Sadržina solemnizacione klauzule

Prema čl.93 b Zakona o javnom beležništvu, klauzula sadrži:
1) ime i prezime javnog beležnika, naznaku da postupa u svojstvu javnog beležnika i podatke o sedištu javnog beležnika;
2) ime, prezime, datum rođenja i adresu prebivališta stranaka, odnosno naziv i sedište stranke – pravnog lica i ime i prezime, adresu i prebivalište njegovog zastupnika;
3) način na koji je utvrđen identitet stranaka;
4) ime, prezime, datum rođenja i adresu prebivališta zastupnika i način na koji je utvrđen njegov identitet i ovlašćenje za zastupanje;
5) ime i prezime i adresu prebivališta svedoka, prevodioca i tumača ako su učestvovali u postupku potvrđivanja isprave i podatke o načinu utvrđivanja njihovog identiteta;
6) izjavu javnog beležnika da je strankama u njegovom prisustvu pročitana isprava, da su one usmeno izjavile da je njihova volja u svemu verno uneta i svojeručno potpisale ispravu;
7) označenje isprava koje se prilažu klauzuli o potvrđivanju, kao što su punomoćja, izvodi iz matičnih knjiga, katastra nepokretnosti, zemljišnih i drugih javnih knjiga;
8) datum i čas potvrđivanja isprave;
9) mesto potvrđivanja isprave, ako se potvrđivanje isprave vrši izvan javnobeležničke kancelarije;
10) izjavu da su stranke, a kad je potrebno i drugi učesnici, poučeni o sadržini i pravnim posledicama pravnog posla, kao i izjavu da su stranke upozorene da su njihove izjave nejasne, nerazumljive ili dvosmislene, kao i da su i posle upozorenja pri takvim izjavama ostale;
11) broj pod kojim je potvrđena isprava zavedena u opšti poslovni upisnik;
12) potpise stranaka, zastupnika, svedoka, tumača i drugih učesnika;
13) potpis i pečat javnog beležnika.
Klauzula o potvrđivanju privatne isprave koja ne sadrži podatke određene u stavu 1. tač. 1), 2), 6), 8), 10), 11) i 12) ovog člana nema svojstvo niti pravno dejstvo javne isprave”.
Postavlja se pitanje, da li je prilkom potvrđivanja isprave o solemnizacionoj klauzuli dovoljno navesti samo to da je beležnik poučio stranke o pravnim dometima i posledicama pravnog posla ili je neophodno uneti samu pouku?

Iznet je stav da je javni beležnik dužan da objasni strankama smisao pravnog posla I da im ukaže na njegove posledice, te bi solemnizaciona klauzula, u delu koj se odnosi na objašnjenja I upozorenja javnog beležnika, trebalao da sadrži objašnjenje strankama koje se odnosi na smisao pravnog posla i pravne posledice pravnog posla.
Takav stav izražen je Odgovoru Stručnog saveta Javnobeležničke komore Srbije od 18. maja 2016. god.
Javni beležnik potvrđuje ispravu tako što stavlja klauzulu o potvrđivanju (solemnizaciona klauzula), koja je uslov za punovažnost pravnog posla.
Kako je već navedeno, sadržina solemnizacione klauzule određena je članom 93b Zakona o javnom beležništvu, te pored podataka predviđenih tim članom, ona treba da sadrži i izjavu stranke da je poučena o sadržini i pravnim posledicama pravnog posla, kao i izjavu da su stranke, ako je to bilo potrebno, upozorene da su njihove izjave nejasne, nerazumljive ili dvosmislene, kao i da su i posle upozorenja ostale pri takvim izjavama. Stavom 2. istog člana propisano je da klauzula o potvrđivanju privatne isprave nema svojstvo, niti pravno dejstvo javne isprave ako ne sadrži, između ostalog, i takvu izjavu.
Zakonom je određena i dužnost javnog beležnika da objasni strankama smisao pravnog posla, da im ukaže na njegove posledice i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da li je u suprotnosti s prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima. Ta obaveza je propisana i članom 93đ Zakona o javnom beležništvu i članom 172. Zakona o vanparničnom postupku. Iz navedenih odredaba proizlazi da bi solemnizaciona klauzula, u delu koji se odnosi na objašnjenja i upozorenja javnog beležnika, trebalo da sadrži objašnjenja i upozorenja strankama, a što podrazumeva i to da se navedu pravne posledice pravnog posla, kao i to da su stranke, nakon što im je beležnik objasnio te posledice i po potrebi ih upozorio da su njihove izjave nejasne, nerazumljive ili dvosmislene, izjavile da ostaju pri svojim izjavljenim voljama.
Javnobeležnička isprava je javna isprava koja dokazuje nastali pravni odnos u formi i sadržini koja je određena zakonom, te njena dokazna snaga upućuje na to da postoji pretpostavka tačnosti podataka navedenih u njoj dok se suprotno ne dokaže. Teret dokazivanja neistinitosti činjenica i podataka upisanih u ispravu snosi onaj ko osporava njihovu istinitost.
Međutim, treba imati u vidu da se upravo na osnovu sadržine solemnizacione klauzule dokazuje i ceni da li je javni beležnik ispunio svoju obavezu da stranke upozori na pravne posledice posla.
U slučaju eventualnog spora za poništaj isprave, uopštena formulacija “Javni beležnik je ukazao strankama na sve pravne posledice” ne bi bila čvrst dokaz za istinitost sadržaja isprave, bez obzira na to što tu konstataciju potvrđuju njeni potpisnici, već bi stranke mogle posebno da dokazuju da su u toj ispravi činjenice neistinito navedene ili da je ona nepravilno sastavljena. U tom smislu, solemnizaciona klauzula je suštinski značajna ne samo na planu punovažnosti pravnog posla već i na planu osnovanosti zahteva u eventualnom sudskom postupku u pogledu svesti i savesnosti stranaka, jer upravo sadržina klauzule potvrđuje da su stranke upoznate s navedenim pravnim posledicama, što se ne bi moglo reći za uopštenu formulaciju.
Izvor: Redakcija “Profi Sistema”.