Sposobnost za nasleđivanje

Prema Zakonu o nasleđivanju i to čl.3. :

Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti.

Naslediti može i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti ako se rodi živo.

Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo određeno.

Odredbe prethodnih stavova važe i za isporuku (legat) i druge koristi iz zaveštanja.

Dakle, svi pravni subjekti, pravna i fizička lica, imaju sposobnost nasleđivanja.

Takođe, sticanje naslednik prava izjednačeno je sa pravnom sposobnošću. Znamo da je fizičko lice svaki živ čovek bez obzira na zdravstveno stanje, pol i starost.
Prema slovu zakona, nasledna prava može steći samo lice koje je bilo živo u vreme smrti ostavioca ili je bilo začeto, a kasnije se živo rodi. Supstitut mora doživeti momenat delacije.

Pravnu sposobnost stiče fizičko lice koje je živo rođeno, a prestaje smrću.

Sporno je kada se smatra da je dete rođeno.

Postoje dva mišljenja. Prema jednom, dete je rođeno kada je presečena pupčana vrpca, a prema drugom mišljenju potrebno je da je novorođenče, nakon porođaja, davalo znake života. U slučaju da su navedene činjenice sporne, sud ih utvrđuje saslušanjem veštaka medicinske struke i ostalim dokazima.

Pod određenim uslovima, specifičnu, ograničenu pravnu sposobnost ima i začetak. Naime, začeto dete smatra se kao rođeno ako je to u njegovom interesu, latinski-Nasciturus pro iam nato hobetur, quo-tiens commodes ipsius partus quaeritur. Začeto dete koje je živo u vreme otvaranja nasleđa-delacije smatra se naslednikom pod raskidnim-rezolutivnim uslovm ako bude živo rođeno. Zakonska fikcija da je začetak naslednik primenjuje se I na naslednike na osnovu zakona i testamenta i na singularnu sukcesiju kao što je isporuka. Međutim, ako se ne rodi živo, smatra se da nikada nije postalo subjekt prava. O pravima još nerođenog deteta, ako Centar za socijalni rad ne odredi drugačije, staraće se jedan od njegovih roditelja.

Pravna sposobnost fizičkog lica prestaje njegovom smrću ili proglašenjem nestalog lica za umrlo.

Pravna lica na osnovu zaveštanja mogu biti pozvana na nasleđe, a na osnovu zakona može naslediti i država, Republika Srbija, ako nema drugih zakonskih naslednika.

Dakle, Republika Srbija nasleđuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika. Ona se ne može se odreći nasleđa.

Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.

Država je samim svojim postajanjem pravno lice i nema joj ko da prizna takav status, što je tkzv. Autopriznanje.

Sposobnost za nasleđivanje treba razlikovati od nedostojnosti za nasleđivanje-relativne nesposobnosti za nasleđivanje. Nedostojno lice je učinilo zakonom određene propivprane radnje prema ostaviocu, što je vrsta sankcije za naslednika. Nedostojan naslednik je, uopšte, sposoban za nasleđivanje, ali ne i prema konkretnom ostaviocu-relativna nesposobnost.

Literatura: Komentar Zakona o nasleđivanju sa sudskom praksom i Zakonom o vanparničnom postupku, “Službeni List” , Beograd, 2002.godine.

Izvor: Redakcija “Profi Sistema”.