Tehnološki viškovi u školama

U posebno teškoj situaciji su stručni saradnici: pedagozi, psiholozi, logopedi, andragozi, kojima je na raspolaganju manje radnih mesta. – Sindikati obećavaju da će naterati direktore da angažman najpre ponude ljudima koji su proglašeni tehnološkim viškom.

Umesto odlaska na posao kao i svakog 1. septembra, oko 5.000 zaposlenih u obrazovanju, dočekali su novu školsku godinu obijajući pragove škola u potrazi za novim radnim mestom. Osim nastavnika, na listama tehnoloških viškova koje su ovih dana uzburkale javnost, našli su se i stručni saradnici u školama, poput pedagoga, psihologa, defektologa, logopeda… Njihova situacija je posebno nezavidna, jer im je na raspolaganju manje radnih mesta.

Među njima je i Branka Dostanić, psiholog u Elektrotehničkoj školi Stari grad, koja je dobila otkaz jer je broj odeljenja spao na 24. Iako je za nove pravilnike o finansiranju osnovnih i srednjih škola, kojima je bilo predviđeno smanjenje broja stručnih saradnika, ministar prosvete Srđan Verbić rekao da se neće primenjivati od ove školske godine, naša sagovornica je upravo po tom pravilniku ostala bez posla.

Branka Dostanić ne želi da svoj lični primer ističe u prvi plan i dodaje da je neuporedivo veći problem činjenica da stručni saradnici u školama ostaju bez posla, odnosno škole ostaju bez psihologa ili pedagoga. Jer, kako podseća naša sagovornica, psiholozi i pedagozi jesu podjednako važne i jesu srodne ali nisu iste profesije.

„Ja sam poslala svoju radnu biografiju na adresu nekoliko škola. Nadam se da će me direktor neke od njih zvati na razgovor za posao, ali u ovom momentu, moja budućnost je krajnje neizvesna”, kaže Branka Dostanić.

Ranka Vujačić, direktorka ove škole, kaže da koleginica nije dobila radnu knjižicu, već da je stravljena na listu tehnoloških viškova i da će imati prednost pri zapošljavanju u drugoj školi.

– Urađeno je bodovanje zaposlenih na osnovu pravilnika Ministarstva prosvete, a pošto je smanjen broj odeljenja, u školi je ostao pedagog. Znamo da to nisu iste struke, ali tako nalaže zakon – da u školi sa manje od 24 odeljenja bude jedan stručni saradnik, psiholog ili pedagog – objašnjava direktorka.

Ružica Todić-Brdarić iz GSPRS „Nezavisnost” za naš list objašnjava da zaposleni koji se nađu na listi tehnoloških viškova, treba sami da pronađu drugo radno mesto na osnovu liste slobodnih radnih mesta, koja je takođe objavljena na sajtu Ministarstva prosvete.

– Verujemo da će i direktori škola kontaktirati kolege i da će međusobno preporučivati radnike. Kada zaposleni odu u školu u kojoj postoji slobodno radno mesto, kod direktora se napravi službena beleška da je tražen posao, potpisuje je direktor i zaposleni, a onda će Grupa za praćenje da nadgleda koga je direktor zaposlio – objašnjava Todić-Brdarić, koja je i član Grupe za praćenje angažovanja zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja koju je formiralo Ministarstvo prosvete. Njihov zadatak je da s jedne strane kontrolišu direktore, a sa druge prate kako se raspoređuju tehnološki viškovi po školama.

Sagovornica ističe da zaposlenima koji se nađu na ovoj listi ne prestaje radni odnos, već imaju prednost prilikom zapošljavanja u drugim školama. Na naš komentar da se na listi slobodnih radnih mesta zapravo našlo mnogo zaposlenih na određeno vreme, sagovornica naglašava da se časovi na određeno smatraju slobodnim časovima i da njih prvo treba da dobiju zaposleni sa liste tehnoloških viškova.

Upitana koliko vremena zaposleni imaju da se snađu za novo radno mesto, ona odgovara da se očekuje da će većina to učiniti tokom septembra i u oktobru, kada se bude tačno znalo koliko kolega će po sili zakona otići u penziju.

– Direktori su dužni da stalno ažuriraju liste, tako da će proces preuzimanja viška trajati sve dok postoji potreba, prosveta je živ organizam – kaže Todić-Brdarić.

Šta će se dogoditi ukoliko za isto radno mesto konkurišu, recimo, tri psihologa?

– Direktori će vrednovati kvalitet rada, opšti utisak, preporuke…

I kao što direktori biraju zaposlene, tako će i zaposleni imati pravo da biraju školu i direktora, u zavisnosti od, na primer, mesta boravka – kaže Todić-Brdarić.

Na pitanje da li tehnološki viškovi primaju platu dok se „ne snađu”, „Politikini” sagovornici objašnjavaju da oni do preuzimanja u drugoj školi imaju pravo na punu platu, a ukoliko se to ne dogodi, biće im ponuđene otpremnine, što će sindikat takođe nastojati da prolongira kod prosvetnih vlasti.

Prof. dr Tomislav Živanović, predsednik sindikata „Nezavisnost” očekuje da se do kraja septembra završi posao oko tehnoloških viškova.

– Zahvaljujući elektronici sve je brzo i transparentno, a direktori neće imati mnogo prostora da mućkaju sa radnim mestima. Zato smo uostalom i insistirali na svemu ovome – da sprečimo mahinacije i da primoramo direktore da poštuju zakon. Mi ćemo se truditi da što manje ljudi ostane bez posla, moguće je da će to u celoj Srbiji na kraju biti nekoliko stotina ljudi, čak ne ni hiljadu koliko pominje ministar prosvete. Pravo stanje će se znati kada vidimo koliko je zaposlenih po sili zakona otišlo u penziju, a onda idu otpremnine – ističe Živanović.

Radim na određeno vreme i moje radno mesto nije slobodno

Nevena Perić je master profesor engleskog jezika i književnosti. Kaže da je diplomirala 2010. i da posle četiri godine agonije potrage za poslom, od prošlog septembra radi na određeno u jednoj beogradskoj školi za decu sa posebnim potrebama.

Ove godine moje radno mesto je proglašeno „slobodnim”, iako sam ja na određeno vreme zaposlena na tom radnom mestu sa traženim kvalifikacijama. Znam da na većini „slobodnih” radnih mesta u stvari rade nastavnici sa ugovorima na određeno, koje ne štiti nikakav sindikat, niti bilo kakva organizacija tog tipa. Da li mi uopšte imamo neka prava? Naš položaj se nimalo ne razlikuje od položaja tehnoloških viškova koji ostaju bez norme, jer i mi ostajemo bez posla. Još je i gori, jer mi ostajemo ne samo bez posla, već i bez mogućnosti da radimo u struci – kaže Nevena Perić.

Izvor: Politika.