Šta donose izmene i dopune Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama?

Problemi koje zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu Važećim Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RSˮ, br. 119/12 i 68/15 – u daljem tekstu: Zakon), uređeni su rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u propisanim rokovima.

U cilju sprovođenja nadzora iz člana 8. Zakona, subjekti javnog sektora, kao dužnici, sada dostavljaju podatke o preuzetim obavezama od poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama, kroz informacioni sistem Uprave za trezor i budžetsko informacioni sistem trezora autonomne pokrajine. S tim u vezi, a imajući u vidu da su Zakonom uređeni rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između navedenih subjekta, postoji potreba da se tim zakonom uredi i registrovanje izdatih faktura, kao i drugih zahteva za isplatu od strane poverilaca, u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, po osnovu kojih nastaju novčane obaveze čiji se rokovi uređuju Zakonom. Na taj način bi se postigao bolji sistem sagledavanja potraživanja poverilaca od subjekata javnog sektora, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, kao i obaveza subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, prema poveriocima.

Unapredio bi se sistem praćenja i sprovođenja nadzora nad izmirivanjem navedenih obaveza subjekata javnog sektora u rokovima propisanim Zakonom.  Registrovanje faktura, kao i drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama u interesu je i poverilaca, imajući u vidu da bi se na taj način poboljšala efikasnost i sigurnost naplate navedenih potraživanja poverilaca. Takođe bi se dužnicima omogućilo da pre plaćanja poveriocu provere ispravnost ispostavljene fakture, i plaćanje samo u slučaju ako je ta faktura ispravno registrovana, odnosno ako odgovara ispostavljenoj fakturi, ili drugom zahtevu za isplatu.

Predloženim registrovanjem faktura, kao i drugih zahteva za isplatu omogućilo bi se uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima, kako privrednim subjektima, tako i u javnom sektoru. 5 Registrovanje izdatih faktura bi se vršilo u centralnom registru faktura koji bi kao sistem (bazu podataka) uspostavilo i vodilo Ministarstvo finansija – Uprava za trezor. To bi omogućilo bolju transparentnost podataka o potraživanjima poverilaca od subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, kao i transparentnost podataka o obavezama subjekata javnog sektora u tim transakcijama. Registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu primenjivaće se u prvoj fazi na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici subjekti javnog sektora koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod Uprave za trezor, počev od 1. marta 2018. godine, a u drugoj fazi na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici ostali subjekti javnog sektora koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod banaka, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.

Izvor: obrazloženje Zakona, sajt Narodne skupštine Republike Srbije