Sudije najčešće u javne beležnike

U prošloj godini na lični zahtev prestala sudijska funkcija za 47 sudija.

Da li zbog uslova rada ili pritisaka koje trpe, sve više sudija u Srbiji napušta svoj posao. Prema podacima Visokog saveta sudstva (VSS) samo u prošloj godini donete su 102 odluke o razrešenju sudija, od čega je sudijska dužnost prestala za 47 sudija na njihov lični zahtev. Većina njih je, kako „Politika” saznaje u pravosudnim krugovima, zahtev za prestanak sudijske dužnosti podnela kako bi se bavila nekim drugim pozivom, najčešće notarskim.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) i VSS-a Dragomir Milojević kaže za naš list da je među 47 sudija, kojima je sudijska funkcija prestala na lični zahtev, bilo i onih koji su to uradili zbog povoljnijih uslova za penzionisanje.

U prošloj godini VSS je doneo 102 odluke o razrešenju. Zbog navršavanja radnog veka razrešeno je 55 sudija, dok je 47 sudija zatražilo od VSS-a da im prestane sudijska dužnost. Zahteve su podnosile sudije iz osnovnih, viših i apelacionih sudova.

– Većina njih je to uradila da bi promenila posao. Zbog velikog broja zahteva za razrešenje morali smo da držimo i telefonske sednice – kaže Milojević za „Politiku”.

Upitan da li će se upražnjena sudijska mesta popunjavati, predsednik VKS-a i VSS-a odgovara potvrdno.

– U toku su konkursi za izbor novih sudija, zbog čega su u VSS-u zakazani razgovori s kandidatima sve do 20. aprila. Čim VSS-u bude dostavljen godišnji izveštaj rada sudova, biće urađena njegova detaljna analiza, utvrdićemo da li i kojim sudovima nedostaju sudije – navodi predsednik VKS-a i VSS-a.

Iako zvanično niko nije želeo da potvrdi da sudije sve češće napuštaju funkcije zbog odlaska u javne beležnike, to jest njihove pomoćnike, jedan sada već bivših sudija kaže za „Politiku” da je to uočljiva činjenica, ali se o njoj malo priča:

– Gotovo dvadeset godina sam radio kao sudija. Naš rad se ne ceni kao ranije, a i uslovi su mnogo lošiji. Neke moje kolege su „presekle” kada je najavljen izbor javnih beležnika. Nijedan od njih se nije pokajao. Nije da ni ja nisam razmišljao o tome, ali trebalo je skupiti hrabrosti i doneti odluku o napuštanju suda. Dvoumio sam se i zbog burne reakcije javnosti u vezi s notarima. Međutim, kako sam video da je malo izgleda da će se stanje u srpskom pravosuđu popraviti, odlučio sam da zatražim razrešenje. Tokom rada u sudu stekao sam ogromno iskustvo i u radu sa strankama i u različitim pravnim poslovima tako da verujem da neće biti problema – navodi za „Politiku” sudija koji je zatražio razrešenje.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da ukoliko je tačna okolnost da sudije sve češće zahtevaju razrešenja, a pretpostavlja da jeste, može da se govori o nekoliko stvari. Notarsko zanimanje je veoma unosno i notari jako dobro zarađuju kada mogu da plaćaju i notarske pomoćnike koji su do juče bili sudije.

– Sa druge strane, pritisak, stres i obim posla toliko su veliki da im je lakše da jednu tako važnu profesiju, kao što je sudijska, napuste i odu u beležničke pomoćnike i tamo rade za istu ili malo nižu platu, obimno manji posao i sa mnogo manje stresa. Sudijski posao se u Srbiji ne ceni dovoljno. Takođe je očigledno da i same sudije smatraju da je, iako je sudijski posao izuzetno društveno važan i značajan, pritisak toliko veliki da im je lakše da odu na neko mesto koje nema to zvanje, ali nema ni pritiska – kaže predsednica Društva sudija Srbije.

Među javnim beležnicima trenutno je, prema podacima Javnobeležničke komore (JKB), troje bivših sudija i jedan zamenik javnog tužioca.

Miodrag Đukanović, predsednik JKB-a, kaže za „Politiku” da su izabrani javni beležnici „stručnjaci najvišeg profila iz oblasti pravnih nauka, sa iskustvom u struci”. Više od trećine javnih beležnika, prema njegovim rečima, ima 20 godina radnog iskustva u struci i završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit što podrazumeva minimum dve godine rada u struci, i posle položenog pravosudnog ispita još pet godina iskustva, kao i položen ispit za javnog beležnika.

On je potvrdio da će uskoro biti izabran i „drugi krug” javnih beležnika. Konkurs za novih 117 raspisan je 30. decembra 2014. godine i on je objavljen u „Službenom glasniku”. Rok za podnošenje prijava na konkurs je 30 dana od dana raspisivanja. Posle isteka roka za podnošenje prijava, izvršni odbor Javnobeležničke komore obavlja razgovor s prijavljenim kandidatima, a potom dostavlja mišljenje Ministarstvu pravde najkasnije u roku od 30 dana od isteka roka za prijavljivanje na osnovu koga ministar rešenjem imenuje javnog beležnika.

– Do danas je podneto devet prijava na raspisani konkurs – kaže Đukanović.

Nekada je bilo drugačije

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, kaže da sudije iz profesije nikada nisu odlazile u ovolikom broju samoinicijativno. Uglavnom su penziju dočekivale u sudovima.

– Odlazak većeg broja sudija iz profesije zabeležen je tokom reforme pravosuđa sprovedene krajem 2009. i tokom 2010. godine. Situacija je tada bila drugačija. Sudije su, misleći da su „za stalno” ostale bez posla, prelazile u advokaturu. Radili su to uglavnom da bi sebi obezbedili egzistenciju jer veliki broj njih nije prošao opšti izbor. Sada su razlozi za odlazak sudija potpuno drugačiji – rekla je Dragana Boljević.

U sudskom sistemu Srbije, trenutno ima oko 2.800 sudija: 2.200 u sudovima i 570 sudija za prekršaje.

 

Izvor: Politika.