Tužilaštvo kao pravosudni organ

Četiri strukovna udruženja podnela su Ministarstvu pravde zajednički predlog za promene 11 članova Ustava, s ciljem da se tužilaštvu obezbedi puna nezavisnost i da funkcioniše kao pravosudni, a ne državni organ.

Suština predloženih rešenja je da tužilaštvo ne bude više poseban državni, već pravosudni organ, budući da tužilaštvo već sada ima brojne nadležnosti koje nalikuju sudskim, kao što je mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja ili sporazum o priznanju krivičnog dela, rekao je za Tanjug Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije.

Tužilaštvo i sudstvo bi, prema predloženim rešenjima, trebalo da čine treću granu vlasti, “pravosudnu vlast”, umesto dosadašnje sudske vlasti, pored zakonodavne i izvršne vlasti.

Jedna od glavnih izmena koje predlažu Udruženje tužilaca Srbije, “Jukom”, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika i Beogradski centar za ljudska prava, jeste da umesto zamenika javnih tužilaca ubuduće postupaju javni tužioci, a da tužilaštvom rukovode “glavni” tužioci.

Javni tužioci bi sami snosili odgovornost za svoje odluke i postupanje, ali bi bili nezavisni i samostalni u njihovom donošenju.

“Tako bi se javni tužioci izjednačili po samostalnosti sa sudijama a glavni tužilac sa predsednikom suda”, rekao je Stefanović.

Takođe, kako je dodao, javni tužioci više ne bi bili ničiji zamenici i dobili bi samostalnost i nezavisnost u postupanju, a glavni tužilac bi izuzetno mogao da im izda samo obavezno pisano uputstvo, na koje mogu da ulože prigovor.

Važna izmena tiče se naziva glavnog tužilačkog organa, njegovog sastava, ali i nadležnosti.

Naime, predlog je da se Državno veće tužilaca preimenuje u Tužilački savet, u čijem sastavu bi bilo 11 članova, od kojih bi sedam bili javni tužioci, a četiri člana bi bili ugledni pravnici sa najmanje 15 godina iskustva u struci, naveo je Stefanović.

U sastavu ovog tužilačkog organa više ne bi bili predstavnici politike, odnosno izvršne i zakonodavne vlasti – ministar pravde i predstavnik skupštinskog odbora za pravosuđe.

Stefanović je napomenuo da je kao alternativna mogućnost ostavljeno da ni Republički javni tužilac više ne bude više član DVT, odnosno Tužilačkog saveta, po funkciji.

Što se tiče uglednih pravnika, među njima bi bili advokat, kojeg bi kao i do sada delegirala Advokatska komora, kao i profesor pravnog fakulteta, dok je kao novina predloženo da među članovima DVT bude i jedan sudija i jedan predstavnik organizacija civilnog društva koje se bavi zaštitom ljudskih prava.

Taj organ bi birao i glavne i javne tužioce, a ne kao do sada što je samo predlagao narodnoj skupštini kandidate za izbor, a ona ih birala.

Predlogom strukovnih udruženja ograničava se mandat glavnih tužilaca na šest godina, s tim što isti tužilac ne bi mogao da bude biran na tu funkciju dva puta uzastopno u istom tužilaštvu.

Stefanović je ukazao da bi se na taj način mandat glavnih tužilaca izjednačio sa zakonskim rešenjima koja se tiču mandata predsednika sudova.

Strukovna udruženja predlažu i da se ukine probni mandat od tri godine, već da se javni tužioci odmah biraju na stalnu funkciju, kao i da se naziv Republičkog tužioca promeni u Vrhovno tužilaštvo jer ono postupa pred Vrhovnim kasacionim sudom, kao i jer mu je aktuelni naziv relikt prošlih vremena.

Jedna od interesantnih novina je i predlog da se proširi nadležnost javnog tužilaštva na zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda, u slučaju kada državni organi, odnosno njihovi pripadnici, krše prava i slobode građana.

Prema sadašnjim ustavnim rešenjima:

Javno tužilaštvo

Položaj i nadležnost

Član 156

Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.

Osnivanje i organizacija

Član 157

Osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju se zakonom.

Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji.

Republički javni tužilac

Član 158

Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.

Republičkog javnog tužioca, na predlog Vlade, po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.

Republički javni tužilac bira se na period od šest godina i može biti ponovo biran.

Republičkom javnom tužiocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatraži, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga.

Odluku o prestanku funkcije Republičkom javnom tužiocu donosi Narodna skupština, u skladu sa zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca

Član 159

Funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac.

Javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Vlade.

Mandat javnog tužioca traje šest godina i može biti ponovo biran.

Zamenik javnog tužioca zamenjuje javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da postupa po njegovim uputstvima.

Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, bira za zamenika javnog tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju.

Mandat zameniku javnog tužioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.

Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu.

Državno veće tužilaca odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili više javno tužilaštvo.

Odgovornost

Član 160

Republički javni tužilac odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupštini.

Javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Republičkom javnom tužiocu i Narodnoj skupštini, a niži javni tužioci i neposredno višem javnom tužiocu.

Zamenici javnog tužioca odgovaraju za svoj rad javnom tužiocu.

Prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca

Član 161

Javnom tužiocu i zameniku tužioca prestaje funkcija na njihov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga. Javnom tužiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tužioca, ako ne bude izabran na stalnu funkciju.

Odluku o prestanku funkcije javnog tužioca, u skladu sa zakonom donosi Narodna skupština, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.

Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tužioca, u skladu sa zakonom, donosi Državno veće tužilaca.

Protiv odluke o prestanku funkcije javni tužilac i zamenik javnog tužioca mogu uložiti žalbu Ustavnom sudu. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, uređuju se zakonom.

Imunitet

Član 162

Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilačke funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.

Javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije, odnosno službe, bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine.

Nespojivost tužilačke funkcije

Član 163

Zabranjeno je političko delovanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom.

Položaj, sastav i izbor Državnog veća tužilaca

Član 164

Državno veće tužilaca je samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Ustavom.

Državno veće tužilaca ima 11 članova.

U sastav Državnog veća tužilaca ulaze Republički javni tužilac, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.

Izborne članove čine šest javnih tužilaca ili zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Mandat članova Državnog veća tužilaca traje pet godina, osim za članove po položaju.

Član Državnog veća tužilaca uživa imunitet kao javni tužilac.

Nadležnost Državnog veća tužilaca

Član 165

Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tužioca, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, bira zamenike javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tužioca u drugom javnom tužilaštvu, odlučuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tužilaca, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”–Redakcija Profi Sistema Com-a.

Izvor: Sajt Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.