Sporazum o priznanju prekršaja

Sporazum o priznanju prekršaja je pravni institut koji je sadržan i u novom Zakonu o prekršajima koji počinje da se primenjuje 01. marta 2014.godine, a kao institut postoji i u Zakonu o prekršajima koji je trenutno važeći, ali kao takav nije našao primenu u praksi onoliko koliko bi trebalo, imajući u vidu prednosti ovog instituta.

Osnovna prednost primene ovog instituta brži i efikasniji prekršajni postupak, što sa jedne strane smanjuje vreme trajanja prekršajnog postupka, a sa druge strane može doprineti rasterećenju sudija prekršajnih sudova, uz smanjenje troškova prekršajnog postupka.

Sporazum o priznanju krivice je novi pravni institut uveden ukrivični postupak Zakonom o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku od 03.09.2009. godine, a čija primena je počela 11.09.2009.
godine. Ovakav institut je sa veoma malim izmenama uveden u prekršajni postupak Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima (Sl.glasnik RS, br.47/2009), objavljen 29.12.2009. godine, a koji je stupio na snagu 06.01.2010. godine i obrađen je u glavi XXVII-a, članovima 206-a,206-b, 206-v, 206-g i 206-d i koji je u primeni. U međuvremenu je stupio na snagu novi Zakon o prekršajima sa odloženom primenom od 01.03.2014.godine u kome je glavom XXVI, čl.233-238, regulisan Sporazum o priznanju prekršaja.

Prednost u primeni ovog instituta ogleda se i u činjenici da se naovaj način učesnici postupka, tj. podnosilac zahteva sa jedne strane iokrivljeni i njegov branilac sa druge strane, sporazumevaju o kazni koju će sud rešenjem usvojiti, uz ispunjenje svih ostalih zakonom predviđenih uslova, što svakako predstavlja korist za okrivljenog, koji će na ovaj način dobiti kaznu koja i po svojoj vrsti i po težini može biti blaža od one koja bi mu bila izrečena presudom nakon sprovedenog prekršajnog postupka. Ovde je važno napomenuti da će sud prihvatiti sporazum samo ako nisu povređena prava oštećenog, dakle, ovde se vodi računa i o zaštiti prava oštećenog lica.

Zakon o prekršajima propisuje sledeće u vezi sa sporazumom o priznanju prekršaja:

Zaključivanje sporazuma

Prema navedeno zakonu, kada se prekršajni postupak vodi za jedan prekršaj ili za više prekršaja u sticaju, ovlašćeni podnosilac zahteva, usmeno ili pisano, može predložiti okrivljenom i njegovom braniocu zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja, odnosno okrivljeni i njegov branilac mogu ovlašćenom podnosiocu zahteva predložiti zaključenje takvog sporazuma.
Kada se uputi ovakav predlog, stranke i branilac mogu pregovarati o uslovima priznanja prekršaja koji se okrivljenom stavljaju na teret.
Sporazum o priznanju se podnosi sudiji do donošenja prvostepene odluke.
Sporazum o priznanju se ne može zaključiti u vezi sa prekršajem za koji se izdaje prekršajni nalog.

Sadržina sporazuma

Sporazum o priznanju sadrži:

1) opis prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret;
2) priznanje okrivljenog da je učinio prekršaj iz tačke 1. ovog stava;
3) sporazum o o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama koje će okrivljenom biti izrečene;
4) izjavu ovlašćenog podnosioca o odustajanju od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju;
5) sporazum o troškovima prekršajnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene prekršajem, o povraćaju predmeta prekršaja i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet;
6) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu prihvatanja sporazuma o priznanju;
7) potpis stranaka i branioca.
U sporazumu o priznanju ovlašćeni podnosilac zahteva i okrivljeni se mogu saglasiti o izricanju okrivljenom kazne koja, po pravilu, ne može biti ispod zakonskog minimuma za prekršaj koji se okrivljenom stavlja na teret.

Odlučivanje o sporazumu

O sporazumu o priznanju odlučuje sud, koji sporazum rešenjem može odbaciti, usvojiti ili odbiti.
Sud će sporazum o priznanju odbaciti ako je podnet nakon donošenja prvostepene odluke. Protiv rešenja o odbacivanju sporazuma o priznanju žalba nije dozvoljena.

Sud o sporazumu o priznanju odlučuje na ročištu na koje se pozivaju ovlašćeni podnosilac zahteva, okrivljeni i branilac, a o ročištu se obaveštavaju oštećeni i njegov punomoćnik.
Ročište iz stava 3. ovog člana se održava bez prisustva javnosti.

Sud će rešenjem odbaciti sporazum o priznanju ako na ročište ne dođe uredno pozvani okrivljeni i ne opravda svoje odsustvo. Protiv rešenja o odbacivanju sporazuma o priznanju žalba nije dozvoljena. Ročište iz stava 3. ovog člana se može održati i bez prisustva uredno pozvanog ovlašćenog podnosioca zahteva.

Rešenje o sporazumu o priznanju prekršaja

Sud će rešenjem usvojiti sporazum o priznanju ako utvrdi:

1) da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao prekršaj, odnosno prekršaje koji su predmet zahteva i da je isključena mogućnost priznanja okrivljenog u zabludi;
2) da je sporazum zaključen u skladu sa odredbama člana 234. ovog zakona;
3) da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da u potpunosti razume da se sporazumom odriče prava na suđenje i ulaganje žalbe protiv presude suda donete na osnovu rešenja o usvajanju sporazuma;
4) da sporazumom o priznavanju nisu povređena prava oštećenog ili da on nije protivan razlozima pravičnosti.

Kada nije ispunjen jedan ili više uslova iz ovog člana, ili kada kazna, odnosno druga prekršajna sankcija utvrđena u sporazumu o priznanju očigledno ne odgovara težini prekršaja koji je okrivljeni priznao, sud će doneti rešenje kojim se odbija sporazum o priznanju. Priznanje okrivljenog dato u sporazumu koji od suda nije prihvaćen, ne može biti dokaz u prekršajnom postupku.

Kada rešenje iz prethodnog stava ovog člana postane pravnosnažno, sporazum i svi spisi koji su sa njim povezani izdvajaju se u posebne spise i uništavaju se pred sudom, o čemu se sastavlja službena beleška u tom posebnom predmetu.

Rešenje suda o sporazumu o priznanju se dostavlja ovlašćenom podnosiocu zahteva, okrivljenom, braniocu, oštećenom i njegovom punomoćniku.

Žalba protiv rešenja o sporazumu o priznanju prekršaja

Protiv rešenja suda o odbijanju sporazuma o priznanju, žalbu u roku od osam dana od dana kada im je rešenje dostavljeno mogu izjaviti ovlašćeni podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac.

Protiv rešenja suda o usvajanju sporazuma o priznanju nije dozvoljena žalba okrivljenog, njegovog branioca i predstavnika podnosioca zahteva, a u roku iz stava 1. ovog člana, žalbu mogu izjaviti oštećeni i njegov punomoćnik.

Blagovremenu i dozvoljenu žalbu sud će dostaviti drugostepeni prekršajnom sudu u roku od tri dana od dana prijema žalbe.

O žalbi odlučuje drugostepeni prekršajni sud rešenjem u roku od 15 dana od dana prijema žalbe.

Veće koje odlučuje o žalbi protiv rešenja o odbijanju sporazuma o priznanju može žalbu odbaciti ako je podneta po proteku roka, usvojiti je i preinačiti rešenje tako što će sporazum usvojiti ili odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepeno rešenje.
Protiv rešenja žalba nije dozvoljena.

Presuda na osnovu rešenja o usvajanju sporazuma o priznanju prekršaja

Kada rešenje o usvajanju sporazuma postane pravnosnažno, sud bez odlaganja donosi presudu kojom okrivljenog oglašava odgovornim i izriče mu kaznu, odnosno drugu prekršajnu sankciju i odlučuje o ostalim pitanjima predviđenim u sporazumu o priznanju.

Presuda mora odgovarati sadržaju sporazuma o priznanju i mora da sadrži i druge zakonom propisane podatke.

 

Redakcija Profi Sistema.