Tužba protiv države i mogućnost prethodnog mirnog rešavanja spora

Poravnanje je u Srbiju ušlo na velika vrata. Novim Zakonom o parničnom postupku, koji je na snazi od 1. februara 2012.godine. Svi koji tuže državu mogu prvo da pokušaju sa njom da se nagode, i tako uštede novac i vreme i sebi i Srbiji izbegavajući dugotrajne sudske sporove.

Postupci medijacije pokreću se pred Republičkim javnim pravobranilaštvom.

Navedena mogućnost je propisana u članu 193. Zakona o parničnom postupku, na način da:

Lice koja namerava da podnese tužbu protiv Republike Srbije, može da pre podnošenja tužbe Republičkom javnom pravobranilaštvu dostavi predlog za mirno rešavanje spora, osim ako je posebnim propisom predviđen rok za podnošenje tužbe. Predlog za mirno rešavanje spora mora da sadrži sve podatke koje inače mora da sadrži tužba, a koji su propisani u članu 192. ZPP.

Prema tom članu:

Tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (član 98).

Tužilac koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu dužan je da u tužbi imenuje punomoćnika za primanje pismena. Ukoliko ne označi punomoćnika za primanje pismena sud će tužbu da odbaci.

Ako nadležnost ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora.

Sud će da postupi po tužbi i ako tužilac nije naveo pravni osnov tužbenog zahteva, a ako je tužilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega.

Podnošenjem predloga nastaje zastoj roka zastarelosti u trajanju od 60 dana.

Ako u roku od 60.dana Republički javni pravobranilac ne odgovori na predlog, smatra se da predlog nije prihvaćen.

Sporazum postignut između Republičkog javnog pravobranioca ima snagu izvršne isprave.

Ove odredbe shodno se primenjuju i u slučaju podnošenja tužbe protiv jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno rešavanje spora može podneti nadležnom pravobranilaštvu, odnosno ovlašćenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Najčešći slučajevi u kojima je zaključen sporazum odnose se na troškove krivičnog i pretkrivičnog postupka za službene odbrane. Postupci zaključenja sporazuma traju relativno kratko. Sve ovo trebalo bi da smanji broj tužbi protiv države.

Građani su najčešće imali potraživanja zbog nankada štete, potraživanja iz radnog odnosa ili po osnovu duga. U najvećem broju slučajeva tuženi su Ministarstvo pravde, MUP i Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
Kad su u pitanju MUP i Ministarstvo pravde, gro potraživanja vezan je upravo za naknadu troškova odbrane po službenoj dužnosti, a kad je u pitanju Ministarstvo poljoprivrede, tužbe se odnose na dug države zbog neisplate subvencionisanih kredita, i na dug po osnovu uredbe Vlade o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Inače, nagodbe sa državom i do sada su bile moguće, ali tek po okončanju parničnog postupka. To je dovodilo do nagomilavanja tužbi, zbog čega je država neretko završavala pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Izvor: Redakcija “Profi Sistema”.