Tuženi je na svojom internet starnici, navodi da je jedino društvo koje može pružiti brzu, profesionalnu i kvalitetnu uslugu u postupcima za naknadu štete, pri tom navodeći konkretnu advokatsku kancelariju, odnosno ime konkretnog advokata, koji ima bogatu praksu u postupcima za nakandu štete, što je najbolje garancija da će klijent biti zadovoljan naplaćenim iznosom.

Sve prethodno pratila je marketinška krilatica: „Iskoristite svoje pravo“, te upućivanje „Pozovite nas i naplatite vaše ratne dnevnice…“, „Više informacija na kontakt telefon… ili na veb stranici…

Sud u rešenju navodi relevantne odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Zakona o advokaturi, i Kodeksa profesionalne etike advokata.

Uzimajući u obzir navedene propise, sud zaključuje da je za određivanje privremene mere potrebno kumulativno ispunjenje dva uslova: 1. da je poverilac učino, verovatnim postojanje potraživanja i 2. da je poverilac učinio verovatnim postojanje opasnosti od osujećenja ostvarenja potraživanja.

Zatim, sud utvrđuje da tuženi registrovan kao DOO, sa pretežnom delatnošću: ostale pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova – 6619.

Konačno, sud zaključuje da postupanje tuženog predstavlja organizovanje pružanja pravne pomoći, a navođenje na internet stranici da pruža brzu, profesionalnu i kvalitetnu uslugu u postupcima za naknadu štete posredstvom najboljih pravnih zastupnik u konkretnoj pravnoj oblasti, uz navođenje i konkretnog advokata, odnosno advokatske kancelarije, predstavlja posredovanje u izboru advokata, što nije dozvoljeno…, a da AKS i druge komore odlučuje o pravu na bavljenje advokaturom i prestanku ovog prava, te da smatra da su ispunjena oba kumulativna uslova za određivanje privremene mere…, da može nastati nenadoknadiva šteta, jer pribavljanje klijenata putem posredovanja od strane trećih lica, predstavlja nedozvoljen oblik profesionalnog delovanja advokata.

III. Prikaz Presude kojom je utvrđeno nepostojanje prava da na bilo koji drugi način učestvuje u odnosu između advokata i klijenta

Presudom Privrednog suda, br. 34. P-4952/2016 od 1. juna 2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca Advokatske komore Srbije prema tuženom Justucija Sistemi doo, Beograd, i utvrđeno nepostojanje prava tuženog da organizuje, omogućava ili na bilo koji drugi način učestvuje u odnosu između advokata i klijenta u oblastti pružanja pravne pomoći od strane advokata, vrši ugovaranje programa pravne zaštite, organizovanje jedinstvenog tržišta pravne pomoći u Republiciji Srbiji.

Pre ove presude, Privredni sud je doneo rešenje kojim je usvojen predlog tužioca za određivanje privremene mere, koje je, odlučujući po žalbi tuženog, Privredni apelacioni sud potvrdio.

Sud se u ovoj presudi, takođe, pozvao na odredbe gore izloženih propisa, i utvrdio uvidom u izvod sa internet stranice tuženog da je na navedenoj stranici objavljen članaka o nalazu istraživanja tržišta o kvalitetu i načinu korišćenja pravnih usluga u Srbiji, način funkcionisanja sistema u kome tuženi obezbeđuje advokate i druge stručnjake za pravovremenu i adekvatnu podršku u rešavanju sporova, slučajeva i situacija koje regulišu zakoni i propisi u Republici Srbiji. Dalje, promovisan je jedinstveni sistem, neprekidna, efikasna, finansijski superiorna (ma šta to značilo) pravna podrška. Navedeni su i Programi pravne zaštite, sa opisom, sadržinom i cenama, kao i Pismo advokatima sa željom da ih okupi time pojednostai i ubrza sardanju, kao i mogućnost klijentima da u pretplati plaćaju usluge.

Sud je dalje, utvrdio da je tuženi registrovan kao doo, sa pretežnom delatnošću – 7490 – ostale stručne, naučne i tehničke delatnosti, a da se u javnosti predstavlja kao društvo koje se bavi organizacijom pružanja pravne pomoći građanima, ugovoranjem „paketa“ programa pravnih usluga sa obezbeđivanjem advokata u svim situacijama i pretplatu na pravne usluge.

Zaključak suda je da delovanje tuženog suštinski predstavlja posredovanje, što u oblasti advokature nije dozvoljeno, a da uključivanje advokata u ovaj sistem prestavlja kršenje Kodeksa, čime se izlažu disciplinskoj, materijalnoj i krivičnopravnoj odgovornosti, usled čega može nastati nenadoknadiva šteta.

Da li postoje i druga lica koja se bave slični stvarima i da li bi u njihovom slučaju trebalo reagovati?

Uz rizik da autora ovog teksta, ponovo proglase bankarskim lobistom, što su činile određene kolege pročitavši tekst koji se bavio kamatom, a ne razlikujući zateznu od ugovorne kamate, niti odredbe ZOO i zakona kojima je uređen obračun kamate, pri čemu se konkretan tekst uopšte nije odnosio na banke, niti kamatu kod kredita, moramo skrenuti pažnju da postoje i drugi sajtovi sa problematičnim sadržajem. Sadržaj je često na ivici reklamiranja advokatskih usluga, uz dovođenje u zabludu građana.

Ovde ćemo navesti jedan takav primer.

Većina objavljenih informacija ne bi bila sporna, kao što nije sporno objavljivanje novih presuda u postucima protiv banaka, inicijative za rešavanje problema zbog visokih iznosa kamata, insistiranje na zaštiti potrošača i drugih problema građana.

Ali, nedopustivo je navoditi u tzv. uputstvu za tužbu radi raskida ugovora sa bankom da se 200 evra plaća advokat, jednokratno za celu uslugu vođenja postupka do kraja. Plaća se odmah na početku prilikom predaje dokumentacije (da ne ulazimo u to da li se raskidom rešava problem dužnika na način na koji oni žele – videti: Problem kredita indeksiranih u CHF, Nenad Jevtić, Advokatska kancelarija, br. 31 – mart 2017.).

Ne navodi se koji advokat, niti da kako stupiti u kontakt sa advokatom, ali stoji da korisnici kredita koji su OZBILJNO zainteresovani za ovaj postupak, treba da pripreme potrebnu dokumentaciju a zatim da se mejlom i telefonom jave u udruženje kako bi se dogovorili o načinu dostave dokumentacije!

Dakle, sa udruženjem se dogovara način dostavljanja dokumentacije, a prilikom predaje, odnosno „odmah na početku“ (na početku čega?) se plaća iznos od 200 evra.

Na koji način je utvrđen iznos koji se plaća advokatu i to u evrima? Za šta se plaća ovaj iznos? Ko je odredio iznos i rekao udruženju da postavi na sajtu taj iznos i da li je uzimajući u obzir sve gore navede propise ovo dozvoljeno?

Član 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. glasnik RS“, br. 121/2012) propisuje:

„Visina nagrade za rad advokata određuje se Tarifom kojom se utvrđuje broj poena za pojedine radnje advokata, s tim da za sastavljanje izjava volje (ugovora, isprava jednostranih ili dvostranih, zaveštanja i sl.) advokat može nagradu obračunati u procentualnom iznosu od vrednosti predmeta izjave volje.

 Advokat može u pismenom obliku sa strankom ugovoriti nagradu u iznosu koji je manji od iznosa propisanog Tarifom, ali ne manji od 50% tog iznosa ili u iznosu koji je veći od iznosa propisanog Tarifom, ali ne veći od petostrukog iznosa.

 Kada dosuđuju troškove stranci koja je uspela u postupku – sudovi ili drugi državni organ nisu obavezni da primene ugovor o visini nagrade niti ugovor o primeni inostrane advokatske tarife.“

Član 5. određuje da se za pružanje kontinuirane pravne pomoći, advokat može sa strankom ugovoriti nagradu u paušalnom iznosu. Ovako ugovorena nagrada ne može se odnositi na radnje zastupanja pred sudovima i državnim organima. Ugovori o visini nagrade u paušalnom iznosu proizvode pravno dejstvo samo ako su zaključeni u pismenom obliku i ako sadrže opis radnji ili poslova na koje se advokat obavezao da preduzima.

Članom 6. je propisano da advokat može u pismenom obliku sa strankom ugovoriti nagradu za rad na osnovu satnice koja ne može biti manja od 150 poena za svaki započeti sat.

Član 7. određuje da u imovinskopravnim predmetima advokat može u pismenom obliku sa strankom ugovoriti nagradu za rad u srazmeri (procentu) sa uspehom u postupku odnosno sa uspehom u pravnim radnjama koje će za stranku preduzeti, s tim da ugovoreni procenat ne može biti veći od 30%.

Dakle, pitanje koje se postavljamo je: Da li ovo predstavlja način posredovanja u izboru advokata preko udruženja koje je sve navedeno objavilo na sajtu, što nije dozvoljeno, s obzirom da je udruženju poznat paušalno određeni iznos koji se plaća i način funkcionisanja ovog sistema pravne zaštite – plaćanje „odmah na početku“?

 

Izvor: Odluke Privrednog suda, sajt Advokatske komore Srbije, https://aks.org.rs.

 

Napomena: Tekst prvobitno objavljen u časopisu “Advokatska Kancelarija”, broj 35-36, jul- avgust 2017. god.

DETALJNIJE